Otvorena izložba o Banskoj palati u Arhivu Vojvodine

Multimedijalnu izložbu prvi su pogledali čelnici i sekretari Pokrajinske vlade, direktori ustanova kulture, darodavaoci dokumenata Arhiva Vojvodine, profesori i predstavnici Univerziteta u Novom Sadu, ali i gosti iz Izraela.

Mirović, Pastor, kao i autorka izložbe obratili su se prisutnima u novosagrađenenom amfiteatru u dvorištu Arhiva Vojvodine, koji će raznovrsnim sadržajima iz oblasti kulture obogatiti Novi Sad, Evropsku prestonicu kulture 2021, ističu zaposleni Arhiva, a čiju je izgradnju finansirala Pokrajinska vlada.Izložbu čine dokumenti o Banskoj palati ili Beloj lađi kako je još nazivaju, fotografije, razglednice, ličnosti koje su obeležile istoriju Novog Sada.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor  Mirović kaže da izložbu čine tri važna konteksta, tri slike koje su se otvorile kada su naši preci započeli jedan važan posao, odnosno izgradnju Banske palate, današnjeg sedišta Pokrajinske vlade i skupštine.

-Prvi kontekst tiče se vremena neposredno pre izgradnje palate, stvaranja nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, formiranja Banovina u okviru Kraljevine Jugoslavije, dunavske Banovine i odluke da se u centru Novog Sada sagradi zgrada Banovine koja će 80 godina posle biti simbol uspeha, ideja o najboljem, simbol kvaliteta, trajanja, svega što i danas želimo da postavimo kao koncept kada govorimo o Vojvodini - kaže Mirović. -Drugi koncept se naslanja na prvi i tiče ideje o najboljem. Vojvodina je u godinama koje su prethodile izgradnji Banske palate bila rasadnik najboljih, književnosti, privredi, arhitekturi kroz delo Dragiše Brašovana, i kroz mnoga druga njegova dela širom naše zemlje i to je važna odluka da u Novom Sadu i Vojvodini budemo uvek ambiciozni, dostojni velikih vizija ljudi onoga vremena. Treći važan kontekst je pitanje kontinuiteta i dostojnosti. Svako od nas danas treba da se zapita da li smo dostojni tih velikih ljudi i da li u svakodnevnom radu branimo i biramo njihov koncept, ideje da se stvari menjaju, da uvek biramo anjbolje, za Vojvodinu i čitavu našu zemlju stvaramo vrednosti kojima će se ponositi makar osam decenija nakon naših odluka i onih koji dođu posle nas.

On ističe da istorijski sled koji je doveo Banovinu na ne samo na arhitektonsku i građevinsku, već društvenu scenu, izbora najboljih i pitanje dostojnosti, su stvari o kojima treba da razmišljamo i vidimo uzore koji su 1939. godine Banovinu izveli na sunce dana.

Građani učestvovali porodičnom istorijom u izložbi

 

Autorka izložbe Ljiljana Dožić kaže da izložba predstavlja veliki jubilej- 80 godina od izgradnje Banovinskog kompleksa- Banska palata u Novom Sadu, kao i putovanje kroz vreme.

-Multimedijalna izložba arhivskih dokumenata “Priča iza priče- Banska palata” prikazuje sećanja, davno zaboravljene priče, a prošlost je predstavljena u sadašnjosti. Izložbu i katalog potpisuje Arhiv Vojvodine i Muzej Vojvodine, istoričara, arhivista, kustosa, dizajnera, inženjera, arhitekata koji su zajedno organizovali izložbom- kaže autorka i dodaje da izložbu čini jedinstvenom to što je građanima bio upućen javni poziv, te su i oni sa svojim fotografijama i dokumentima iz porodične istorije obogatili izložbu.

-Autorka je uslišila moju molbu da prvi put bude objavljena fotografija koju smo pronašli prošle godine u Arhivu Matice srpske, u pitanju je 1938. godina, koju smo obeležili proslavom stogodišnjice Prisajedinjenja prošle godine, na bini su stajala dva rođena brata dr Stevan Ćirić, predsednik Skupštine Kraljevine Jugoslavije i njegov rođeni brat vladika Irinej- kaže Mirović.

Predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor kaže da je arhiv važan, kao i priče iza priče koje se nalaze u Banskoj palati, koju je još poznata i kao Bela Banovina i Bačka pogača, ali i Lađa na Dunavu i to je priča o političkoj, ekonomskoj i kulturnoj istoriji grada Novog Sada i Vojvodine, priča od državama koje su nastajale i nestajale.

-Banska Palata je svedočila o promenama granica, simbola, političkih sistema, ekonosmkih uređenja, socijalnih struktura i vrednosti. Samo je Banska palata stojala kao simbol moći i lepote, simbol političke moći utisnute u vreme- kaže Pastor. - Banska palata je unazad 40 godina deo i mog života, a predsednik Mirović i ja smo pre 25 godina ušli kao poslanici u ove zgrade i one su deo našeg života, stremljenja, napora. Sudbina i istorija ove građevine je naravoučenije da nema večnih država, poredaka, ni vlasti. I to je vrsta pouke iz 80 godina unazad.

M. Stakić