Pastor: Navijam da sporazum iz Vašingtona uspe

– Nije to ništa novo – kazao je Pastor. – Naime, nagovešteno je da će se posle okončanja razgovora u Vašingtonu i Briselu pristupiti konstituisanju republičke vlade, a pošto je sve sa svim povezano, mislim da je to moment kada će se spustiti politička ručna kočnica ili ručna kočnica odlučivanja i u odnosu na pokrajinsku vladu. Ne mislim da će to biti nešto posebno komplikovan proces, ali mislim da bi se to moglo desiti negde krajem septembra, početkom oktobra. Svakako je to još u okviru rokova u kojima se mora okončati, tako da nismo ni u kakvoj vanrednoj situaciji. Smatram da treba imati strpljenja zbog toga što su poslovi koji su bili u toku bitniji za sve nas nego sam proces konsituisanja vlada.

Zbog čega smatrate da su poslovi u Vašingtonu i Briselu bili bitniji za sve nas od samog procesa konstituisanja vlada, u čemu vidite važnost potpisanog Sporazuma u Vašingtonu?

– Moj komentar se u značajnoj meri razlikuje od onih koji se sprdaju s čitavim tim procesom, takmičeći se ko će više u dubini da se udalji od normalnosti. Tragikomedija tog čitavog takmičenja u pljuvanju i omalovažavanju je da to čine oni koji su više od decenije držali u rukama dizgine i bič i mogli su upravljati kočijom u vezi s normalizacijom odnosa i priključenjem Srbije Evropskoj uniji. Mislim da treba da bude bar nekoliko bitnih pitanja o kojima bi se, bez obzira na političke razlike, postigao politički konsenzus, i ako se ne želi i ne ume da se pomogne, bar odmoći ne bi trebalo. Mislim da je ovaj dogovor u Vašingtonu trenutak u dugom procesu koji zatvara jedan period i otvara drugi. Ne toliko zbog novih elemenata Sporazuma jer tu ima dosta toga što je već dogovoreno što se sada potvrđuje, sumira, nego zbog toga što posle dugo vremena sada ponovo vidim neku poluiskrenu ili iznuđenu spremnost Prištine za dogovaranje. Vreme više ne radi za Prištinu nego za nas. Ali, nemamo mi toliko vremena, jer ako je meni proteklo dve trećine života u toj političkoj priči oko Kosova, mojim sinovima i mom unuku ne sme da prođe toliko. Priča više ne može da se vrati na početak osamdesetih godina prošlog veka jer je u međuvremenu sve promenjeno, i iz te promenjene situacije treba stvoriti podlogu za normalizaciju odnosa i mogućnost gradnje nekakve političke perspektive. Iz tog razloga, kao i zbog toga što se Amerika pojavila kao novi igrač, mislim da je to što se desilo u Vašingtonu veoma značajno. SAD je značajan i nezaobilazan kreator svetske politike. Ne u personalnom smislu kao Donald Tramp, iako ni to nije zanemarljivo, nego u smislu institucije predsednika SAD. 

Koja je tu uloga predsednika SAD?

– On je posrednik, garant, povezivač, katalizator priče – barem se nadam da će biti katalizator. Nadam se da to nije poduhvat za novembar. Mislim da je velika novost ta nova stranica interesne povezanosti kroz izgradnju saobraćajne infrastrukture od Niša do Albanije. Mislim da je to krucijalna stvar. Isto tako je veoma značajno, o čemu se ne govori, a mislim da je epohalnog značaja to što je postignut dogovor o tome da u sledeću godinu Priština neće preduzimati ni jedan jedini korak za prijem u članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i da će se Srbija suzdržati u sledeću godinu od ubeđivanja država koje su priznale nezavisnost Kosova da tu odluku povuku. Na taj način je stvoren jedan političko- vremenski ambijent za traženje konkretnih rešenja. Iz tog razloga mislim da je ovaj sporazum u Vašingtonu od velikog značaja. Može sad neko da se sprda s tim gde je predsednik sedeo i gde je bila stolica, to samo ukazuje na to kako ti ljudi razmišljaju generalno o politici, ali s aspekta samog procesa nije u toj meri bitno. Ja navijam za to da ovo uspe. I pojavljivanje SAD u tom procesu veoma značajno, po meni, i zbog toga što to pojavljivanje pravi situaciju takmičenja. Imali smo dugi niz godina situaciju u kojoj je Evropska unija pokazivala svoju potpunu nespremnost i nesposobnost da upravlja tim procesom. Mislim da će to sada malo da uzburka vodu. Mislim da je napravljena dobra podloga i nadam se da će to dovesti do toga da se, pitanje po pitanje, stvari lagano rešavaju. Nije tu ostalo previše. A to što je ostalo mislim da se može dogovoriti jer mislim da je sada posle dugog-dugog perioda prvi put na pomolu situacija u kojoj se dogovori mogu postizati.

Od političkih stranaka jedino SVM ima koalicioni sporazum o saradnji sa Srpskom naprednom strankom. Novi dokument, kako je Pastor naveo, dostavljen predsedniku SNS-a Aleksandru Vučiću, ali još nije potpisan. O Sporazumu, smatra Pastor, verovatno će se razgovarati prilikom drugog kruga sastanaka s predsednikom o formiranju Vlade.

Značajno je podmlađen novi saziv pokrajinskog parlamenta, prvi put su i svi potpredsednici mladi, kako to doživljavate?

– Potpredsednici koji su na konstitutivnoj sednici Skupštine Vojvodine 31. jula izabrani pripadaju novoj generaciji političara s manje i više iskustva, ali s drugačijim iskustvom od generacije političara kojoj pripadam ja. U tom smislu imaju drugačije iskustvo, što neka životna iskustva koje ja imam oni nisu imali mogućnost da steknu.

Smatrate li to nedostatkom?

– Ne mislim da je to hendikep. Čak smatram da je to i neka vrsta prednosti zbog toga što su manje opterećeni, zbog toga što imaju tu unutrašnju energiju i potrebu za dokazivanjem sopstvenih sposobnosti, umešnosti da su zaslužili da budu tu gde jesu i mislim da od toga svako može imati koristi. Što se tiče samog sastava Skupštine, to je odraz volje građana u odnosu na ponuđeni asortiman izbora. Tu je volja građana prilično jednoznačna. Mislim da je došlo do veoma krupnih promena u preuređenju političke scene i u Vojvodini. Veoma su masivne poruke birača, s veoma visokim nivoima datog legitimiteta. A to je, osim legitimiteta, i odraz očekavinja odgovornosti. Gledajući poslaničke grupe koje su u Skupštini i koje znače i više od kičme skupštinskog saziva, mislim da je to respektabilan spisak poslanika s iskustvom i poletom.

Ko će biti opozicija u Skupštini?

– Ne znam ko će biti opozicija. Ne mogu doći sebi već mesecima od rečenice koja otprilike ovako glasi: „Najjači politički činioci su odgovorni što nisu napravili efikasnu svoju opoziciju.” Svašta sam već čuo, ali takve kvalifikacije, takve rečenice samoopravdanja retko se mogu čuti. Videlo se u toku predizbornog perioda da ne možete spustiti izborni cenzus do te dubine da bi se zalaufali, zbog toga što u suštini nisu za to bili spremni. I tu se traže svakojaki razlozi u mogućnosti medijskom pristupu i u svemu i svačemu. U suštini je to traženje dlake u političkom jajetu. Na bazi izbornog iskustva od 21. juna može se zaključiti da potencijalna parlamentarna opozicija nije htela da postane parlamentarna. Nije za to imala spremnosti, lidera, programa, smelosti, političku infrastrukturu, organizaciju, ljude. Ništa. Imaćemo parlament u kojem će opozicija ostati van parlamenta. To je njihova odluka, odraz njihove spremnosti. Zar bi zbog toga sad trebalo bilo ko da tuguje? Zar neko misli da bi se njihovim pojavljivanjem u parlamentu parlamentarni život bio bolji ovde u Novom Sadu? Pa oni su u poslednje dve godine prethodnog mandata doneli odluku da ne učestvuju na sednicama, pri čemu su rekli: nemamo ništa protiv parlamenta, ali da je to odluka. Koji je to nivo mudrosti i promišljenosti? Ništa se tu neće desiti. Odgovornost je i do sada bila na nama, i sada je na nama, a njihova odgovornost je na njima i neka se obračunavaju sami sa sobom u odnosu na odgovornost koju imaju, ili bi trebalo da imaju. Tako da tu ne vidim nikakvu tragediju, naporosto je taj deo političke palete zdrobio sebe. Moralno, politički, organizaciono, finansijski i u svakom drugom pogledu. To je, nažalost, realnost. Ako su toliko pametni kao što to pišu na „Tviteru”, trebalo bi da sednu i razmišljaju da rade.

Kada sam vas pitala za opoziciju, nisam mislila na onu koja je isključila sebe iz parlamentarnog života i bojkotovala izbore nego na političke stranke koje su ušle u parlament, ko će od njih činiti opoziciju u Skupštini Vojvodine?

– To će se raščistiti u narednih nekoliko nedelja. Mislim da se onaj ko je učestvovao u parlamentarnoj izbornoj trci minimum legitimisao kao konstruktivna opozicija. Iz tog razloga mislim da nema tu ničega što je problematično. Videćemo u ovim razgovorima kako će sve to izgledati, ne bih da prejudiciram. Povezane su stvari od lokala prema gore, složeno je, bez obzira na to što se čini da je mnogo jednostavno. Mislim da, kako god bilo, Srpska napredna stranka ima dvotrećinsku većinu i postoji veoma masivna parlamentarna većina koja ima masivnu odgovornost i obavezu dokaza da je visok nivo legitimitet koji joj je dat na izborima bio opravdan.

Eržebet Marjanov

Da li imate informaciju o tome kada će početi drugi krug razgovora o Vladi s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

– Nemam ništa pouzdano, ako očekujete od mene da vam kažem da će ti razgovori biti sledeće nedelje u sredu ili u četvrtak. Tako nešto nemam da kažem. Ali mislim da će ti razgovori biti uskoro.

Da li će se istovremeno obaviti razgovori i o Pokrajinskoj vladi?

– Mislim da će to ići paralelno jedno s drugim, ali mora da se donese politička odluka za istim stolom za oba nivoa vlasti. I to mislim na političku odluku koju najjača politička snaga treba da donese, a to je Srpska napredna stranka. To je naprosto tako.