Montgomeri: Ključno je sprečiti nasilje

 "Ključna stvar je da 20 godina posle okončanja sukoba na Kosovu niko u međunarodnoj zajednici, niti političke snage u Srbiji ili na Kosovu nisu u stanju da izađu sa rešenjem za kosovski problem, koje bi bilo prihvatljivo za sve", kaže Montgomeri za Tanjug.

"To svakako uključuje i Savet bezbednosti UN. Kosovo je postalo još jedan primer više koliko je Savet bezbednosti UN irelevantan u međunarodnim pitanjima", kaže on.

Komentarišući odluku Velike Britanije da ne stavi Kosovo na agendu u Savet bezbednosti UN i nadu nekih analitičara iz regiona da SAD neće slediti britanski primer, Montgomeri kaže: 

"Nije ni važno, jer, šta je postignuto u poslednjih 20 godina? Ništa. Ipak, ta odluka je signal da je Zapad umoran od kosovskog pitanja. To i ne mora da bude tako loše, jer možda shvate da ''otarasiti se tog pitanja'' može značiti i razmišljanje koje prevazilazi uskogrudi pogled koji su imali sve ove godine". 

Voleo bi, kaže, da i SAD, čiji je pristup do sada bio kontraproduktivan i rigidan, budu otvorenije za nove ideje, ali ne veruje da su akteri američke spoljne politike promenili mišljenje o Kosovu ili regionu. 

"Moguće je da su neki viši zvaničnici u sadašnjoj Beloj kući otvoreniji za nove ideje. Ali, oni će se suočiti sa oštrim protivljenjem kod kuće ako ozibljno počnu da ih sprovode. Tako da nisam optimista", rekao je on za Tanjug. 

Na pitanje kako vidi dalji razvoj događaja, Montgomeri kaže da bi problemi, ako bi "Kosovo bilo totalno izolovano i ako bi svoje probleme razmatralo samo", mogli da budu rešeni za nedelju dana.

"Međutim, prilikom bilo kakvog razmatranja Kosova, treba imati na umu Bosnu i Makedoniju, jer bi svaka odluka o Kosovu mogla da ima ozbiljne i momentalne posledice na te zemlje takođe", ukazuje Montgomeri.

Najnovije izjave Hašima Tačija, da je korekcija granica prihvatljiva, za razliku od razmene teritorija, bivši američki diplomata ne smatra važnim, jer Tači, po njegovom mišljenju, nema neki politički značaj i težinu:

"On nije snažan lider koji može da deluje i da prođe nekažnjeno", kaže Montgomeri i dodaje da kosovski predsednik, kao i Milorad Dodik u Bosni, daje provokativne izjave delom zbog domaće javnosti, a delom zbog međunarodne zajednice, da ''ispipava teren'' da bi video reakciju.

Međutim, "nijedna politička partija kosovskih Albanaca nema konkretnu agendu, osim mržnje i straha od Srbije", ističe Montgomeri.

Tako, kaže, Tači, s vremena na vreme, pokušava da generiše unutrašnju podršku zapaljivom retorikom, ali teško da bi mogao da obezbedi da se te stranke zaista slože o bilo čemu konkretnom.

Dodaje i da je Zapad Tačiju vezao ruke svojim kontinuiranim oštrim stavovima o pitanjima gde do izražaja dolaze Tačijevi "najgori instinkti" i koja ga koče da preduzme neke konstruktivne korake.

Upitan kako se u sve to uklapaju izjave iz Kfora da imaju dovoljno vojnika da spreče nasilje, koje bi izbilo kao posledica eventualne podele Kosova, Montgomeri kaže:

"Svi naši napori treba da budu usmereni na to da sprečimo nasilje. Da, Kfor ima dovoljno vojnika da spreče masivne incidente te vrste. Ali, nema ni blizu dovoljno vojnika, niti bi ih ikada imao da spreči gerilski rat, kakav smo videli 1997-98.".