Pastor: Kapitalnim investicijama Vojvodina postala bogatija i privlačnija

Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara kaže u intervjuu za “Dnevnik” da će poslanička grupa SVM-a podržati rebalans najmanje iz dva razloga: Jedan je generalno poverenje u odnosu na one koji predlažu rebalans, a drugi razlog jeste racionalnost koja se može prepoznati u predlogu – kaže Pastor. 

Rebalans budžeta krajem novembra nije uobičajen.

- Nije, ali je to upravo znak za racionalnost. Naime, radi se

rebalans da bi se okončali tenderski postupci oko nabavke medicinske opreme. Iz tog razloga ovo nije pre svega budžetsko tehničko pitanje nego je suštinsko medicinsko pitanje. Kada ne bismo izvršili rebalans budžeta sada, onda bi propao tender i izgubili bi više od pola godine. Mislim da ako ima nečega što se ne sme dozvoliti jeste to da imate na raspolaganju novac od kojeg možete da nabavite tako neophodne opreme za institut u Sremskoj Kamenici, a da to iz tehničkih razloga propadne. Da se to ne bi desilo, predložen je rebalans budžeta i Savez vojvođanskih Mađara će ga podržati.

Kako vidite Vojvodinu u uslovima pandemije krajem godine?

- Borimo se u svakom pogledu i što se tiče kovida, držanja na nogama zdravstvenog sistema na koji je neverovatno velik pritisak zbog tog opterećenja koji kovid nosi i sa aspekta angažovanja medicinskog osoblja, ali i sa aspekta čuvanja bolesnih osoba koji nisu zaraženi virusom od zaraženih. Drugi deo problema praktično se odnosi na očuvanje privrednog potencijala kojim raspolažemo i u tom pogledu, kao i u pogledu očuvanja zdravstvenog sistema pokazana je zavidna doza zrelosti i što se tiče brzine prilagođavanja medicinskog sistema i odanosti medicinskog osoblja i što se tiče stvaranja uslova za očuvanje privrednog potencijala.  Vojvođanska privreda čak je i u prošloj i ovoj godini pokazala znake ne samo dobre kondicije nego i rasta u poljoprivredi, industriji, prerađivačkoj industriji, a u ovoj godini može se to reći i u odnosu na turizam. Mislim da s tim delom možemo biti zadovoljni u ovim teškim uslovima. S druge strane činimo ogromne napore da se ljudi vakcinišu. Nažalost, kao društvo podbacili smo u tom pogledu. Bio sam ubeđen da je vojvođansko društvo naprednije i da sluša nauku i medicinu, međutim, došli smo u situaciju da imamo mnogo više vakcina nego ljudi koji slušaju nauku i medicinu, jer da slušaju, danas bi trebalo da bude više od 80 odsto vakcinisanih ljudi.

U Skupštini Vojvodine je u utorak ove nedelje predstavljen izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Kako komentarišete taj dokument?

- Što se ovih izveštaja tiče nagledao sam ih u proteklim decenijama, koprivnjača me hvata kad o njima krenem pričati. Dok nisam imao to iskustvo koje danas imam, mislio sam da je izveštaj jedan ozbiljan papir i da nešto znači. Danas moram da kažem da je jedan formalan papir koji bog zna šta ne znači, bar što se tiče pomicanja stvari u nama željeni pravac. Mislim da nije bitan izveštaj nego je bitno šta se u životu dešava, a u životu do ovog momenta se dešava cupkanje u mestu. Nije to naše cupkanje u mestu nego je to cupkanje procesa priključenja u mestu. Ako bi se cenilo po našem trudu, po trudu da prekoračimo sopstvenu senku u političkom smislu, u smislu uređivanja odnosa, promene zakonodavstva, stabilizirajućeg faktora u ovom delu Evrope, spoljne politike, solidarnosti, privredne snage, u kojem god hoćete smislu mi bismo trebali sada biti negde drugde nego gde smo. I to nema veze sa izveštajem, to ima veze sa tim gde se nalazimo u procesu priključenja. U poslednje dve-tri godine apsolutno se ništa nije desilo. Nije otvoreno nijedno jedino poglavlje. Desilo se to da je promenjena metodologija procesa priključenja i da smo se mi opredelili - ako dobro vidim - za tu noviju metodologiju i očekujemo da se otvore po mogućnosti dva nova klastera što bi trebalo da znači ubrzanje čitavog procesa. Danas je nažalost, premali broj onih zemalja koji iskreno podržavaju proces proširenja EU kroz ulazak Srbije u tu porodicu zemalja. Jake su snage koje su opterećene sadašnjim problemima Evropske unije i u Srbiji vide dodatnu opasnost, a pošto je proces takav da se zasniva na apsolutnom koncenzusu, mi bez toga ne možemo dalje.

Jako je važno istaći da su u Vojvodini započeti veliki projekti. U proteklih mesec dana imali smo otvaranje dva velika gradilišta za revitalizaciju i izgradnju železničke pruge od Subotice do Segedina, i od Novog Sada prema državnoj granici na pruzi Beograd - Budimpešta. Mislim da je to stvarno kapitalno jer se razvojom železničke pruge jača ukupan privredni potencijal prostora i on postaje privlačniji i bogatiji. Prestaje da bude periferija i postaje deo centra, koji grabi napred. Mislim da je to nešto što ohrabruje…

 Koliko je SVM mogao preko Fidesa da utiče na sadržaj izveštaja?

- Ne previše. Jedan od razloga je to što se taj izveštaj praktično sačuva u tom inicijalnom obliku u kom je napisan. S druge strane, zbog toga što u proteklom periodu pozicija Fidesa u Evropskom parlamentu nije kao ranije i mogućnost da amandmanski menja tekst danas je mnogo manja nego pre. Ono što se sad prvi put desilo - nije to imalo direktan uticaj na ishod, ali ako ništa drugo iz razloga da se jasno stavi do znanja stav u odnosu na čitav proces - zagovarao sam opciju da delegacija Fidesa glasa protiv ovog izveštaja. Poslanici Fidesa su i glasali protiv iz razloga što mislimo da je izveštaj nefer, ne nosi u sebi gest priznanja prema Srbiji u odnosu na napore koje ona čini. Očekujem, nezavisno od ovog izveštaja, da u nekom predstojećem periodu dođe do otvaranja dva nova klastera i da se nešto desi oko fonda Evropske unije za oporavak Zapadnog Balkana. Nama je u interesu daubrzamo razvoj koristeći mogućnosti koje nam do ovog momenta iz fondove Evropske unije nisu bile dostupne. 

Kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara učestvovali ste na izbornom kongresu Fidesa, na kojem je Viktor Orban ponovo izabran na čelu partije. U političkom smislu ima li značaj Orbanov ponovni izbor za Srbiju?

- Bio sam na kongresu Fidesa i to nije ništa neobično jer u poslednjih blizu dvadesetak godina skoro sam bio na svakom kongresu. Fides spada u relativno mali broj stranaka koji svake druge godine vrši proveru prihvaćenosti rukovodećih ljudi u stranci. Hoću da kažem da je mandat predsednika i članova Predsedništva Fidesa traje dve godine i iz tog razloga dosta često se održava izborni kongres. Nije tu bilo velikih pomeranja, ni velikih novina. U personalnom smislu ostalo je rukovodstvo Fidesa koje je u prethodnom periodu upravljalo strankom, osim Katalin Novak, koja zbog imenovanja za ministra nije mogla da bude dalje potpredsednica Fidesa. Umesto nje na tu funkciju izabrana je Kinga Gal, ona je iskusna dama, dosta dugo je poznajem I dosta nam je pomagala budući da je od 2004. parlamentarac Fidesa u Briselu. Ono što je od toga mnogo značajnije da će se u Mađarskoj za malo više od pola godine održavati parlamentarni izbori. U tom smislu je kongres bio značajan. Ono što je ohrabrujuće i bilo lepo da je atmosfera generalno bila veoma pozitivna, vladalo je dobro raspoloženje, osećala se odgovornost i neka vrsta  strepnje u odnosu na predstojeći period što je i normalno, ali se govorilo manje o oponentima, a više o učinku u prethodnih skoro tri mandata. Mislim da je to jako važno jer je čovek mogao steći u pola dana utisak o tome kroz kakav preobražaj je prošla Mađarska u protekla tri mandata, šta je sve vlada ili ta politička familija uspela da uradi, zasluživši po mom dubokom ubeđenju legitimitet koju su dobili na izborima 2010.

Eržebet Marjanov

Foto: S. Šušnjević

Izbori u Srbiji i Mađarskoj

Izbori u Mađarskoj će biti  istovremeni sa izborima za predsednika Republike Srbije, prevremenim parlamentarnim izborima kao i sa izborima za Skupštinu grada Beograda. Možda će biti vremenska razlika nedelju-dve u odnosu na dan izbora, ali će izborni period i ambijent biti isti.

To nosi sa sobom određene prednosti u odnosu na politiku, ili u odnosu na zadatak koji SVM ima kao saveznik Fidesa i kao učesnik ovde u predsedničkim i parlamentarnim izborima. Nama je strateški interes i cilj da sačuvamo ovaj odnos političke arhitekture koji je danas da što se tiče Srbije imamo stabilnost u pogledu ličnosti predsednika republike, u odnosu na poziciju na političkoj sceni Saveza vojvođanskih Mađara i u odnosu na političke konekcije prema dosadašnjim svojim partnerima.

S druge strane da se na izborima u Mađarskoj ne desi promena nego da Fides dobije legitimitet da i u četvrtom mandatu upravlja Mađarskom. To je interesantno za nas kao mađarsku zajednicu, a mislim da je strašno važno s aspekta regionalne stabilnosti, susedske politike, regionalne politike i daljeg odmicanja onih tokova koji su započeti pre desetak godina. Mislim da je to generalno strateški interes ne samo Mađarske. Mislim da je gradnja odnosa između Mađarske i Srbije, između Srba i Mađara za ovih 10 godina nije samo prioritet politike nego je očito postao prioritet ljudi. Mislim da je to je strašno velika stvar.