Odbor za finansije prihvatio u načelu predloženi budžet za 2018.

Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu iznosi 0,6 odsto BDP-a odnosno 28,4 milijarde dinara, što je 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za 2017. godinu.

Predloženi budžet će se naći na sednici Skupštine Srbije koja je zakazana za sredu, 6. decembar. 

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je na sednici Odbora za finansije da je budžet za 2018. planiran na osnovu projekcije da će realna stopa rasta u idućoj godini biti 3,5 odsto BDP. 

Vujović je rekao da je prostor za povećanje plata i penzija u idućoj godini utvrđen kao nagrada za ono što je ostvareno u poslednje tri godine reformi.

Navodeći da je u ovoj godini suficit u budžetu bio rekordan, deficit nizak, a rast realno dva odsto, Vujović je ocenio da je, osim prostora za veće plate i penzije, u idućoj godini obezbeđeno i više novca za investicije. 

Kako je rekao, za kapitalne investicije u 2018. predviđene su 128,3 milijarde dinara, što je 2,7 odsto BDP, od čega je najviše i to 54 milijarde dinara namenjeno infrastrukturi. 

Subvencije iz budžeta u narednoj godini imaće razvojni karakter, rekao je Vujović. 

Istakao je da se efekti fiskalne politike najbolje vide na smanjenju kamata, te će svako novo zaduživanje biti pod mnogo povoljnijim uslovima i to po kamata do dva odsto. 

Dodao je da će povoljnije kamate biti i za zaduživanje u privatnom sektoru. 

Odbor za finansije prihvatio je u načelu i prateće zakone budžeta.

Poslanik SNS Veroljub Arsić iznenađen je stavom i mišljenjem pojedinim ocenama koje je Fiskalni savet izneo u analizi budžeta za narednu godinu, ocenivši da one prelaze u politiku, što predsednik tog saveta, Pavle Petrović, negira.

Petrović je, naime, kaže da Savet može da da svoje mišljenje o budžetu, da to nije politika i ulaženje u domen vlade i parlamenta, već da to telo samo ukazuje na potencijalni fiskalni rizik koji može izazvati produžavanje privremene mere smanjenja penzija. 

Arsić je, na sednici skupštinskog Odbora za finansije, rekao da m izgleda su članovi Fiskalnog saveta "posvađani sami sa sobom". 

Podsetio je da je Fiskalni savet 2014. tražio još drastičnije smanjenje plata i penzija jer u suprotnom idemo u finansijski haos, kao i otpuštanje nekoliko desetina hiljada ljudi, a sada traži da se ukine mera koja se odnosi na umanjenje natprosečnih penzija. 

Dolazimo, kaže, u situaciju da neko ko je ranije tražio da se penzije smanje po 50 procenata, sada traži da se vrate na nivo kakve su bile 2014. 

“Meni je drago kada neko počne da se bavi politkom, a ne strukom i politiku stavi iznad struke, da ga događaji demantuju. Sada je kraj 2017. nikakvog finansijskog haosa nije nastalo, budžet je siguran, nisu desetine hiljada ljudi gubile posao”, kaže Arsić. 

Naveo je da je Fiskalni savet dao sebi za pravo, ne da oceni politiku vlade, nego zakondavne procese u skupštini i tvrdi da su zakoni koje donosi parlament nepravedni. 

Arsić je rekao da se u analizi Fiskalnog saveta, između ostalog, kaže da je ekonomska uređenost penzijskog sistema narušena krajem 2014. usvajanjem zakona o privremenom uređenju isplate penzija. 

“Hoćete da kažete da Skupština urušava ekonomsku uređenost? Ili, zbog toga se sada može otvoriti opasna pravna dilema…, a ko ste vi da otvarate opasne pravne dileme? Poslanici kad donose zakone odgovaraju samo svojim biračima”, rekao je Arsić citirajući delove analize Fisklanog saveta.

Naveo je da je uloga saveta da podnosi svoju ocenu o budžetu skupštini, da iznese podatke koji će da se saglase ili ne saglase sa stavom vlade i da se tu njihova uloga završava. 

“Međutim, ovde se neke stvari menjaju, mešaju i neko prezuma posao poslanika. Ne može Fiskalni savet na ovaj način da komunicira sa vladom, to možemo mi. Mi smo za to dobili mandate, ne vi. Ako hoćete da se bavite politikom nemam ništa protiv, izađite na izbore pobedite i bavite se politikom”, naveo je Arsić.

Arsić je rekao i da Fiskalni savet pojedinim ocenama hoće da kaže da Skupština svojim zakonodavstvom omogućava da se preko zakona vrši prozivoljna preraspodela imovine penzionera. 

“I ovaj papir pošaljete u skupštinu. To je sramota, nepoštovanje parlamenta. Ne možete vi našu ulogu da preuzimate”, kaže Arsić.

Dodaje da Fiskalni savet navodi da će u 2018. prvi put posle niza godina učešće državnih rashoda za zarade u BDP da se blago poveća sa oko 8,2 na oko 8,3 odsto BDP, a posle u istom izvestaju navodi da masa rashoda za zaposlene i penzije rastu u skladu sa projektovanim rastom BDP tako da njihovo učešće u BDP ne raste već se zadržava na novu od 2017. 

“Šta je sad tačno? Ono na strani 34 ili strani 11? Ne može da bude i jedno i drugo”, naveo je Arsić. 

Na primedbu Fiskalnog saveta o velikim izdvajanjima za investicije u Ministarstvu odbrane, te navoda da bi Skupština trebalo da bude upoznata sa namenom i opravdanošću ovih rashoda, Arsić je poručio Fiskalnom savetu da pročita Zakon o javnim nabavkama, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu parlamenta. 

“Odbor za bezbednost tretira i podnosi izveštaj Skupštini, nemojte da se mešate u naš posao”, kaže Arsić.

Arsić je pitao predsendika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da li prima i platu i penziju i naveo da nema ništa protiv i da je penzija Petrovićevo zakonsko pravo. 

“Niti mi pada na pamet da o tome diskutujem sa vama, samo ispada da ste u sukobu interesa jer ulazite u ovaj deo koji je podneo najveći deo tereta finansijske krize. Zahvalan sam vam na tome, na toj podršci vladi koju ste dali”, rekao je Arsić. 

Pavle Petrović je rekao da je tačno da se Fiskalni savet zalagao za veće smanjenje plata i penzija 2014, ali ne i za otpuštanje velikog broja zaposlenih. 

Povodom primedbi Arsića na nekonzistentnost dokumenta Fiskalnog saveta, Petrović je rekao da to telo misli da treba ukinuti zakon o privremenom smanjenju penzija jer se u suprotnom ulazi u potencijalni finansijski rizik. 

Više, kaže, ne postoji kriza javnih finansija i ne postoji opravdanost da se zadrži taj privremeni zakon, a njegovo produžavanje znači mogućnost da ga poništi Ustavni sud ili da se predmeti nađu pred Sudom u Strazburu slično kao, dodaje, u slučaju tužbi Sudu u Strazburu za neisplaćene plate. 

“Moramo da ukažemo na rizik. Mi tu ne ulazimo u politički deo”, kaže Petrović. 

U raspravi na sednici odbora, radikali su negodovali što poslanici nisu imali vremena da se upoznaju sa predloženim budžetom i pratećim zakonima, a Zoran Krasić iz SRS tražio je da Vlada Srbije dostavi parlamentu podatke o realizaciji svih međunarodnih kredita. 

Šef poslaničke grupe  D JB Saša Radulović kaže da se protivio smanjenju plata zarad smanjenja deficita u budžetu, i zalagao da se uštede prave tamo gde se neracionalno troši, te naveo da će država nastaviti da novcem građana plaća aktivirane garancije za kredite Er Srbije, Železnice i Srbijagasa. 

Šef poslaničke grupe DS Goran Chrić pitao je ministra finansija Dušan Vujovića koju meodologiju u obračunu javnog duga podržava - da li onu Siniše Malog i Gorana Vesića po kojoj je dug Beograda 2014. bio  1,2 milijarde evra ili metodologiji Fiskalnog saveta koji kaže da je taj dug  iznosio oko 400 miliona evra.