(Ne)kruni se EU

 debatu o njenoj budućnosti, i pitanje da li će ona nestati. Zapravo, istorija evropske integracije od pedesetih godina prošlog veka do danas jeste istorija nalaženja odgovora na ovakve i slične izazove, te je Unija zapravo iskusna u prevazilaženju političkih i ekonomskih kriza, i u nalaženju održivih rešenja. Model je bio: dublja integracija, šire članstvo. Postavljaju se pitanja da li je ovo metod rešenja i u ovom slučaju, kada savremeni veliki izazovi traže rešenje u isto vreme.

Svakako najveći, gorući problem jeste migrantska kriza. Do sada je u Evropu došlo oko 1,3 miliona migranata od kojih je oko 800.000 ušlo preko Grčke, dok je pola miliona ljudi stiglo drugim putevima. Tokom 2015. kroz Srbiju je tranzitiralo 600.000, dok je od početka ove godine prošlo više od 65.000 ljudi. Mnoge države članice Evropske unije su već dostigle svoje limite u prijemu migranata, a situacija ne uliva nadu da će proleće doneti smanjenje tog broja, naprotiv, posebno sa razvojem događaja u Siriji.



Ne treba zaboraviti da je EU do sada preduzela nekoliko koraka poput odluka o zakonodavnom okviru na odbrani granica na moru, restriktivnoj viznoj politici u Turskoj, organizovanju donatorske konferencije o Siriji, saradnjom sa NATO u Egejskom moru na kontroli brodova. Međutim, još uvek se traga za strategijom sveobuhvatnog odgovora. Za EU je u ovom trenutku ključno da sagleda sve aspekte izazova i da se bavi uzrocima tj. rešavanjem kriza u Africi, na Bliskom istoku i Avganistanu koje imaju direktan uticaj na EU – to zapravo znači potpuno aktiviranje konsenzusa u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Neophodna je efikasna akcija na nivou EU koja ne može biti efikasna bez država Zapadnog Balkana. Ono što je dodatni element, taj zajednički pristup i rešenje, mora biti zasnovano na temeljnim vrednostima EU: solidarnosti i odgovornosti, posebno imajući u vidu da je migratorna kriza pre svega humanitarnog karaktera.



Suočena sa prilivom migranata sa Egejskoj mora, Grčka je na svojim ulicama preplavljena rekom sopstvenih građana koji demonstriraju protiv mera štednje. Uspešnost mera štednje je preduslov odobravanja paketa pomoći koji polako stabilizuje finansijsku, ali ne i političku situaciju u zemlji. Dok ovo pišem, na ulicama Atine protestuju poljoprivrednici koji su se sukobili sa policijom zbog novih mera za izlazak iz krize. Međutim, kriza u Grčkoj je donela iskušenja jednom od velikih dostignuća evropskog ujedinjenja – monetarnoj uniji. Ali, kao što smo mogli videti, i pokušaj nalaženja rešenja je tražen u okviru EU, jer je solidarnost takođe jedna od osnova na kojima počiva EU. Sistem monetarne unije je takođe pred izazovom svoje konsolidacije, i sve češće se govori da je za njegov opstanak potrebno „više Unije“, a manje nacionalnog u uređenju ove oblasti.



I konačno, BREXIT. Britanija je u novembru prošle godine istakla četiri predloga o kojima se trenutno pregovara, kako bi ova država ostala u Uniji. Očekuje se da će dogovor biti postignut na samitu EU sledeće nedelje nakon čega bi bio objavljen i datum održavanja referenduma. Zahtevi se odnose na četvorogodišnju zabranu na socijalna davanja za migrante iz EU koji rade u Britaniji, da EU pruži Britaniji garancije protiv dublje političke integracije, da zaštiti države koje ne koriste evro kao valutu i ojača ekonomsku konkurentnost. Iako neka od ovih pitanja direktno izazivaju konflikt sa nekim od stečenih sloboda unutar EU, kao što je sloboda kretanja ljudi i nediskriminacija, ipak, pitanja dublje integracije da ili ne, ali i jačanja konkurentnosti su zapravo dobrodošla za razumevanje kuda to ide proces evropske integracije. Dakle, iako zahtevaju mnogo vremena i energije, ovakve diskusije su zapravo u srži definisanja daljeg procesa razvoja Evropske unije.



U ovom kontekstu, naravno da su sve češći i glasovi koji dovode u pitanje trenutni značaj politike proširenja za EU. Pobrojani izazovi državama kandidatima za članstvo sigurno ne idu na ruku – ni u unutrašnjoj debati, niti u samom procesu pregovora sa EU. Ali je upravo postupanje u jednoj od najvećih kriza EU vezanoj za migrante doprinelo opštem utisku da su balkanske države, a naročito Srbija, bile izuzetno posvećene rešavanju krize i pokazale da imaju znanja, sposobnosti i kapaciteta da budu deo zajedničkog evropskog rešenja. A pored toga, svoj „domaći zadatak“ usklađivanja sa evropskim standardima, i vrednostima, nije zanemaren.



Osim primene postojećih i potencijalnih novih dogovora, za Evropsku uniju će u narednom periodu biti izuzetno važno da izbegava zamke populizma i da ne dozvoli da ona bude izgovor za greške svojih država članica. EU je međudržavna tvorevina i kao takva ona će biti onoliko uspešna u dostizanju svojih ciljeva i demokratična koliko su demokratični odnosi među članicama, a diskusije otvorene i okrenute ka pronalaženju zajedničkih rešenja. Zajedničko tržište i slobode na njemu su toliko velike vrednosti, ekonomski i politički, da niko ne može tako lako da ih se odrekne – to ne bi bilo racionalno vođenje politike. Potpuno svesni da Srbija neće postati članica EU kakvu danas poznajemo, nastavljamo sa reformama zarad nas samih, ali spremni ne samo da pratimo dešavanja u Uniji, već i da u učestvujemo u nalaženju odgovora na njih.



Prof. dr Tanja Miščević

(autorka je šef pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU)