Naprednjaci i zvanično preuzimaju vlast u Vojvodini

koja počinje u 10 sati, biće potvrđeno 120 poslaničkih mandata, obrazovane poslaničke grupe, biraće se predsednik i potpredsednici i imenovati generalni sekretar vojvođanskog parlamenta.

Skupština će imati sedam potpredsednika, kao i u prošlom sazivu. SNS, kao apsolutni pobednik izbora, imaće dva potpredsednika, koliko su imale i demokrate u sazivu u odlasku. Po nezvaničnim informacijama, jedan od potpredsednika Skupštine iz redova naprednjaka trebalo bi da bude Damira Zobenica, a drugi Snežana Sedlar. Radikale će predstavljati Smiljana Glamočanin Varga, DS Miroslav Vasin, LSV Dušan Jakovljev, a SPS Aleksandra Đanković, sekretarka Omladine SPS-a u Vojvodini, dok će SVM ponovo dati predsednika Pokrajinskog parlamenta.  Ištvan Pastor bi, naime, po svemu sudeći mogao uzeti i drugi mandat na čelu Skupštine Vojvodine jer će po ranijoj najavi Aleksandra Vučića, SNS ponuditi predsedniku SVM-a vođenje vojvođanskog parlamenta.

Kako je Pastor najavio, posle konstitutivne sednice parlamenta ubrzo će biti održana i druga sednica Skupštine, na kojoj će biti doneta odluka o pokrajinskoj vladi, nakon čega će se i ona konstituisati.  

Posle 16 godina u Vojvodini će biti promenjena vlast. Kormilo će od DS-a preuzeti SNS. Tako su odlučili građani na redovnim pokrajinskim izborima 24. aprila. Time su birači potvrdili svoju raniju odluku s vanrednih republičkih parlamentarnih izbora marta 2014. godine da demokratama, zbog propusta koj, su imale u proteklim godinama, više ne ukažu poverenje. Poslanici Skupštine Vojvodine izabrani su na redovnim izborima prvi put po čisto proporcionalnom sistemu. Birači su sada po novim izbornim pravilima mogli glasati samo za liste poslaničkih kandidata, koje su političke stranke i udruženja građana sastavili po svom nahođenju, za razliku od ranijih pokrajinskih izbora, kad im je većinski sistem omogućio da direktno glasaju i za pojedince.

Apsolutnu podršku birača dobio je SNS s koalicionim partnerima PUPS-om, SDPS-om, NS-om i PS-om. Koalicija oko naprednjaka osvojila je čak 63 poslanička mandata, što je natpolovična većina, koja im obezbeđuje da sami formiraju pokrajinsku vlast.

Druga koalicija s najviše poslaničkih mandata je ona oko SPS-a. Koalicija okupljena oko socijalista i Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme ima 12 poslanika, slede Srpska radikalna stranka i koalicija oko DS-a s po deset poslanika. Najveći gubitnici ovih izbora su demokrate. One su pre četiri godine na dan konstituisanja Skupštine Vojvodine imale 58 poslanika i formirale pokrajinsku većinu s LSV-om i SVM-om. Na ovim izborima svi su iz te vladajuće koalicije gubili mandat ili mandate. Liga je od ranijih deset poslaničkih mesta uspela da zadrži devet, a SVM umesto sedam – šest.

U pokrajinski parlament ušle su i nove stranke „Dosta je bilo” Saše Radulovića i Mađarski pokret za autonomiju. Radulovićeva stranka je iznenađenje jer je, gotovo bez kampanje, osvojila čak sedam mandata u pokrajinskom parlamentu, a Mađarski pokret za autonomiju, koji je formiran uglavnom od bivših članova SVM-a dva. Pojedini političari ocenjuju da je Radulović uzeo glasove od Lige jer su ligaši „previše koketirali sa SNS-om”, a Tamaš Korhec, jedan od osnivača Mađarskog pokreta, od SVM-a, mada je, kako je ranije za „Dnevnik” izjavio lider SVM-a Pastor, glavni razlog što je njegova stranka na ovim izborima dobila manje glasova to što je opao broj birača: mnogi pripadnici nacionalne manjine Mađara su se iz ekonomskih razloga odselili u inostranstvo.

– Očekivali smo bolji rezultat – naveo je nedavno za „Dnevnik” Pastor. – Očekivali smo da ćemo imati najmanje onoliki broj poslanika, koliko smo imali u prethodnom mandatu, a to je sedam. Ali, ne možemo biti nezadovoljni, ako uzmemo u obzir da danas, po našoj slobodnoj proceni, ima između 10.000-12.000 manje birača nego pre četiri godine. S druge strane, bili smo svesni toga da će veštačka podeljenost, ili podela mađarskog biračkog tela, koja je svesno nastala rušilačkim delovanjem Mađarskog pokreta, odneti određeni broj glasova.

Kao manjinska stranka, osim SVM-a i Mađarskog pokreta, jednog poslanika će imati i Zelena stranka, dok DSS i „Treća Srbija” neće imati poslanike u Skupštini Vojvodine jer nisu prešle cenzus.

Još se ne zna ko će biti u novoj pokrajinskoj vlasti, ali je sasvim izvesno da će naprednjaci, koji su ranije bili u opoziciji, u novom sazivu parlamenta i u budućoj Pokrajinskoj vladi imati ključnu ulogu. Takođe je izvesno da će SVM biti partner SNS-a, kako na pokrajinskom nivou, tako i na republičkom i lokalnim.

Još se ne zna ni ko će biti novi pokrajinski premijer. Zvanični pregovori o tome počeće posle konstitutivne sednice parlamenta u narednim danima. Kao najozbiljniji kandidat za tu funkciju navodi se Igor Mirović. To je na neki način potvrdio i potpredsednik SNS-a Miloš Vučević, koji je u timu za pregovore o formiranju nove pokrajinske vlasti. On je pre nekoliko dana izjavio novinarima da imaju nekoliko dobrih ljudi koji bi to mogli biti i smatra da Mirović ima sve kvalitete za tu funkciju i bio bi odličan pokrajinski premijer, ali, kako je dodao, najvažnije je to da pokrajinska vlada postane partner republičkoj vladi i da ne ubacuje „klipove u beogradski točak” kako je to do sada radio DS.

Eržebet Marjanov     

Predsedava Vučeta Tošković

Po Poslovniku o radu Skupštine AP Vojvodine, konstitutivnu sednicu saziva predsednik parlamenta ranijeg saziva, a do izbora novog, sednici predsedava najstariji poslanik koji je prisutan na sednici i kome u radu pomaže generalni sekretar Skupštine. Prvoj skupštinskoj sednici će predsedavati Vučeta Tošković, koji je najstariji poslanik novog saziva.