Niži cenzus širom otvara vrata parlamenta, bojkot na proveri
Ideja da na predstojećim izborima za ulazak u parlament političkoj partiji bude dovoljno tri odsto glasova izašlih birača, bilo da je reč o republičkom, pokrajinskom ili lokalnom, različito je protumačena u javnosti.
Stranke koje su najavile da će na izborima učestvovati podržavaju takav predlog, koji za sada nije otišao dalje od medijskih spekulacija, dok partije koje su za bojkot tvrde da bi takva odluka još više učvrstila njihov stav. Upozorenje da se izborno zakonodavstvo ne menja u izbornoj godini nema uporište ni u jednoj zakonskoj niti ustavnoj normi, već je pre svega stvar dogovorene parlamentarne prakse. No, ako je vladajuća koalicija zaista rešena da promeni izborni zakon i uvede niži prag, ne postoje nikakve pravne prepreke da to i učini, pa makar i poslednjeg dana zasedanja Skupštine Srbije uoči raspisivanja izbora.
Ideja o smanjenju cenzusa nije nova, a tri odsto kao nekakva granica spominje se već godinama. No, valja napomenuti da se smanjenje praga s pet odsto nije spominjalo izlolovano, već se uglavnom ticalo predloga koji bi važio za takozvani stepenasti cenzus. To bi značilo da se tih tri odsto odnosi samo na to kada neka partija izlazi na izbore sama, dok bi za koalicione liste važio viši cenzus, zavisno od toga s koliko „saveznika” se ulazi u izbornu utakmicu.
Takvu ideju naveo je i potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov, u okviru diskusije koja se povela na društvenim mrežama. Ističući da ideja s izbornim pragom od tri odsto nije loša, dodao je da bi „idealno bilo da to važi za stranke koje samostalno izlaze na izbore, da za koaliciju dveju stranaka bude sedam odsto, a za koaliciju tri i više – deset procenata”. Navodi da bi za manjinske liste trebalo da ostane prirodni prag, ali „uz oštriju kontrolu verodostojnosti”.
„Tako bi stranke bile motivisane da izlaze samostalno. Koalicija bi im značila i veći izazov, ali su tu i dve organizacije, dve infrastrukture, više sredstava i drugih resursa. Ali, opet, stvar izbora i cilja koji se želi postići”, komentarisao je Jovanov.
Na predsedničkim izborima u Srbiji koji su održani 2017. godine pravo glasa imalo je 6.724.949 birača. Ako bi se kao primer uzela izlaznost oko 50 posto, ili oko tri miliona glasača, za ulazak u parlament bilo bi dovoljno 90.000 glasova, umesto sadašnjih 150.000.
Inače, da bi se učestvovalo na parlamentarnim izborima, potrebno je da se podnesu potpisi podrške najmanje 10.000 birača.
Opozicione stranke različito tumače pozadinu ideje o smanjenju cenzusa. Dok jedni kažu da bi, imajući u vidu istraživanja javnog mnjenja, to bio dobar način da u parlament uđu različite opcije, opozicija koja zagovara bojkot ponovo govori o želji vlasti da kroz skupštinska vrata uvede „lažne opozicionare”. Predsednik „Dveri” Boško Obradović čak smatra da, u slučaju da „ izborni zakon može da se menja dva meseca pre izbora, i izbori mogu da se odlože za devet meseci”.
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović tvrdi da je ideja o smanjenju cenzusa potekla baš od naprednjaka.
– Niko iz Evropskog parlamenta nije to tražio od nas – rekao je Đukanović. – Radimo sebi na štetu jer ćemo imati manje mandata, ali to je jedan demokratski, ne ustupak, nego iskorak da bi narod imao što više svojih predstavnika. Nije baš jednostavno kada vidite da je 400.000 glasova ostalo ispod cenzusa, to nije u redu. Ovi koji bojkotuju insistiraju na bojkotu i ne odgovara im ni cenzus od tri odsto. Ja tvrdim da oni ne bi ušli u Skupštinu i kad ne bi bilo cenzusa.
Poslanica opozicione Stranke moderne Srbije Tatjana Macura podržava smanjenje izbornog cenzusa, ali se i ona zalaže za njegovo stepenasto uspostavljanje, „da bi se obesmislile malverzacije”. Za jednu stranku na listi, po njenom uverenju, dovoljno je tri procenta, ali za koalicioni nastup cenzus treba povećati. Ona predlaže da za dve stranke on iznosi četiri procenta, a za tri pet odsto, uz dalje povećanje ako je koalicija brojnija. Ipak je upozorila:
– Nije praksa da se to radi u izbornoj godini, al’ dobro... za sve to mora i javna rasprava, a pre toga analiza – da li uopšte imamo vremena za to? – navela je Tatjana Macura.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da jeste demokratsko pravilo da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, ali da to treba doživeti kao Vučićevu želju da naše društvo učini što normalnijim. Po njegovim rečima, Vučić i SNS će nesporno imati najjaču listu, koja će s izbora izaći s najjačim rezultatom, a po važećem zakonu, njima bi pripali i važeći glasovi onih lista koje nisu prošle cenzus.
– To znači da bi imao zaista jaku poslaničku grupu, ali to nije dobro za zemlju – navodi Jovanović.
Podseća i na to da je upravo deo opozicije koji je sada najveći kritičar tog poteza, 2008. godine, mesec pre izbora, promenio izborne uslove i cenzus, koji je bio tri odsto, podigao na pet. Ocenjuje da su to učinili isključivo s ambicijom da LDP, koji je dolazio, što više zaustave. Jovanović ističe i da je cenzus od pet odsto veoma surov, da je potrebno gledati širu sliku, a ne pojedinačne stranke.
– Na to gledam kao na Vučićevu želju da politiku vrati u Skupštinu i da nam makar pruži šansu da budemo normalni jer ne možemo pronaći ništa dobro u rovovima iskopanim po ulicama gradova u Srbiji – rekao je Jovanović.
Direktor „Ipsosovog” sektora za istraživanje javnog mnjenja Marko Uljarević kometarisao je navode dela opozicije da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, uz ocenu da „to nije dobar argument”. Kazao je da je problem s cenzusom, ukoliko je on visok, to što u jednom trenutku dođe do devijacije izbornog sistema i on se pretvori u svoju suprotnost. Kako je pojasnio, 2014. godine u Srbiji bilo je 20 odsto rasutih glasova, odnosno petina populacije je glasala za nekoga ko nije dobio svoje predstavnike u parlamentu. Naveo je da s manjim cenzusom postoji i bolja reprezentativnost, a u slučaju fragmentirane opozicije i visokog cenzusa, dolazi se do toga da se prave koalicije koje nemaju nikakvog smisla, pa u parlamentu čak nemaju zajednički poslanički klub.
– Tu devijaciju možemo sprečiti smanjenjem cenzusa – tvrdi Uljarević.
Opozicioni poslanik Đorđe Vukadinović kazao je da smanjenje cenzusa nije dovoljno i da to, samo po sebi, ne rešava stvar, ali „prosto je demokratska mera”. Podseća na to da „od 300.000-400.000 glasova koji ne pređu cenzus, polovina ide vladajućoj stranci kada se glasovi kasnije ravnomerno dele. Tako oni imaju bonus, koji sada smanjuju”.
Svetlana Stanković