POJEDINCIMA SMETA JADAR Iako pitanje Jadra nije pitanje emocije, već razuma i sveopšteg sagledavanja značaja ovog projekta!

Strateška važnost rudnih sirovina u Srbiji

Potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama i Pisma o namerama da se u Srbiji formira ceo vrednosni lanac proizvodnje, od iskopavanja rude pa do proizvodnje baterija i električnih automobila, sa jedne strane je pokazalo stratešku važnost rudnih sirovina u Srbiji a sa druge strane i ogromnu tehnološku i privrednu razvojnu šansu za našu zemlju.

Međutim, u jednom delu medija, bez ikakve odgovornosti za javno iznetu reč, ponovo su se pojavili najrazličitiji eksperti i samozvanci koji su oštrim i gotovo apokaliptičnim tonovima pokušali da prikažu ceo projekat. Uporedo sa elektronskim medijima usledila je lavina informacija ali i polu-informacija koje su se pojavile na različitimdruštvenim mrežama. Njihov broj i silina jasno pokazuju da je interesovanje za ovu temu izuzetno i da prevazilazi stepene uobičajene pažnje. Svakako je za pohvalu što građani bdiju i brinu za zaštitu životne sredine i to najbolje ilustruju stepen svesti našeg

društva ali čovek mora da se zapita, da li ovakva briga može da se vidi i za druga potencijalno važna ekološka pitanja u našoj državi ili je ovakva pažnja ipak izuzetak i odnosi se samo na potencijalno rudarenje u Jadarskom kraju?

Prezentovane poruke jasno prave oštru podelu

Kada se sve ove plasirane informacije, polu-informacije i dezinformacije svedu na

osnovne činioce, njihove poruke su veoma simplifikovane i svode se na sledeće:

1.Vode u Srbiji će biti zatrovane!

2.Uslediće kisele kiše koje će iza sebe ostaviti pustoš!

3.Cela Srbija će biti zatrovana i prekopana zarad interesa krupnog kapitala(kao da smo se vratili na narativ iz vremena samoupravnog socijalizma) i stranih država!

Ovako prezentovane poruke jasno prave oštru podela na one koje Srbiji misle dobro ili one koje misle zlo, odnosno u samom začetku sprečavaju bilo kakvu ideju diskusije o ovom pitanju. Još jednom veoma vešto se koriste iskrene emocija, odnosno duboku ukorenjen osećaj za pravdu i iskreno rodoljublje kod našeg naroda za generisanje nezadovoljstva i podela u Srbiji. Pojava poruka protiv rudarenja i na pojedinim navijačkim tribinama jasno govori da neko ne želi ili beži od kvalitetne stručne rasprave a u stvari su mu potrebne jeftine parole i nezadovljstvo na ulicama.

Politizacija mogućeg rudarenja u Jadru je dovedena do maksimuma

Premijer Srbije, Miloš Vučević je nekoliko puta jasno naglasio da do realizacije projekta Jadar će doći, samo ako dobijemo garantije da će ceo proizvodni proces poštovati najviše evropske, svetske i srpske standarde po pitanju zaštite građana i životne sredine i da svi mi pijemo istu vodu, da nam ode žive roditelji i deca i da niko neće raditi ništa protiv sopstvene države. Znači još uvek smo daleko od studije o proceni uticaja na životnu sredinu, ključnog dokumenta koji će stručnoj i zainteresovanoj javnosti predočiti čitav projekat.

Zar iko ozbiljan može i da pomisli da postoje političari koji bi krenuli u projekat koji bi doveo do ekološkog uništenja Srbije? Zar to ne bi označio i kraj njihovog političkog delanja? Iz istih medija u isto vreme nam stižu informacije o tzv. nacionalističkim i velikosrpskim težnjama vlasti zbog donošenja Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, a u isti mah to isto rukovodstvo se optužuje za potencijalno uništenje tog istog srpskog naroda? Može se samo reći da je sve to blago zbunjujuće.

Politizacija mogućeg rudarenja u Jadru je dovedena do maksimuma ali i to nas previše i ne iznenađuje, jer nije bilo tako davno kada je su pojedini političara u Srbiji bili spremni da preuzme proteste posle tragičnog događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu sa ciljem rušenja vlasti na ulici. Jasno je da pojedinci vide i tzv. pitanje litijuma kao zlatnu mogućnost da prošire svoje glasačko telo nakon poraza na poslednjim izborima. Načelo, partijskog interesa iznad svih ostalih, još jednom se lako očitava u našem političkom životu.

Pitanje Jadra nikako ne može biti pitanje emocije već pitanje razuma

Ljudi zaboravljaju lako, da se svet ne samo politički već i tehnološki menja. Evropska unija je odobrila plan za zabranu prodaje novih automobila koja se pokreću na fosilna goriva počevši od 2035.godine. Kako će izgledati Evropa nakon te 2035. godine i na koje načine će ona pokušati da zaštiti svoje energetske resurse pogotovo kada se videlo koliko je ranjiva nakon 2022.godine? Sve su to pitanja koja ako ništa drugo treba da nas brinu.

Ko bi onda imao interesa da logistički raširi i pomogne organizaciju protesta u Srbiji? Na lokalnom nivou tu vidimo iskreno zabrinute građane, zatim nevladine organizacije koje preko ovakvih akcija sebi obezbeđuju finansiranje, jedan deo ostrašćene opozicije i tajkune koji su njihove medije pretvorili u poligon za plasiranje polu-infromacija ali i dezinformacija kako bi uneli zabunu i zabrinutost

kod stanovništva.

Zatim treba da bacimo pogled prema regionu: da li mislite da pojedine naše susedne države mogu blagonaklono da gledaju na privredno i tehnološkog jačanje Srbije i da neće uraditi sve da to zaustave?

U širem geopolitičkom smislu vidimo nadmetanje velikih sila u osiguranju svojih političkih i ekonomskih interesa, a to nas navodi na pitanje da li pojedine velike sile ili moćne multinacionalne kompanije imaju nameru da prepuste Evropi ovako važan ekonomski resurs i da li kroz metode hibridne umreženosti i kampanje pokušavaju da kroz proteste zaustave eksploataciju dragocenih ruda i tako sebi obezbede poslovnu šansu u budućnosti? Sa druge strane i oni koji bi najviše izgubili zbog ovog projekta,

a tu su kompanije koje žive od prerade fosilnog goriva ne mogu da gledaju blagonaklono na njegovu realizaciju i sigurno neće skrštenih ruku gledati dalji razvoj događaja.

Sve nas to navodi na zaključak da pitanje Jadra nikako ne može biti pitanje emocije već pitanje razuma, trezvenog i sveopšteg sagledavanja značaja realizacije ovog projekta. Naivnost i srčanost smo stravično plaćali u XX veku, danas to treba da nam bude opomena. Ostaje nam samo pitanje odakle sve vetrovi duvaju odnosno ko sve „buši“ protiv projekta Jadar?

Petar Đurđev, istoričar i direktor Istorijskog arhiva Novog Sada