Орловић: Устав детаљно уредио територијалну аутономију

односе у држави –  каже за “Дневник” професор новосадског Правног факултета др Слободан Орловић поводом десетогодишњице Устава Србије који је донет на данашњи дан пре десет година.

На питање због чега се код нас Устав доноси на кратак рок – мења се сваких десет или двадесет година – Орловић каже да од су Другог светског рата честе, свакогодишње уставне промене код нас, биле импровизована копча развоја нове, дотада невиђене уставности.

– У демократским државама уставне промене су неминовност која иде с друштвеним развојем. Ипак, Устав по научним стандардима уставног права не ваља мењати често јер се сви можемо наћи у ситуацији да заправо и не знамо како гласи често мењана уставна норма – истиче он. – Стога уставна правила морају бити уопштена, апстрактна. Треба уређивати најважнија питања у држави у погледу државне власти и права грађана, а не све и свашта. 

Сматра да је једна од мана овог устава превелико детаљисање. Јер, како објашњава, Устав не треба да дефинише појаве – то је задатак закона – него треба да уреди најважније односе у држави.

– Оно што би идеалан Устав требао да уреди је „лична карта” државе, дефиниција и симболи, специфичности у погледу основних људских права у Србији – остало је уређено међународним конвенцијама – затим однос законодавне и извршне власти, основна начела о судовима и избору судија и јавних тужилаца, избор судија Уставног суда и дејство његових одлука. Такође треба да уреди и основна питања територијалне аутономије Космета и Војводине, као и локалне самоуправе, без екстензивног описа надлежности, као и кризна стања и промену Устава.

На питање да ли дели став појединих политичара у Војводини да приликом промене Устава треба променити и Статут Војводине, Орловић наводи да о томе се непрестано прича од доношења Статута 2014. године, али, без спекулација о томе шта би било кад би било, Статут ће се морати мењати само у случају да се битно промени уставна материја о територијалној аутономији.

– Све друго  су пусте жеље и страначко навијање – истиче професор Орловић.    

На питање да ли сматра да новим уставом треба уредити и уставни положај Војводине, како то поједини политичке странке у Војводини заговарају, истичући да важећим Уставом положај Војводине није уређен, др Орловић каже да су „аутономаши” увек незадовољни количином аутономности, а „централисти” преобимном влашћу коју аутономија ужива. 

– Устав је веома детаљно уредио територијалну аутономију, од дефиниције, преко изворних и пренетих надлежности до уређења власти у Покрајини. Уопште, питање аутономије неке територије у држави није једноставно решити и оно мање-више нигде није срећно превазиђено. Аутономаши су увек незадовољни количином аутономности, а централисти се жале на преобимну власт коју аутономија ужива. То углавном важи и за АП Војводину – навео је.   

Професор Орловић био је један од учесника конференције Српског правничког клуба на Правном факултету у Београду, коју је Клуб као удружење уставних правника и стручњака из других области организовао поводом десет година од доношења Устава и најављених уставних промена.   

Орловић наводи да је конференција била критички поглед на наш устав и да је закључни утисак тог скупа да је Устав побољшана и осавремењена верзија Устава из 1990. године, али да нека решења нису на нивоу богате традиције српске и европске уставности и могу бити поправљена.

Е. Марјанов