Пастор: Навијам да споразум из Вашингтона успе

– Није то ништа ново – казао је Пастор. – Наиме, наговештено је да ће се после окончања разговора у Вашингтону и Бриселу приступити конституисању републичке владе, а пошто је све са свим повезано, мислим да је то момент када ће се спустити политичка ручна кочница или ручна кочница одлучивања и у односу на покрајинску владу. Не мислим да ће то бити нешто посебно компликован процес, али мислим да би се то могло десити негде крајем септембра, почетком октобра. Свакако је то још у оквиру рокова у којима се мора окончати, тако да нисмо ни у каквој ванредној ситуацији. Сматрам да треба имати стрпљења због тога што су послови који су били у току битнији за све нас него сам процес конситуисања влада.

Због чега сматрате да су послови у Вашингтону и Бриселу били битнији за све нас од самог процеса конституисања влада, у чему видите важност потписаног Споразума у Вашингтону?

– Мој коментар се у значајној мери разликује од оних који се спрдају с читавим тим процесом, такмичећи се ко ће више у дубини да се удаљи од нормалности. Трагикомедија тог читавог такмичења у пљувању и омаловажавању је да то чине они који су више од деценије држали у рукама дизгине и бич и могли су управљати кочијом у вези с нормализацијом односа и прикључењем Србије Европској унији. Мислим да треба да буде бар неколико битних питања о којима би се, без обзира на политичке разлике, постигао политички консензус, и ако се не жели и не уме да се помогне, бар одмоћи не би требало. Мислим да је овај договор у Вашингтону тренутак у дугом процесу који затвара један период и отвара други. Не толико због нових елемената Споразума јер ту има доста тога што је већ договорено што се сада потврђује, сумира, него због тога што после дуго времена сада поново видим неку полуискрену или изнуђену спремност Приштине за договарање. Време више не ради за Приштину него за нас. Али, немамо ми толико времена, јер ако је мени протекло две трећине живота у тој политичкој причи око Косова, мојим синовима и мом унуку не сме да прође толико. Прича више не може да се врати на почетак осамдесетих година прошлог века јер је у међувремену све промењено, и из те промењене ситуације треба створити подлогу за нормализацију односа и могућност градње некакве политичке перспективе. Из тог разлога, као и због тога што се Америка појавила као нови играч, мислим да је то што се десило у Вашингтону веома значајно. САД је значајан и незаобилазан креатор светске политике. Не у персоналном смислу као Доналд Трамп, иако ни то није занемарљиво, него у смислу институције председника САД. 

Која је ту улога председника САД?

– Он је посредник, гарант, повезивач, катализатор приче – барем се надам да ће бити катализатор. Надам се да то није подухват за новембар. Мислим да је велика новост та нова страница интересне повезаности кроз изградњу саобраћајне инфраструктуре од Ниша до Албаније. Мислим да је то круцијална ствар. Исто тако је веома значајно, о чему се не говори, а мислим да је епохалног значаја то што је постигнут договор о томе да у следећу годину Приштина неће предузимати ни један једини корак за пријем у чланство у било којој међународној организацији и да ће се Србија суздржати у следећу годину од убеђивања држава које су признале независност Косова да ту одлуку повуку. На тај начин је створен један политичко- временски амбијент за тражење конкретних решења. Из тог разлога мислим да је овај споразум у Вашингтону од великог значаја. Може сад неко да се спрда с тим где је председник седео и где је била столица, то само указује на то како ти људи размишљају генерално о политици, али с аспекта самог процеса није у тој мери битно. Ја навијам за то да ово успе. И појављивање САД у том процесу веома значајно, по мени, и због тога што то појављивање прави ситуацију такмичења. Имали смо дуги низ година ситуацију у којој је Европска унија показивала своју потпуну неспремност и неспособност да управља тим процесом. Мислим да ће то сада мало да узбурка воду. Мислим да је направљена добра подлога и надам се да ће то довести до тога да се, питање по питање, ствари лагано решавају. Није ту остало превише. А то што је остало мислим да се може договорити јер мислим да је сада после дугог-дугог периода први пут на помолу ситуација у којој се договори могу постизати.

Од политичких странака једино СВМ има коалициони споразум о сарадњи са Српском напредном странком. Нови документ, како је Пастор навео, достављен председнику СНС-а Александру Вучићу, али још није потписан. О Споразуму, сматра Пастор, вероватно ће се разговарати приликом другог круга састанака с председником о формирању Владе.

Значајно је подмлађен нови сазив покрајинског парламента, први пут су и сви потпредседници млади, како то доживљавате?

– Потпредседници који су на конститутивној седници Скупштине Војводине 31. јула изабрани припадају новој генерацији политичара с мање и више искуства, али с другачијим искуством од генерације политичара којој припадам ја. У том смислу имају другачије искуство, што нека животна искуства које ја имам они нису имали могућност да стекну.

Сматрате ли то недостатком?

– Не мислим да је то хендикеп. Чак сматрам да је то и нека врста предности због тога што су мање оптерећени, због тога што имају ту унутрашњу енергију и потребу за доказивањем сопствених способности, умешности да су заслужили да буду ту где јесу и мислим да од тога свако може имати користи. Што се тиче самог састава Скупштине, то је одраз воље грађана у односу на понуђени асортиман избора. Ту је воља грађана прилично једнозначна. Мислим да је дошло до веома крупних промена у преуређењу политичке сцене и у Војводини. Веома су масивне поруке бирача, с веома високим нивоима датог легитимитета. А то је, осим легитимитета, и одраз очекавиња одговорности. Гледајући посланичке групе које су у Скупштини и које значе и више од кичме скупштинског сазива, мислим да је то респектабилан списак посланика с искуством и полетом.

Ко ће бити опозиција у Скупштини?

– Не знам ко ће бити опозиција. Не могу доћи себи већ месецима од реченице која отприлике овако гласи: „Најјачи политички чиниоци су одговорни што нису направили ефикасну своју опозицију.” Свашта сам већ чуо, али такве квалификације, такве реченице самооправдања ретко се могу чути. Видело се у току предизборног периода да не можете спустити изборни цензус до те дубине да би се залауфали, због тога што у суштини нису за то били спремни. И ту се траже свакојаки разлози у могућности медијском приступу и у свему и свачему. У суштини је то тражење длаке у политичком јајету. На бази изборног искуства од 21. јуна може се закључити да потенцијална парламентарна опозиција није хтела да постане парламентарна. Није за то имала спремности, лидера, програма, смелости, политичку инфраструктуру, организацију, људе. Ништа. Имаћемо парламент у којем ће опозиција остати ван парламента. То је њихова одлука, одраз њихове спремности. Зар би због тога сад требало било ко да тугује? Зар неко мисли да би се њиховим појављивањем у парламенту парламентарни живот био бољи овде у Новом Саду? Па они су у последње две године prеthodnog мандата донели одлуку да не учествују на седницама, при чему су рекли: немамо ништа против парламента, али да је то одлука. Који је то ниво мудрости и промишљености? Ништа се ту неће десити. Одговорност је и до сада била на нама, и сада је на нама, а њихова одговорност је на њима и нека се обрачунавају сами са собом у односу на одговорност коју имају, или би требало да имају. Тако да ту не видим никакву трагедију, напоросто је тај део политичке палете здробио себе. Морално, политички, организационо, финансијски и у сваком другом погледу. То је, нажалост, реалност. Ако су толико паметни као што то пишу на „Твитеру”, требало би да седну и размишљају да раде.

Када сам вас питала за опозицију, нисам мислила на ону која је искључила себе из парламентарног живота и бојкотовала изборе него на политичке странке које су ушле у парламент, ко ће од њих чинити опозицију у Скупштини Војводине?

– То ће се рашчистити у наредних неколико недеља. Мислим да се онај ко је учествовао у парламентарној изборној трци минимум легитимисао као конструктивна опозиција. Из тог разлога мислим да нема ту ничега што је проблематично. Видећемо у овим разговорима како ће све то изгледати, не бих да прејудицирам. Повезане су ствари од локала према горе, сложено је, без обзира на то што се чини да је много једноставно. Мислим да, како год било, Српска напредна странка има двотрећинску већину и постоји веома масивна парламентарна већина која има масивну одговорност и обавезу доказа да је висок ниво легитимитет који јој је дат на изборима био оправдан.

Ержебет Марјанов

Да ли имате информацију о томе када ће почети други круг разговора о Влади с председником Србије Александром Вучићем?

– Немам ништа поуздано, ако очекујете од мене да вам кажем да ће ти разговори бити следеће недеље у среду или у четвртак. Тако нешто немам да кажем. Али мислим да ће ти разговори бити ускоро.

Да ли ће се истовремено обавити разговори и о Покрајинској влади?

– Мислим да ће то ићи паралелно једно с другим, али мора да се донесе политичка одлука за истим столом за оба нивоа власти. И то мислим на политичку одлуку коју најјача политичка снага треба да донесе, а то је Српска напредна странка. То је напросто тако.