NA GRADILIŠTU PRUGE BG-NS U Čortanovcima slika nove Srbije
Na predlog ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića, sednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije održana je juče u kampu kompanije RŽD „Internešnel” u Čortanovcima, u kojima se grade najveći železnički infrastrukturni objekti na deonici brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, koji predstavljaju i najveće građevinske poduhvate u istočnoj Evropi.
Kako je rekla predsednica Odbora Katarina Rakić, na jučerašnjoj sednici, 13. po redu, a prvoj izvan sedišta, razmatran je i usvojen izveštaj o radu Ministarstva građevinarstva u prethodna dva tromesečja. Ona je istakla da je Ministarstvo postiglo izuzetne rezultate u prethodnom periodu, navodeći da su mnogi poslovi morali da počnu od nule, a jedan od njih je rekonstrukcija železnice.
-Lako je kada dođete u punu kuću da budete dobar domaćin, ali kada se nešto decenijama uništava, i u šta se ne ulaže, veoma je teško doći čak i do nule. U ovom trenutku se projektuje i izvode radovi na 1.090 km auto-puteva u Srbiji što je velika cifra i za mnogo rezavijenije države od Srbije – rekla je Rakićeva i dodala da je impresivno ono što su članovi Odbora mogli juče videti nakon sednice na gradilištu brze pruge u Čortanovcima, čak i za zemlje koje prednjače u odnosu na Srbiju.
Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije zajedno sa ministrom Momirovićem imali su priliku da se uvere kako izgledaju vijadukt i tunel i čuju od stručnjaka kako je tekla njihova izgradnja.
- Brza pruga je obeležje ovog vremena, vremena koje je nastupilo posle onog kada se intenzivno ruinirala infrastruktura, a pogotovo železnička – kazao je ministar Momirović naglasivši da mu je bilo zadovoljstvo da brani izveštaj o radu u tim uslovima i prikaže narodnim predstavnicima šta je urađeno do sada. - Imao sam veliku želju da ih dovedem na vijadukt da vide ono što neće videti putnici koji se budu vozili brzim vozom. Oni će videti najbolje evropske vozove, brzu prugu, najmoderniju u istočnoj Evropi, ali ne i kako se došlo do toga. Neće moći da vide vijadukt u ovom izdanju za koji je položeno u zemlju 100 km šipova.
Momirović je rekao da će brza pruga spojiti Beograd i Novi Sad, dva najveća grada Srbije, i da će svi kroz određeno vreme biti ponosni na to.
-Uvek ćemo moći da kažemo smo ovo mi ostavili, i auto-puteve, druge pruge, vazdušne i vodene luke, komunalnu infrastrukturu na koju sam posebno ponosan – kazao je ministar. - Za mene je prioritet da ostavimo zemlju čistiju u narednim godinama, da izgradimo ono o čemu niko nije sanjao u prethodnim decenijama. U prvom kvartalu ove godine rast građevine je bio 20 odsto, a u drugom se borimo za rast od 40 odsto. To što se može videti u Čortanovcima ima uporište u brojkama koje su istorijske.
Momirović je napomenuo da to koliko se u Srbiji projektuje i izvodi auto-puteva je više nego u ostavim državama zajedno, bez obzira da li su u EU ili ne.
- Mi smo motor razvoja regiona, lokomotiva koja ide najbrže u budućnost. Borićemo se da u narednim godinama izgradimo sve ono na šta se čekalo decenijama – naglasio je Momirović.
Na gradilištu brze pruge u Čortanovcima juče je bio i generalni direktor kompanije RŽD “Internešnel” Sergej Aleksejevič Stoljarov. Ova kompanija zadužena je za gradnju brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada, duge 40, 4 kilometara. On je rekao da kompanija čini sve da ispuni one zadatke koje je pred nju postavilo rukovodstvo zemlje i izrazio zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom sa Srbijom. Naglasio je da sve što RŽD radi, radi u skladu sa rokovima, čak ide i ispred.
- Primenjujemo najbolje tehnologije koje postoje kako u Evropi tako i u svetu. Ministarstvo građevinarstva, kao i parlament, pomažu nam da rešimo sve probleme koji nastaju tokom izgradnje. Obećavamo da ćemo završiti sve obaveze do kraja godine i nastaviti da razvijamo saobrćajnu infrastrukturu širom zemlje – rekao je Stoljarov.
Po njegovim rečima, deonica pruge između Stare Pazove i Novog Sada treba da bude završena do decembra, kako je i planirano, a testiranje do februara iduće godine. U februaru je u planu i da pruga bude puštena u saobraćaj. Kako je rekao, krajem decembra biće isporučene sve tri Štadlerove dabl-deker kompozicije vozova. Trasa brze pruge od Beograda do Stare Pazove će biti gotova krajem septembra i tada će početi njeno testiranje.
- Prvog septembra počinje gradnja pruge između Novog Sada i Subotice. Sve ovo je deo koridora Beograd – Budimpešta kojim mi povezujemo naš glavni grad sa Budimpeštom, što će biti od neprocenjivog značaja za sve gradove i opštine na toj trasi. To će dopirineti prilivu više milijardi evra u narednim godinama. Mi želimo da budemo na nivou razvoja zemalja srednje Evrope – istakao je Momirović.
Članovima Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije objašnjenja o izgradnji tog dela pruge davali su generalni direktor kompanije RŽD “Internešnel” Sergej Aleksejevič Stoljarov, direktor ogranka te kompanioje u Srbiji Mansurbek Sultanov , te generalni direktor ,,Infrastrukture železnice Srbije“ Nebojša Šurlan. Obilazak trase započeli su od južnog ulaza u tunel, za koji je Mansurbek Sultanov rekao da je u građevinskom pogledu završen, kao i polaganje koloseka u jednoj tunelskoj cevi od 1,1 km, dok je u drugoj u toku. Objasnio je da se nedaleko odatle, na 55. kilometru pruge od Beograda, nalazi vijadukt za koji je čelik direktno dopreman iz Rusije. Napomenuo je i da će građevinski put kojim se kreće mehanizacija dok traju radovi, po njihovom završetku biti predat lokalnoj samoupravi na korišćenje.
Govorio je i o problemima koji su se pojavljivali tokom gradnje zbog područja kroz koje prolazi trasa brze pruge, počev od toga da se nalazi na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora, preko Sremskih Karlovaca koji se bezmalo celi nalaze u zoni zaštite, Dunava, u kom je deo životinjskog sveta takođe pod zaštitom pa su morali određene mostove da preprojektuju, gusto naseljenog Petrovaradina...
Kako se juče moglo čuti, od 75 km pruge, voz će na 40 km voziti brzinom od 200 km na sat. Na toj deonici biće primenjeno upravljanje saobraćajem vozova visokih pefromansi.
Na vijaduktu, dugom oko tri kilometra, kojim će ići vozovi kada izađu iz tunela, pre tri dana počelo je polaganje šinskih polja. Postavljanje koloseka počelo je na levoj strani vijadukta u smeru prema Novom Sadu.
Z. Milosavljević
Foto: S. Šušnjević/ RŽD „Internešnel”