Novosađanin sa zvanjem Ambasadora integracije Austrije

politikom. Dugujem veliku zahvalnost onima koji su me na bilo koji način podržali u tome. Smatram da su marljivost, vaspitanje, obrazovanje, esencijalne stvari u životu, ali bez podrške okoline, čovek teško može da bude uspešan  – objašnjava u razgovoru za naš list političar, ali i umetnik i humanitarni radnik Zoran Šijaković, kojem je u Austriji, uz stečenu reputaciju, odato i priznanje za svaku od oblasti kojom se bavi.

Lična reputacija, uz profesionalni angažman vinuli su ga u sve medije kada je 2010. proglašen Salzburžaninom godine i uvršten u 100 najpopularnijih građana tog grada. A, kako to izgleda kada spakuješ kofere i kreneš u nov život, kako Šijaković voli da istakne, iz zemlje u kojoj si  bio „jedan od retkih stipendista, tada prestižne “Stipendije Totovog fonda” i solista igrač u nekoliko vodećih folklornih ansambala”. Imao je on u svom koferu i druge diplome, neke stekao i kasnije, ali ovo što pominje i gde je bio u vrhu, otvorilo mu je vrata uspeha i ličnog pozicioniranja.

– Devedesetih se, dakle, selim u Austriju i dobijam mesto učitelja igranja i nastavljam umetničku karijeru, da bi 1999. godine u Salcburgu osnovao udruženje i ansambl „Danica“. Doživeo sam da budem glavni  „krivac“ što je manifestacija „Salcburški Srbi“ medijski propraćena kao „Bajka na Salcahu“ – veli Šijaković.

Po dolasku u Salcburg zatekao je  nekadašnja jugoslovenska udruženja koja su se raspadala, a kasnije su osnovana srpska udruženja.

– No, način negovanja kulture i tradicije, i sama prezentacija svega toga nije bilo ono što me je pokretalo, niti je bilo na onom nivou na kakav sam navikao u Novom Sadu, i zato je rođena „Danica“. Prvi je Srbin u Austriji čiji je umetnički rad honorisan prijemom u gildu „Innviertler Künstlergilde” (IKG). Austrijska gilda je kao umetnički esnaf deo evropske tradicije kojoj su značaj dala imena takvih stvaralaca kakav je bio Rubens, član nekada slavne antverpenske gilde.

– No, u svakom slučaju dobijanjem zvanja majstora umetničke gilde 2014. godine se stavljam u ravan sa značajnim imenima i stvaraocima iz domena austrijskog kulturnog stvaralaštva, slikarstva i muzike.

Sa svojom „Danicom“ izgradio je muzički, i kompletan umetnički stil, i reputaciju istaknutug aktiviste i predstavnika srpske kulturne baštine u Austriji, ali je svoj rad duboko vezao za ono što je na istim prostorima utemeljio Vuk Karayić.

– Postavio sam i pozorišni komad o našem prosvetitelju “Ti, ja i Vuk”, koji je dobio četiri nagrade, od kojih su dve prestižne od Ministarstva za kulturu Austrije. Govori o Vukovom životu i radu, i njime je obeležena jubililarna godina, dva veka od prosvetiteljevog dolaska u Beč.  Pokušali smo da tematizujemo njegov život, porodicu, pre svega suprugu Anu Kraus i ćerku Minu. Godinu i po dana radio sam u srednjoj školi u kojoj je 120, što nastavnika, što đaka, učestvovalo u realizaciji tog projekta. Austrijanci koji nisu ni znali ko je bio Vuk Karayić su se toliko zainteresovali i pozabavili se njegovim likom i delom, ali i naši Srbi, među kojima ima i treće generacije rođene u Austriji, što je za mene bilo veoma važno.

Šijakovićev rad je prepoznat i u zemlji, pa je 2006. odlikovan  „Zlatnom značkom“ Ministarstva za dijasporu i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.  Tako je uz zavidnu umeničku, tekla i „druga karijera”. Na inicijativu austrijskog ministra inostranih poslova Sebastijana Kurca dodeljeno mu je zvanje Ambasadora integracije Republike Austrije.  Kao član Narodne partije trijumfovao je sa strankom na lokalnim izborima u Braunauna Inu. Momentalno je jedan od najbližih saradnika gradonačelnika i kao odbornik obavlja funkciju predsedavajućeg odbora za kulturu, te kuratorijuma muzeja i vodi kadrovsku službu opštine.

U Braunau, u kome inače živi, politički se aktivirao 2004. godine, a sam gradić je poznat i kao rodno mesto Adolfa Hitlera. Od 16.000 stanovnika, skoro deset odsto je Srba.  I pored kampanja i političkih bilborda, flajera i govora koji su bili deo njegovog angažmana prošlog septembra svoju tamburicu nije ispuštao. Širok repertoar, od klasične muzike do one srpske izvorne vodio ga je po dvorcima Evrope, na mesta beležena kao „krem de la krem“, poput jezera Štarnberg na proslavu dobitnice alternativne Nobelove nagrade Ane Mari de Jong, dugogodišnje aktivistkinje Svetske oranizacije i humanitarke, te do manifestacija u organizaciji Ujedinjenih nacija, pa Evropske komisije...

– Sviramo srpsku muziku, a predstavljamo Austriju, kao ambasadori kulture te zemlje.

Vladimir Đuričić

„Florian” za humanitarni rad

Između kuture i politike Šijaković je našao mesto i vreme i za humanitarni rad. Dugogodišnja aktivnost u pomaganju ugroženima u maju prošle godine krunisana je priznanjem “Florian“. „Bio sam počastvovan kada  mi je na gala svečanosti upriličenoj povodom tog događaja „Florian” uručio guverner pokrajine Gornje Austrije dr Jozef Piringer”, kaže Šijaković.