Pokrajina ne može da se svede na ustavnih sedam odsto republičke kase

Igorom Mirovićem, prvi put od 2000. godine postigla je konkretne dogovore s Vladom Rapublike Srbije o tome da zajedno realizuju velike projekte, važne za dalji razvoj Vojvodine. Radi se o važnim infrastrukturnim projektima poput Fruškogorskog koridora, Banatske magistrale, zatim izgradnji B i C bloka Kliničkog centra u Novom Sadu, ulaganju u sisteme za navodnjavanje, obnove bolnica, škola i vrtića u Vojvodini.

Za obnovu škola, vrtića i bolnica u Vojvodini iz republičke kase biće uloženo oko dve milijadi dinara, a realizacija tih projekata, kako je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio nakon zajedničke sednice Republičke i Pokrajinske vlade u Novom Sadu, počinje odmah. Prve rezultate tih zajedno realizovanih projekata trebalo bi da vidimo već nakon šest meseci ili godinu. To što se sada iz državne kase daje Vojvodini nije nikakva „milostinja”, kako su se mogli čuti određeni komentari u pokrajini, jer joj to i pripada. Ona je, kako je to predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglasio, „deo Srbije i integrisana u finansijski sistem” pa se, samim tim, „Vojvodina ne može svesti na sedam procenata”, aludirajući na svotu iz državne kase koja po Ustavu pripada Vojvodini.

– Novac koji će se koristiti za izgradnju Kliničkog centra Vojvodine ili za sisteme za navodnjavanje, koji će, po prirodi stvari, biti najviše upotrebljavan u Vojvodini, novac je cele Srbije. Vojvodina se ne može svesti na sedam procenata, ona je deo Republike Srbije, integrisana u finansijski sistem, a pitanje sedam procenata treba pre svega da služi za njen brži ekonomski razvoj – naveo je Mirović kao odgovor na novinarsko pitanje da li su na zajedničkoj sednici razgovarali o zakonu o finansiranju Vojvodine.

Donošenje tog zakona, koji u suštini treba da odredi koje vrste poreza i u kojem procentu treba da pripadaju Vojvodini, ustavna je obaveza vlasti već osam godina, ali do sada nije ispoštovana. Prethodna vlast u državi, predvođena Demokratskom strankom, nije stigla dalje od formiranja radne grupe za pripremu tog zakona, koji je u uzajamnoj vezi sa zakonom o nadležnostima Vojvodine.

Bilo kako bilo, taj period je izgubljen i ostaće zapamćen po priči o tom zakonu i tenzijama pred svako donošenje republičkog buyeta. Istina, pre dve godine većina vladajuća u pokrajini je donela platformu o finansiranju Vojvodine, koja je ocenjena kao protivustavna jer „cepa poreski sistem države”. 

Predsednik nove Pokrajinske vlade Igor Mirović je više puta izjavio da je zakon o finansiranju važan za Vojvodinu i da je njegova administracija inicijator razgovora o njegovom donošenju, ali da će konačnu reč o tome dati Narodna skupština. Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će zakon o finansiranju Vojvodine biti donet, ali da je sad najvažnije to što u finansiranju Vojvodine nema problema.        

- Zakon o finansiranju Vojvodine će biti donet, ali je najvažnije to što smo, mada su drugi propustili priliku da ga donesu, mi obezbedili da u finansiranju Vojvodine nema problema, a razgovarali smo i o tome kako da sistemski rešimo proporciju u finansijama Vojvodine – naglasio je Vučić, dodajući da 55,6 milijardi u pokrajinskom buyetu iznosi oko sedam odsto od 789 milijardi dinara predviđenih rashoda republičkog buyeta.

On je kazao i da Republika želi da ulaže u Vojvodinu jer ljudi u Srbiji ne znaju da je u Vojvodini nezaposlenost najveća.

– Stopa nezaposlenosti je veća nego na jugu Srbije. I to je stvar koje je veoma loša i koju ćemo rešavati, i uveren sam u to da ćemo imati velikog uspeha – istakao je premijer Vučić.

Eržebet Marjanov

Samo slova na papiru za vreme DS-a

Dok je DS bio na vlasti, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je oformio radnu grupu za pripremu zakona o finansiranju, ali, kako je to ranije za „Dnevnik” izjavio republički poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor, samo je jednom sazvao sastanak radne grupe. Rad u radnoj grupi za pripremu zakona nastavio je i ministar Lazar Krstić, s obzirom na to da, po Zakonu o ministarstvima, utvrđivanje izvornih prihoda Pokrajine spada u nadležnost Ministarstva finansija. Krstić je, za razliku od Dinkića, odmakao malo dalje.

On je održao više sastanaka i globalno su utvrđeni i planovi, ali od toga se nije stiglo dalje. Iz Vojvodine su članovi te radne grupe bili bivši potpredsednik Pokrajinske vlade i funkcioner DS-a Dragoslav Petrović, kao i Andor Deli iz SVM-a. Zakon o finansiranju, međutim, nije nikad pripremljen, sve je ostalo samo mrtvo slovo na papiru. Po rečima demokrata, članova predhodne pokrajinske vlasti, donošenje zakona o finansiranju navodno je kočio tadašnji šef DS-a i predsednik države osam godina Boris Tadić.