Naučnici nam ne smeju zavisiti od dnevne politike

 smanjeni su i budžeti „po dubini”, pa će tako, recimo, u kasi Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj biti 870 miliona dinara manje nego lane.

– Sve što smo podržavali, i to na veoma transparentan i efikasan način po kojem smo brzo postali prepoznatljivi ne samo u Novom Sadu i Vojvodini nego i u ostalim naučno-istraživačkim centrima širom Srbije, podržavaćemo i dalje, ali u prinudno redukovanoj meri – kaže za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov. – Zbog toga ćemo se, s jedne strane, suočiti sa tim kako da održimo pozitivne „apetite” naučno-istraživačkih radnika koji su već navikli da u nekim dužim procesima imaju zaleđinu Sekretarijata.

Drugi problem je što su naši planovi bili zacrtani tako da na tom pozitivnom talasu nastavimo i u 2016. Nažalost, već prošle godine su iz naučne zajednice po projektima istaknuti zahtevi za 10 do 15 puta više sredstava no što smo imali na raspolaganju, a sad će biti još teže, jer je novca daleko manje nego lane



Po rečima resornog pokrajinskog sekretara, jedina je nada da nakon predstojećih pokrajinskih izbora, kako god da se oni u smislu rasporeda političkih snaga okončaju, rebalansom obezbede dodatna sredstva za razvoj naučno-istraživačke delatnosti...– Ko god da bude sedeo na mom mestu, morao bi tim nekim potencijalnim rebalansom da pribavi ovom sekretarijatu još jednu zdravu finansijsku injekciju.

Podsetiću samo na to da je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, ne zato što je bolji od ostalih već zbog svoje prirode, jedini bio u mogućnosti da direktno budžetskim sredstima pomogne našoj naučnoj i univerzitetskoj zajednici da konkuriše kod evropskih fondova sa nizom projekata. I sva ta uložena sredstva su višestruko oplođenja. Ilustracije radi, na naših 36 miliona dinara, odnosno nešto više od 300.000 evra, dobijeno je od EU dodatnih 3,2 miliona evra. Uostalom, Vojvodina samo u okvirnom evropskom programu za istraživanje i tehnološki razvoj, popularnom FP7, ima više projekata od jedne Bugarske.



Pavlov potvrđuje da je angažman i predanost istraživača u APV primetila i Evropska komisija, te je sa šefom njene delegacije u Beogradu, ambasadorom Majklom Devenportom već bilo razgovora o tome kako da se, s jedne strane još više popularizuju projekti koje podržava EU, a sa druge da se pruži dodatna podrška ovdašnjoj naučnoj zajednici.



– Tim je još veća šteta što će zbog značajnog kresanja buyeta dosadašnji tempo naše podrške naučnim projektima neminovno opasti, odnosno što u mnogim slučajevima nećemo biti u mogućnosti da pomognemo čak ni relativno malim sredstvima u odnosu na potencijalne grantove. Žal je tim veći jer nijedna privredna grana ne može da zaradi koliko može nauka. Nažalost, poražavajuća je činjenica da se za nauku u ovoj zemlji izdvaja svega 0,34 odsto BDP-a, što nas stavlja na počasno pretposlednje ili čak poslednje mesto u zajednici evropskih naroda. I nije to novoustanovljena praksa aktuelne Vlade Srbije, tako je već duži niz godina, a posledica je činjenice da ovde ne postoji svest o tome u kom pravcu bi trebalo da idemo - da bez razvoja nauke nema ni razvoja društva.



U takvim uslovima biće, saglasan je Pavlov, jako teško sačuvati na našim univerzitetima i institutima naučno-istraživački potencijal, koji ne samo da postoji, nego pokazuje izuzetnu vitalnost.– Još uvek mnogi mladi naučni radnici vide ovde svoju perspektivu, ali pitanje je koliko će još odolevati izazovima da svoj nesporni kvalitet unovče u zemljama EU ili s druge strane okeana. Zato im moramo poslati jasnu poruku da želimo da ostanu time što ćemo ova esencijalna kretanja nekako iščupati iz ralja svakodnevne politike.



Jednostavno, ti mladi naučnici ne smeju da zavise od toga hoće li buyet APV biti napunjen ili skresan zbog ove ili one opcije, hoće li im iz Beograda neko nešto dati ili neće... Oni ne smeju biti „slučajni prolaznici” koji su kolateralna šteta političkog lemanja vrljikama. Nužan nam je, dakle, konsenzus o tome da nam je nauka važna bez obzira na to ko sedeo u Banovini ili Nemanjinoj. Ako to uspemo, i naučna zajednica će mnogo mirnije raditi svoj posao ne strepeći od toga hoće li njihovi projekti, koje i Evropa prepoznaje, zavisiti od toga ko će sedeti u kojoj fotelji. Naučnici su najveće blago ove zemlje i moramo najzad shvatiti da mi kao društvo ne bismo preživeli još jedan talas njihovog odlaska – nastavićemo da fizički obitavamo, ali je veliko pitanje koliko će to biti društvo dostojno čoveka 21. veka.



Miroslav Stajić



Nastavlja se podrška novim tehnologijama



Prema saopštenju MUP-a, u sklopu policijske akcije „Rezač” ispitivane su i zloupotreba u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj, te je podneto 20 krivičnih prijava protiv 22 odgovorna lica zbog postojanja sumnje da su u periodu od 2006. do 2012. oštetili buyet Vojvodine za 436 miliona dinara. Pomenute se prijave, inače, uglavnom odnose na navodno sporne dodele priličnih iznosa na konkursu za sufinansirenje pogona za primenu novih tehnologija. „Jedan u osnovi dobar program došao je na zao glas – s razlogom ili ne, to će utvrditi istražni organi. U svakom slučaju, u poslednjih 14 meseca, koliko sam na čelu Sekretarijata, sva dokumentacija o svim slučajevima dodele sredstava bila je na raspolaganju istražiteljima, sve u cilju da prošlogodišnji i svi budući projekti budu bez ikakvog bremena i da pozitivni efekti ovog programa konačno dođu do izražaja. Lane je u realizaciju ušlo 14 projekata, naravno uz sve prethodne garancije, od bankarskih do devizne klauzule, čime su buyetska sredstva APV koja se daju privatnim firmama u potpunosti obezbeđena. U 2016. ćemo završiti finansiranje tih već započetih projekata i biće novca za još 6 do 8 novih, pri čemu će dodela tih podsticaja biti veoma transparentna, kako prema Skupštini APV tako i prema javnosti”, naveo je Vladimir Pavlov.