Orlović: Ustav detaljno uredio teritorijalnu autonomiju
– Jedna od mana našeg Ustava je preveliko detaljisanje jer najviši pravni akt države ne treba da definiše pojave – to je zadatak zakona – nego treba da uredi najvažnije
odnose u državi – kaže za “Dnevnik” profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Slobodan Orlović povodom desetogodišnjice Ustava Srbije koji je donet na današnji dan pre deset godina.
Na pitanje zbog čega se kod nas Ustav donosi na kratak rok – menja se svakih deset ili dvadeset godina – Orlović kaže da od su Drugog svetskog rata česte, svakogodišnje ustavne promene kod nas, bile improvizovana kopča razvoja nove, dotada neviđene ustavnosti.
– U demokratskim državama ustavne promene su neminovnost koja ide s društvenim razvojem. Ipak, Ustav po naučnim standardima ustavnog prava ne valja menjati često jer se svi možemo naći u situaciji da zapravo i ne znamo kako glasi često menjana ustavna norma – ističe on. – Stoga ustavna pravila moraju biti uopštena, apstraktna. Treba uređivati najvažnija pitanja u državi u pogledu državne vlasti i prava građana, a ne sve i svašta.
Smatra da je jedna od mana ovog ustava preveliko detaljisanje. Jer, kako objašnjava, Ustav ne treba da definiše pojave – to je zadatak zakona – nego treba da uredi najvažnije odnose u državi.
– Ono što bi idealan Ustav trebao da uredi je „lična karta” države, definicija i simboli, specifičnosti u pogledu osnovnih ljudskih prava u Srbiji – ostalo je uređeno međunarodnim konvencijama – zatim odnos zakonodavne i izvršne vlasti, osnovna načela o sudovima i izboru sudija i javnih tužilaca, izbor sudija Ustavnog suda i dejstvo njegovih odluka. Takođe treba da uredi i osnovna pitanja teritorijalne autonomije Kosmeta i Vojvodine, kao i lokalne samouprave, bez ekstenzivnog opisa nadležnosti, kao i krizna stanja i promenu Ustava.
Na pitanje da li deli stav pojedinih političara u Vojvodini da prilikom promene Ustava treba promeniti i Statut Vojvodine, Orlović navodi da o tome se neprestano priča od donošenja Statuta 2014. godine, ali, bez spekulacija o tome šta bi bilo kad bi bilo, Statut će se morati menjati samo u slučaju da se bitno promeni ustavna materija o teritorijalnoj autonomiji.
– Sve drugo su puste želje i stranačko navijanje – ističe profesor Orlović.
Na pitanje da li smatra da novim ustavom treba urediti i ustavni položaj Vojvodine, kako to pojedini političke stranke u Vojvodini zagovaraju, ističući da važećim Ustavom položaj Vojvodine nije uređen, dr Orlović kaže da su „autonomaši” uvek nezadovoljni količinom autonomnosti, a „centralisti” preobimnom vlašću koju autonomija uživa.
– Ustav je veoma detaljno uredio teritorijalnu autonomiju, od definicije, preko izvornih i prenetih nadležnosti do uređenja vlasti u Pokrajini. Uopšte, pitanje autonomije neke teritorije u državi nije jednostavno rešiti i ono manje-više nigde nije srećno prevaziđeno. Autonomaši su uvek nezadovoljni količinom autonomnosti, a centralisti se žale na preobimnu vlast koju autonomija uživa. To uglavnom važi i za AP Vojvodinu – naveo je.
Profesor Orlović bio je jedan od učesnika konferencije Srpskog pravničkog kluba na Pravnom fakultetu u Beogradu, koju je Klub kao udruženje ustavnih pravnika i stručnjaka iz drugih oblasti organizovao povodom deset godina od donošenja Ustava i najavljenih ustavnih promena.
Orlović navodi da je konferencija bila kritički pogled na naš ustav i da je zaključni utisak tog skupa da je Ustav poboljšana i osavremenjena verzija Ustava iz 1990. godine, ali da neka rešenja nisu na nivou bogate tradicije srpske i evropske ustavnosti i mogu biti popravljena.
E. Marjanov