Vučić: Danas su Srbi, ma gde živeli, ujedinjeni...

"Posebno sam ponosan, i molim vas da ih pozdravite, jer su sa nama svi srpski politički predstavnici iz Crne Gore - za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin. Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske", rekao je Vučić u Krušedolu.



Kako je rekao, danas je, 4. avgust, težak, užasan dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi."Rekao sam ovo, jer kao što vidite danas u obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti ", ističe Vučić.



Zahvalan je Miloradu Dodiku na inicijativi koju su pokrenuli pre 6 godina, da se zajednički obeležava stradanje našeg naroda i pamte naše žrtve. "Pokrenuli smo nešto što je promenilo kulturu sećanja, pokrenuli smo i drugačiju budućnost našeg naroda", ističe on.

Vučić: Otišli su Srbi, ali nisu nestali, nije Srbija nestala 



Otišli su Srbi, ali Srbi nisu nestali, poručio je večeras predsednik Aleksandar Vučić sa obeležavanja godišnjice "Oluje" i upitao da li je Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga.



"Otišli su Srbi i to je velika tuga i muka za svakog Srbina. Je li Hrvatska danas srećnija, uspešnija i bogatija zbog toga? Moram da vas razočaram, sve vas koji veličate i radujete se srpskim suzama - nisu Srbi nestali. Nije Srbija nestala", poručio je Vučić iz Krušedola.



Kako je rekao, večeras se vidi ponosan narod, koji zna da odbrani svoj rod, da čuva svoje ime i prezime, da se krsti u istoj crkvi, da voli svoju zemlju i da se time diči, na svakom mestu.



Predsednik je poručio da to ne znači da ne umemo da odgovorimo snažnije, jer to umemo, ali nećemo, jer smo postali pametniji i naučili u čemu smo grešili.



"Sit sam lekcija koje nam drže i mnogi iz sveta i mnogi iz regiona, a i poneki iz Srbije, o tome kako ne treba da se bavimo ovime, kako treba da zaboravimo krajišku sudbinu, kako ne treba toliko da se viđam da Dodikom i Željkom Cvijanović, kako bi trebalo da brinemo o svemu drugom, a manje o srpskom narodu", podvukao je predsednik Srbije.



On je napomenuo da su jedino Srbi prihvatili da su neki iz njihovog naroda počini zločine i obračunali se sa njima, dok su svi drugi radili samo na jednom - kako i na koji način da okrive Srbe.I večeras, kaže, neki sladostrasno slave, uz pesme koje pristojni ljudi ne bi mogli ni da slušaju, u kojima veličaju ustaške, nacističke pozdrave i prete da će nas stići njihova ruka i preko Drine, u Srbiji.



A, naš odgovor, i njima danas i Tuđmanu koji je rekao da je ideja da Srbi zauvek nestanu u pripremi Oluje - da su Srbi otišli, ali da nisu nestali.On je istakao da se srpskom narodu dogodila "Oluja" kada nije bilo sloge, razgovora između Srbije, Republike Srpske i rukovodstva Krajine.



"Naše je da vodimo računa da nam se to više nikada ne dogodi, da imamo najbolje odnose sa predstavnicima Srba gde god da žive", istakao je Vučić.Poručio je da nećemo nikome dozvoliti da nipodaštava naše žrtve, da ponižava naš narod i da svi treba da znaju da je Srbija sada čvrsta, jača nego ikad, i da ćemo znati da budemo svoj na svome.



Vučić je rekao da ne treba zaboraviti da se Oluja dogodila kada su nam se Srpska i Srbija, Krajina i Srpska, svi sa svima svađali. 



"Svađali smo se i mi u Beogradu u tom trenutku, napravili da budemo mnogo slabiji, baš onako kako su hteli oni koji su želeli da se raduju našim suzama. Naša je obaveza da se nikada više tako nešto ne dogodi", podvukao je on. 



Vučić je kazao da je obaveza da ujedinimo narod, da znamo šta je vitalni narodni interes, da podižemo ekonomiju Srbije i Srpske, radimo zajednički na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, da ćirilicom pišemo i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makediniji.

"Oni nam kažu iz dana u dan ''nećemo ćirilicu u Vukovaru'', jer je to mesto posebnog pijeteta. Znate li šta se dogodilo u Glini? Najstrašniji ratni zločin koje su ustaše počinile. Zato ćemo mi da pričamo o Glini i glinskoj crkvim i svim mestima stradanja Srba poštujući sve njihove žrtve. Nećete nam zatvoriti usta jer će se govoriti i o našoj deci. Ona nisu manje vredna od vaše. Njihove suze nisu ništa manje vredne od dece ne samo iz našeg regiona, već i šire", naglasio je on.



Ukazao je da je, kada smo imali svađe i sukobe u Beogradu, neslogu unutar našeg naroda u regionu, otišla Crna Gora a da se ni okrenuli nismo, a danas nam mnogi koji su odgovorni za to drže pridike kako je loš odnos naše vlasti prema našem narodu u Crnoj Gori, a tada su brojali pare.Podsetio je da je nesloga iskorišćena i za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.



"Ne samo da možemo da plačemo i kukamo, već možemo da izvučemo pouke, pogledamo šta je budućnost, da se razlikujemo od njih, pokažemo poštovanje prema zrztvama drugih, ali nećemo dozvoliti da neko podoštava naše zrztve, da kažemo da je Srbija čvršća i snažnija, da ćemo znati da sačuvamo i da budemo svoj na svome", istakao je on. 



Predsednik Srbije rekao je da se, slušajući večeras Milicu Jurić Mitić, po ko zna koji put setio jezivih dana kada je najviše sprskih suza proliveno.



"Mali su i Dunav i Sava da prime sve sprske suze od pre 24 godine. I kada dođe taj 4. avgust, a o njemu smo skoro 20 godina ćutali, jeste red da pričamo i to pričamo više mi koji nismo tog dana trpali decu u prikolice, bežali u kolonama, bili izbezumljeni jer nismo znali gde su nam brat, muž, otac, majka, setra ni gde idemo, ni gde ćemo da stignemo...", rekao je Vučić 



Kaže da je naša obaveza da govorimo u ime onih koji su stradali i da to što se njima zbivalo da se nikada ne zaboravi. 



Obraćajući se Krajišnicima, Vučić je podsetio da su neki tvrdili da oslobađaju svoju zemlji - "zemlju koja je bila vaša zemlja ona na kojoj ste vekovima živeli, koju ste obrađivali voleli i želeli da odbranite i sačuvate".



Početkom avgusta 1995. čula se, podsetio je, najstrašnija rečenica u kolonama iz Benkovca, Knina, Gline, Gračca, Gornjeg lapca, Korenice, Vrgin mosta, Topolskog, Plitivica.. iz tolikih sela, zaselaka, koje su se kretale ka Sprskoj i Srbiji -"gde ostadoše one naše kosti"?



"Znali ste šta ostavljate, i svoje osmehe ali i svoju prošlost i svoje korene, grobove vaših otavc, uspomene na njih i mogućnost da im se oda počast, da se za njih upali sveća i da se izgovori molitva. Ne verujem da postoji teži čin od toga, sve ostalo može da se nadoknadi, grobovi ne mogu. Pogovo ne oni tamo, tamo leži teška istorija, kao dokaz o naraštajima koje je neko mrzeo", ocenio je Vučić. 



Kako je rekao, oni koji večeras pevaju i slave, stalno zaborave da te kuće krajiške nije napravila obest, već ljudi koji su tamo živeli, koji se od nisu branili zato što su želeli već zato što su to morali, zato što su se plašili i osećali strah jer se to događalo posle samo 45-50 godina posle najsrtrašnijeg pokolja koji su preživeli.



"Oni nisu hteli da osvoje ništa, već da se brane, 50 godina ranije terani su u logore i jame", podsetio je Vučić ocenjujući da je danas lako pričati o svim greškama koje smo počinili, te da iz njih poramo da učimo i da ih analiziramo.



Vučić je podsetio da je i prilikom prvog obeležavanja gosišnjice "Oluje" na Rači podsetio da je Srbija je u toj nesreći dobila nove Desnice, nove Matavulje, nove Milankoviće, nove Tesle...



"Dobrodošli Krajišnici još jedanput. Dobrodošli u svoju Srbiju, ovo je i vaša kuća, ovde niste stranci i odavde nigde nećete morati da idete", poručio je predsednik Srbije.



On se zahvalio Krajišnicima što su kako je rekao, marljivi, vredni, hvala što se danas bore za Srbiju onako kako su se borili za svoja ognjišta i kuće uvek čuvajući svoj rod, svoju sprsku trobojku crveno, plavo, beli barjak.



"Hvala na tome što danas radite za Srbiju što doprinosite da imamo više fabrika, što doprinosite da budemo bogatiji", podsećajući na reprezenrtacije Srbije, muške i ženske u kojima svi igraju zajedno.



"Za nas je važno da pripadamo istom rodu.Netrebaju nam granice, nama je potrebno da znamo šta je srpski narod, potrebno nam je da čuvamo sprskli narod i njegovu tradiciju i njegovo pismo, da čuvamo Srbiju i Repivliku Srpsku i to je ono što ćemo umeti i što ćemo zajedno da radimo", poručio je predsedik. 



Vučić je najavio da će Srbija na 25. godišnjicu tog stravičnog pogroma održati najveći skup do sada i to u centru Beograda.



"I nisu nam za to potrebne pesme, nego da ljudi pokažu svoj ponos, dostojanstvo i svoju srpsku dušu. Održaćemo u Beogradu, centru Srbije, na Trgu republike skup i pozvaćemo sve Krajišnike iz celog sveta, iz regiona, da dođu i da pokažemo da nikada nećemo zaboraviti ono što se desilo pre tačno 24. godine", poručio je Vučić.



Kako kaže, pažljivo je slušao patrijarha.



"Znam koliko ste posvećeni opstanku našeg naroda. Rekli ste da verujete da će druge generacije priznati zločine nad Srbima. Ne ljutite se, neće se to dogoditi", rekao je Vučić obraćajući se poglavaru SPC.



Ali, ističe, mi moramo da budemo drugačiji, da priznamo svoje greške.



"Mi ćemo morati, pošto niko neće imati suzu za srpsku decu, starine i starice, niko neće zaplakati što dalmatinsku nošnju vidi ovde u Sremu a ne tamo gde joj je mesto - mi ćemo morati a govorimo o tome, da podsećamo odakle potičemo, gde su nam koreni - jer nema ništa bez zavičaja i rodnog kraja", kaže Vučić.



Posebno ga, kaže, raduje što u Krušedolu vidi mnogo mladih Krajišnika koji sa ponosom nose i dalmatinsku i ličku kapu, koji se diče svojim korenima i sanjaju da urade nešto za svoj rodni kraj ali vole Srbiju isto koliko i mi rođeni ovde i hvala im na tome", poručuje Vučić.



Kako ističe, mnogi pokušavaju da grade svoj identitet upravo na tome koliko će da se razlikuju od Srba i koliko će Srbe da okrive za nešto.



"Mi svoju crkvu imamo osam vekova, nemamo potrebu da stvaramo novu. Mi imamo svoj jezik, svoje pismo, kulturu, istoriju, tradiciju i ne moramo da se rađamo na veštački način. Ali isto tako, nikome drugom ne treba da smeta naša težnja da taj jezik, kulturu poštujemo, negujemo i doživljavamo kroz ceo prostor kome smo živeli, stvarali", kaže on. 



To je bogatstvo koje smo delili sa drugima i nismo ga čuvali samo za sebe."Nije Tesla samo Srbin, on je građanin sveta, celom svetu je doprineo kao malo koji pojedinac, a nama na ponos što je Srbina", kaže on.Srbi nikada ništa nisu osvajali i uzimali nego živeli na prostoru bivše Jugoslavije.



"Ni danas ne želimo ništa da uzmemo, već da čuvamo trag onoga što smo vekovima stvarali, da nastavi da živi kroz jezik, kulturu ", rekao je Vučić.Istakao je da Srbija želi da pamti svaki 4.avgust, svaku jamu, da nam se omogući da poštujemo naše žrtve u istoj meri u kojoj poštujemo tuđe.



Rekao je da nećemo zaboraviti tuđe zločine, ali ni naše kojih se stidimo, i zbog kojih smo platili cenu ubeđeni da je to normalno.„Mi sa svoje strane nismo nikada dobili ono zadovoljenje, pravdu, koja nam pripada. Ali, nije to razlog za revanšizam, niti se svetimo, jer smo svesni da nema svetla u tom začaranom krugu koji je poguban za sve", naglasio je on.



Vučić je rekao da uzimamo za sebe pravo da obeležavamo nesreću, kako bi mogli da idemo dalje u budućnost, jer je svaki 4.avgust u istoj meri početak koliko je i kraj.Prema njegovim rečima 4.avgusta možemo da pokažemo šta smo uradili od prošlog obeležavanja, koliko smo novih puteva izgradili, koliko smo bogatiji i snažniji, dodajući da je najvažnija činjenica da Srbiji i Srpskoj bude bolje.



„RS želim još više i veću snagu, a i prijateljima u regionu da se nikada od našeg naroda ne osećaju ugroženim. Nas, za razliku od njih, bole njihove suze i ne bismo mogli da pevamo zbog suza tuđe dece", kazao je on. Završio je govor rečima: „Živeli Krajišnici, dobrodošli u svoju Srbiju, večno u njoj ostanite". 

Dodik na obeležavanju Oluje: Srbi najstradalniji narod 20.vek



Srbi su najstradalniji narod 20.veka, rekao je večeras srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i istakao da se na današnji dan pre 24 godine dogodio završni čin nastojanja Hrvatske da protera Srbe iz Krajine i dobije etnički čistu državu.



Dodik je na obeležavanju godišnjice akcije "Oluja", ispred manastira Krušedol, rekao da se taj događaj obeležava peti put kako bi se pokazalo da nismo zaboravili i da nećemo zaboraviti šta se desilo 4.avgusta 1995.godine i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je pokrenuo tu inicijativu.



Dodik je istakao da je najdrastačniji čin etničkog čišćenja Srba bio za vreme Drugig svetskog rata i da se "niska" mesta gde su Srbi ubijani i stradali produžila na kraju 20.veka.



"Počela je ubistvom kralja Aleksandra Karađorđevića, nastavila se Jasenovcem i mnogim mestima u Hrvatskoj, zatim Garavicom kod Bihaća gde je za dva dana ubijeno 14.000 Srba, preko Šušnjara kod Sanskog mosta i dalje u selima oko Banja Luke gde je u nekoliko navrata ubijeno više od 5.000 Srba u jednom danu", rekao je Dodik i naveo da se nastavilo preko Broda na Drini, sve do Sajmišta, Kragujevca i drugih mesta na prostoru bivše Jugoslavije.

Naglasio je da su Srbi najstradalniji narod prošlog veka, veka u kojem smo stradali do nivoa biološkog opstanka i koji će nam ostati upamćen po grozoti onih kojima su srpski narod i srpska država na početku prošlog veka doneli slobodu.



"A oni su nam na kraju tog veka vratili tako što su nas pobili, proterali i oteli nam imovinu. Tako je bilo u Sloveniji, Hrvatskoj, Federaciji BiH, ponovo se dešava na Kosovu i Metohiji, a veoma je težak položaj našeg naroda i u Crnoj Gori", rekao je Dodik.



Dodao je da prošli vek pokazuje da sloboda srpskog naroda zavisi od toga da li ima državu i da gde god nema državu, nema ni slobodu.



Prema njegovim rečima, te 1995.godine Hrvatska ne bi donela odluku da politički uništi i vojno porazi srpski narod i protera oko 250.000 Srba da nije imala podršku i podstrek zapadnih sila, pre svega SAD, Velike Britanije i Nemačke.



Naveo je da su Srbi morali da napuste svoje kuće i imanja i da nikada nećemo saznati koliko je bilo materijalno bogatstvo koje su morali da napuste.



"Jedini izlaz je bila Republika Srpska i Srbija kao mesto mira i spokoja. Zato danas ne volim da niko u našem narodu unosi podelu na izbegle i pridošlice, mi smo deo jednog, jedinstvenog naroda. Dosta nam je što nas drugi dele po različitim kriterijumima", rekao je Dodik.



Zahvalio je predsedniku Vučiću što je pokrenuo inicijativu obeležavanja godišnjice pogroma u "Oluji" i dodao da postoji želja da se na jednom mestu napravi trajno obeležje vezano za stradanje u ''Oluji''.



Ako Srbija zaboravi "Oluju", istakao je, za nekoliko godina niko o tome neće pričati.



"Zato je važno ovakvo okupljanje. Moramo se okrenuti onome što jeste naša bit u ovom vremenu. Ne možemo vratiti poginule. Samo u ''Oluji'' je poginulo više od 1.800 naših ljudi, a preko 800 ih se i danas traži kao nestali", precizirao je Dodik i naglasio da su to teške i nezaceljive rane našeg naroda.



Kako je dodao, dok širom Hrvatske slave, mi sa dubokim pijetetom i žalom oplakujemo naše žrtve.



Ali, poručio je, moramo da idemo dalje i istakao da danas srpski narod, svidelo se to nekome ili ne, ima svoje dve države - Srbiju i Republiku Srpsku.



Naveo je da Srbima, gde god bili, treba mir i da je Srbija usmerena na to da očuva ono što je najvažnije, a to je srpski nacionalni narodni identitet.



"Naša istorija, sećanje, jezik, pismo, vera, naša krsna slava. To je ono što moramo očuvati kako bismo kao narod mogli slobodno da živimo...neka živi Republika Srpska i Srbija, živeo srpski narod gde god se našao", zaključio je Dodik.

Irinej o zločinu i Oluji: Izostala osuda rimokatoličke crkve



KRUŠEDOL:  Patrijarh Irinej podsetio je večeras da je „Oluja“ bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije".Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo, i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje. 



Irinej je, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“, u Krušedolu, rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao.



„Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli“, rekao je on.

Stradanja u „Oluji“, prema njegovim rečima, ravna su stradanjima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata, a ni u čemu se ne razlikuje, nažalost, i u broju zrtava, rekao je patrijarh.Broj stradalih u toj akciji nikada nećemo doznati,a znaju ga oni u čije ime su postradali.Ukazao je da su u toj akciji stradali oni najnemoćniji i oni koji nisu mogli da pruže otpor, a to su bili stariji, žene i deca.



Posebno je naglasio decu, podsetivši da je Hrvatska bila jedina na čijoj teritoriji su, tokom Drugog svetskog rata, postojali dečji logori kroz koje je prošlo i stradalo 50.000 naše dece.



„Nažalost, njihova stradanja, koja su poznata širom sveta, ostavila su nema usta onih koji su trebalo da kažu svoju reč o nevinom stradanju naroda. Dugo smo očekivali da tu reč čujemo od onih koji su bili najnadležniji da svojom rečju osude zločin koji je počinjen, a to je rimokatolička crkva. Od nje smo očekivali osude zločina, ali je ona do današnjeg dana otćutala. Njeno ćutanje je osnažilo mnoge koji su zlo činili i ostali neosuđeni od te božanske organizacije“, podvukao je on.



Irinej je kazao da je reč crkve vrlo važna i značajna, i da se mnogo toga verovatno ne bi desilo da se ta reč čula.



„I danas ono što se dešava je slično onome što se desilo. I danas čujemo da su dva ugledna biskupa na Kosovu i Metohiji služili misu na ruševinama jedne srpske pravoslavne crkve. Čuli smo i reči njihove da je to njihova zemlja, da je to bila pre svake religije, da je i bila pre Hrista. Ja bih dodao i da je verovatno po njima bila i pre postojanja sveta. Ovo su sve ideje iz prošlosti koje se nažalost ostvaruju i danas“, rekao je on.



Irinej je je najavio da će se o tom događaju Srpska pravoslavna crkva obratiti poglavaru rimokatoličke crkve u koga, kako je dodao, ima puno poverenje.„Ovaj događaj ne sme ostati nekomentarisan“, podvukao je on.Poglavar srpske crkve istakao je da je ono što je najtragičnije za nas i naše vreme to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas.



„To zlo zločinačko nije umrlo, živi i danas na tragediju našeg naroda, ali ne samo na našu tragediju, već celog hrišćanstva“, upozorio je on.



Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje.



„To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom“, poručio je on.



Patrijarh je rekao da razume patnju onih koji su sve šsto su imali stavili na prikolicu i pošli u neizvesnost, ne znajući ni kuda idu ni šta ih očekuje, što je, podvukao je, strašna tragadija našeg vremena.



"Sećamo se ovog dana i smemo nikada i nipošto da ga zaboravimo. Moramo reći našoj deci šta se desilo, da zapamte i da prenesu generacijama koje dolaze posle nas i posle njih, jer ovo zlo ne sme da se zaboravi", rekao je Irinej.



Dodao je da zna da nije čitav narod takav, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali njihov glas, primetio je, nažalost ili ne sme ili ne može da se čuje.



"Molimo se za sve nevino postradale, oni su naši novomučenici, ovenčani vencem mučenioštva. Postradali su časno i pošteno. Neka ih Gospod primi gde su preci naši, sa molbom da se ovakav zločin nikada više i nigde ne desi. Večna im slava", rekao je poglavar SPC.

Počelo obeležavanje godišnjice Oluje u Krušedolu

KRUŠEDOL: Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred manastira Krušedol.

Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDS S Milorad Pupovac, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana. 



Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina.Posle molebana, biće prikazan kratak dokumentarni film o proterivanju Srba iz Hrvatske, a prisutnima će se u ime izbeglih obratiti Milica Jurić, a nakon nje Dodik i Vučić.



Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.



U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.

Izbegli Srbi: Rane od "Oluje" nisu, niti će ikada zarasti



KRUŠEDOL:  Srbi koji su izbegli iz Hrvatske tokom akcije "Oluja" na današnji dan 1995. godine kažu da rane prognanih i raseljenih nisu, niti će ikada zarasti i da je obeležavanje tog tragičnog događaja u novijoj srpskoj istoriji važno kako bi se sačuvalo sećanje na srpske žrtve.



Milica Jurić, čiji su roditelji Radomir i Ljiljana Mihić bili u koloni izbeglih Srba, ispričala je za Tanjug da su oni želeli da sačuvaju ognjište i da su zato poslednji napustili selo Donji Vaganac, blizu Plitvičkih jezera.



"Ja sam u Srbiju došla 1991. godine sa bratom, sestrom, babom i dedom, dok su roditelji ostali u Lici da čuvaju ognjište i Krajinu. Poslednji su izašli iz sela, tata je poslao mamu sa komšijama, a on je ostao. Mama je do Banjaluke stigla na traktorskoj prikolici, a posle dva dana, došao je i otac", prisetila se Milica.

Kako je navela, Ljiljana i Radomir su iz Banjaluke vojnim kamionima došli do granice sa Srbijom,a odatle su sa komšijama stigli do Srema", rekla je Milica.U Hrvatsku su se, kaže, posle toga vraćali, ali ističe da tamo nije kao što je bilo pre rata. 



"Ostale su samo ruševine, pusta sela i polja, sve je zaraslo, ostala je samo po koja stara osoba koja nema gde ili ne želi da napusti ognjište", rekla je Milica čiji je otac preminuo 2014.godine, majka živi u Novim Karlovcima kod Inđije, a ona sa svojom porodicom u Bačkoj Palanci.



Miloš Duduković koji je izbegao s porodicom sa Korduna kaže da je tokom "Oluje" bilo strašno, nije se znalo ko kuda ide i gde će se zaustaviti. "Ništa nisi znao, jednostavno smo išli, a dokle ćemo i gde ćemo se zaustaviti niko nije znao. Bilo je jako teško, ne bih želeo ni da se vraćam i sećam svega što smo proživeli“, kaže Miloš.



Sa porodicom je najpre stigao u Ub, odatle su otišli u Batajnicu, a potom, preko Beograda u Irig, gde su i ostali. Kaže da ga podnožje Fruške gore podseć na rodni, brdoviti Kordun, a za mnoge koji su zajedno sa njim izbegli te godine, ni danas ne zna gde su.

"Posle svega toga ne zna se gde su mnogi od njih završli, ima puno nestalih, ljudi su se razbežali, ima nas po celom svetu", kaže Miloš koji se posle Oluje dva, tri puta vraćao u rodni Kordun."Video sam samo dva, tri starija čoveka, od 80 godina, nema tu života više, ni suživota", naveo je Miloš.



Uspeo je, kaže, da proda svoju imovinu, a ima mnogo onih kojima je sve popaljeno i uništeno. 



"Tamo je sve zaraslo. Hrvatska jedino održava puteve jer je to njihova zemlja, normalno je da brinu o putevima. Nikada nije bilo tako održavano kao sad. U ovom progonu uspeli su sve da reše, ostvarili su zacrtane ciljeve, a ko je nas iša pitao tada, niko“, zaključuje Miloš Duduković.