Pastor treba da raspiše izbore 22. marta

skupštinska sala sačekaće  novi saziv nakon izbora koji bi trebalo da budu raspisani 22. marta.

Nagađanja oko toga kada bi izbori za Skupštinu Vojvodine trebalo da budu raspisani i kada će to uraditi Ištvan Pastor, predsednik vojvođanskog parlamenta, razrešava Statut AP Vojvodine. Kako je za „Dnevnik“ izjavio Milorad Gašić, generalni sekretar Skupštine Vojvodine, ne postoji okvirni, već tačan rok kada predsednik parlamenta po Statutu raspisuje izbore.

On dodaje da član 33 Statuta Vojvodine propisuje da izbore za poslanike raspisuje predsednik Skupštine, 90 dana pre isteka mandata Skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.

- Imajući u vidu da je aktuelni saziv Skupštine konstituisan 22. juna 2012. godine, izbori treba da budu raspisani 22. marta. Dakle, predsednik vojvođanske skupštine ima Statutom određen tačno taj datum, a ranije može izbore da raspiše jedino ukoliko se aktuelni saziv „samoukine“, za šta je potrebno da inicijativu pokrene namanje trećina poslanika, a odluku o tome da izglasa najmanje 61 od 120 poslanika – pojašnjava Gašić.

Kako je rekao, raspisivanje izbora pre tog roka na može da izazove ni ostavka predsednika Pokrajnske vlade, jer je prema Statutu to izvršni odrgan Skupštine i Pokrajinska vlada ne može da predloži raspuštanje palamenta, što u slučaju republičkog parlamenta može da predloži Vlada Srbije.

Na pitanje da li skupština može da zaseda i u izborno vreme, Gašić odgovara da može, ali da to do sada nije bila praksa.

- U Statutu i svim aktima Skupštine Vojvodine piše da mandat poslanika iz prethodnog peiroda prestaje potvrđivanjem mandata novog saziva Skupštine. To znači da i nakon završetka izbora, do konstituisanja novog saziva može da se održi skupštinska sednica starog saziva – napomenuo je generalni sekretar pokrajinske Skupštine.

Malo je očekivati da bi se takva sednica mogla održati nakon ove zakazane za petak, ali je ovaj saziv bio znatno efikasniji po broju zasedanja od prethodnog, ali i po broju promena poslaničkih klupa i odnosa snaga u parlamentu, iako je akutelna pokrajinska vladajuća koalicija DS-LSV-SVM opstala na vlasti u ovom mandatu.

Oformljena je koalicija DS-LSV-SVM čime je obezbeđena stabilna većina, a poslanička grupa oko DS ubrzo je podigla brojno stanje na 59 nakon što je u njenu poslaničku grupu a zatim i u stranku prešao Miliovoja Vrebalova koji je, kao kanidat liste Preokret pobedio na izborima po većinskom sistemu. Time je i počela sezona promena partijskih dresova, pogotovo nakon što je na republičkom nivou SPS odlučio da promeni koalicionog partnera i umesto DS-a ušao u koaliciju sa SNS. Sledeći trend promena vlasti i u velikom broju lokalnih samouprava gde su opozicione klupe SNS ovaj put bile rezervisane za DS koji je do tada vladao, počelo je i osipanje poslaničke grupe demokrata u vojvođanskom parlamentu, pa je sa 59 poslanička grupa spala na 49 poslanika, a polovina odlazećih poslanika završila je u redovima opozicije u pokrajinskom pralamentu.

U sezoni prelazaka Boris Tadić odlazi iz DS i formira svoju političku grupaciju kojoj se priklonilo pet poslanika DS u Pokrajinskom parlamentu i predstavničko telo građana Vojvodine dobilo je novu poslaničku grupu - Nova demokratska stranka. Čak četiri od pet poslanika u narednih nekoliko meseci napustilo je ili isključeno iz stranke u osnivanju, pa je u poslaničkoj grupi NDS sada samo jedna članica Tadićeve Socijaldemokratske stranke - Tanja Dokmanović, dok su svi ostali poslanici bez stranačke legitimacije. U sezoni preletanja čak je i tada politićka organizacija Treća Srbija dobila dva poslanika iz redova DS-a, koja u vreme održavanja pokrajinskih izbora nije ni postojala. Poslanička grupa SNS su dobili četiri poslanika iz redova DS.

U opozicionim redovima takođe je bilo pregrupisavanja a najgore je prošao DSS koji je ostao bez tri od četiri poslanika. Svo troje poslanika priključilo se Srpskoj naprednoj stranci, a jedino je veran stranci Branislav Ristivojević aktuelni predsednik Pokrajinskog odbora DSS. Zbog napuštanja SRS troje poslanika vratilo je poslaničke mandate koji su zamenjeni.

U finišu „prelaznog roka“ kada se činilo da je većina DS-a ugrožena usledio je i prelazak Nade Bodrožić, članice Nove Srbije iz poslaničke grupe SNS u Demokratsku stranku. Okrnjena poslanička grupa DS, iako i dalje najbrojnija u Skupštini morala je da pruži ustupke koalicionim partnerima, u ovom slučaju LSV te je usledila rekonstrukcija pokrajinske vlade.

Prethodno je LSV uz pomoć celokupne skupštinske opozicije izdejstvovala promenu izbornog sistema iz kombinovanog u proporcionalni, prema kome će svih 120 poslanika biti birano na osnovu ukupnih rezultata koje izborne liste osvoje na izborima, a ne kao što je bilo do sada da polovina bude birana po tom modelu, dok se polovina poslanika birala neposredno.

Prilikom izglasavanja odluke o novom izbornom modelu u manjini su se našli poslanici DS i SVM, ali se vladajuća većina održala. Prestankom važenja kombinovanog sistema poslanici koji su izabrani po većinskom modelu više nisu mogli biti zamenjeni, jer se više nisu mogli održavati izbori za njihove naslednike. Zbog toga će u izbore Skupština Vojvodine ući sa 119 umesto sa 120 poslanika, jer je Zoran Tankosić iz Plandišta, izabran na listi DS po većinskom sistemu, a kasnije prešao u poslaničku grupu SNS, postao javni beležnik i napustio poslaničku klupu. 

A. Savanović

Procedura

Prema odredbama Statuta Vojvodine, osim što raspisuje pokrajinske izbore, predsednik Skupštine Vojvodine zakazuje i prvu sednicu Skupštine u novom sazivu, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Skupština na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate. Skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika. Potvrđivanjem mandata dve trećine poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Skupštine.