Mirović za Dnevnik: Jurimo istorijski minimum nezaposlenih u Vojvodini

Uprkos činjenici da je decenijama u politici, i dalje žustro priča o investicijama, ulaganjima, projektima, hvali svoje saradnika i zadovoljan je urađenim, mada uvek dodaje da još uvek ima puno posla da se uradi.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović ističe da sve investicije koje je Pokrajinska vlada predstavila u programu tokom 2016. godine poslanicima pokrajinske Skupštine su realizovane, završene ili je realizacija u toku. On smatra da ih to razlikuje u punom obimu u poslovima koje je vodila Vlada do 2016. godine. Mirović podseća na brojne nezavršene projekte, poput Hertelendija u Bočaru, Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, Sportske hale u Inđiji.

- Sportska hala u Inđiji biće poslednji nezavršeni projekat u Inđiji, koji je započet u administraciji do 2016. godine. Pripremili smo nastavak radova i izvođač se priprema da u narednim danima uđe u poslednju fazu izgradnje Sportske hale u Inđiji i time uporedo sa procesom realizacije važnih projekata za građane Vojvodine, otklanjamo i sve one nezavršene ili propale projekte bivše administracije i stavljamo ih u funkciju - ističe Igor Mirović. - Radimo istovremeno i nove projekte i ponosan sam na moje saradnike, jer su uspeli da urade gotovo nemoguće. Da oživimo stare, sive slike objekata koji su trebali davno da budu u funkciji, da građani počnu da ih koriste, poput žena i devojaka koji treba da koriste B i C blok Klinike za ginekologiju i akušerstvo ili dece koja će narednih nedelja početi da koriste Hertelendi, školicu za decu u prirodi ili brojnih sportista u Inđiji, a Sportska hala biće gotova do kraja ove godine.

Pođednako je važno, ističe Mirović, da se ravnomerno ulagalo u sve krajeve u Vojvodini i pred sobom nisu imali nijedan drugi kriterijum, osim spremnosti projektne dokumentacije i lokalne samouprave da tehnički i finansijski podrži u realizaciji važnih stvari za Vojvodinu.

- Najvažnije je i da je Vlada Republike Srbije prepoznala sposobnost administracije koju sam vodio u minulih šest godina, da bude pouzdan partner u velikom broju slučajeva. Pripremali smo projektnu, urbanističku dokumentaciju, a Vlada RS je vodila i finansirala investiciju, dok smo u nekim drugim slučajevima bili partneri kada je reč o finansijskim ulaganjima - kaže Mirović. - Tako smo pripremili urbanističku odnosno projektnu dokumentaciju za Fruškogorski koridor, projekat koji sam vodio od decembra 2013. godine, pa sve do 2019., kada je na insistiranje predsednika republike i moje uporno zalaganje Fruškogorski koridor ušao u nacionalne prioritete u Vladi RS.

On dodaje da su tako istovremeno pripremali projektnu dokumentaciju za brzu saobraćajnicu od Sombora do Kikinde ili poput Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, gde je Pokrajinska vlada bila partner, kada je Vlada RS uložila dve trećine, a Pokrajina gotovo trećinu u izgradnju.

Vojvodina za pet godina?

Igor Mirović kaže da će Vojvodina za pet godina nastaviti da predvodi u svim oblicima društvenog života, biće ekonomski snažnija i razvijenija.

-Vidim Vojvodinu za pet godina kao mesto u kom ćemo nastaviti da obaramo stopu nezaposlenosti koja je sada nešto veća od 8,5 odsto, sve do tri, četiri odsto, što je ključni zadatak. To je timski rad da investitori uđu u manje razvijene sredine. Već u pojedinim gradovima i opštinama nemamo lokacije da ponudimo investitorima što je dobro. Vidim je kao razvijeniju u infrastrukturnom smislu, sa brzom prugom, koju zovem pruga kroz Vojvodinu, koja će povezivati Novi Sad i Suboticu i biti veza sa centralnom i istočnom Evropom preko Budimpešte, sa tri nova auto-puta. Vidim je sa novim industrijskim zonama, novim proizvodnim prerađivačkim kapacitetima, ali pre svega u važnom temelju zajedništva između većinskog srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini- kaže Igor Mirović. - Nismo imali nijedan veći međunacionalni incident u poslednjih šest godina, na šta sam posebno ponosan.

- Opravdanost investiranja u takve projekte se pokazala kao veoma velika i značajna, jer je Naučno-tehnološki park gotovo popunjen do kraja za kratko vreme, svega pet, šest meseci nakon prvog oglasa koji smo dali tokom septembra prošle godine ili brojni projekti u zdravstvu tokom korone, a podsećam da smo ulaganje u zdravstvo počeli još 2017, a to je pomoglo da koronu dočekamo mnogo spremniji, organizovaniji - kaže Mirović. - Da smo se susreli sa koronom tokom 2015. ili 2016. godine, čak i 2017. bez ovih ulaganja, imali bi mnogo veće izazove da sačuvamo i spasimo živote.

Ulaganje u zdravstvo je bilo zaista veliko, napominje Mirović, te su poboljšani uslovi za boravak pacijenata, dijagnostika u Vojvodini je savremena na vrhunskom, evropskom nivou.

- Brzo se zaboravlja, ali se vrlo dobro sećam da su 2013., 2014. godine, ljudi iz Vojvodine kojima je trebalo zračenje, odnosno zračna terapija, putovali za Kladovo- kaže predsednik Pokrajinske vlade, jedini pesnik među političarima.

- Danas govorimo o Iks nožu i dok smo mi u zgradi pokrajinske administracije, američki stručnjaci su u novoj zgradi Kamenice 3 i montiraju Iks nož i u narednih nekoliko nedelja će naši lekari, koji su već obavili praksu u Kliničkom centru Srbije, moći da pacijentima daju šansu za produžetak života, odnosno šansu za spas i zdravlje - kaže Mirović i ističe da se Vojvodina značajno promenila u proteklih šest godina i kada je reč o velikim projektima, i infrastrukturi, ulaganju u zdravstvo, obrazovanje.

Osnov za veliki napredak Vojvodine je ekonomski i privredni razvoj, tvrdi Mirović, jer je 2016. bilo 165.000 nezaposlenih, dok je na početku ove godine 97.000 nezaposlenih.

- Privreda je zaradila novac za sebe i građane i stvorila tu razliku, novac je otišao u budžet, te smo mogli da investiramo u brojne projekte, ekonomski razvoj i jednu veliku promenu koja se vidi u svim delovima Vojvodine. Posla još ima mnogo, ovo je tek početak u teškoj godini, ali ukoliko uspemo da održimo kontinuitet u privrednom i ekonomskom razvoju, dođemo do istorijskog minimuma iz 1979. godine kada je u Vojvodini bilo 45.000 nezaposlenih, što možemo u narednih pet, šest godina, uveren sam da možemo razgovarati i o ambicioznijim projektima u narednim godinama - smatra predsednik Pokrajinske vlade.

On podseća da je program koji je predstavio 2016. godine poslanicima Pokrajinske skupštine okarakterisan kao previše ambiciozan, jer nisu verovali da ima snage i sposobnosti i znanja da se stvari menjaju iz korena i urade važni poslovi za Vojvodinu u kratkom vremenu.

Podsticaji opštinama i preduzećima

Mirović smatra da mora brže da se reaguje, kada je reč o nerazvijenim opštinama.

-Imamo direktne podsticaje za zapošljavanje, ali i programe Razvojne agencije Vojvodine koja će uložiti 300 miliona dinara u nabavku potpuno nove opreme, ali i druge konkurse Pokrajinskog sekreterijata za privredu i turizam. Želimo kroz nabavku najsavremenije opreme da podstaknemo kompanije da zaposle ili održe nivo zaposlenih, povećaju konkurentnost i tehnološku sposobnost, ali i povećaju broj zaposlenih pogotovo u mali i srednjim preduzećima. Na tome radimo već godinama što daje dobre rezultate, jer smo generisali 5.000 radnih mesta u Vojvodini ili ih održali- kaže Mirović.

Od nezavršenih projekata prošle administracije ostalo je da se uradi još osnovna škola u Žablju, dok je sve drugo završeno, a od velikih projekata vođenih u proteklih šest godina, dodaje Mirović, ostaje da se završi Narodno pozorište u Subotici, započet za vreme prethodne administracije koji vodi subotička lokalna samouprava, dok je Pokrajinska vlada sufinansijer. Projekat će biti završen do kraja ove godine, a ostaje da se završi u Subotici i velnes i spa centar, gde je takođe opštinska administracija nosilac projekta, dok je Pokrajina sufinansijer.

- Tokom naredne godine biće završena i poslednja deonica puta od Stapara do Sivca, put ukupne dužine 16 kilometara i možemo reći da smo sve one stvari koje smo obećali građanima, uveli u program rada pokrajinske administracije zaista i završili. Rekonstruisali smo na desetine škola u Vojvodini, modernizovali ih, zatim izgradili i rekonstruisali 22 industrijske zone i to su mesta u kojima rade novi zaposleni u odnosu na 2016. godinu - ističe Mirović. 

Podrška porodicama

Pokrajina godišnje više od milijardu dinara izdvaja za sve nivoe socijalnih davanja u Vojvodini, te su velika izdvajanja i za porodicu.

- Pitanje demografije i nataliteta je jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije pitanje za našu zemlju. Posebno su pogođene manje razvijene opštine u Vojvodini, a trudili smo se da naše mere budu komplementarne sa merama nacionalne administracije. Prvi smo uveli podršku nezaposlenim majkama koje imaju troje i više dece, održali smo nivo davanja i povećavali kada je reč o obezbeđivanju finansijskih sredstava za unapređenje, povećanje stambenog prostora ili kupovinu kuća. Godišnje između 350 i 500 porodica dobije priliku preko sredstava iz pokrajinskog budžeta da se stambeno proširi ili kupi kuću na selu, a ta pomoć ide i do milion dinara u odnosu na porodicu- kaže Mirović. -To je mera koju smo mi prvi počeli da sprovodimo u Vojvodini, a uskoro će biti mera koja će se sprovoditi na nacionalnom nivou. Mera koja čini da se porodica proširuje.

Dodaje i da je automazizovan sistem protivgradne zaštite, u šta je uložen ogroman novac, ali je rekonstruisano i na desetine kilometara kanalske mreže, za šta je Republika obezbedila 100 miliona dolara za čitavu državu, ali je Vojvodina zbog sposobnosti njegovih saradnika i podrške koju su imali od njega, uspela da dve trećine sredstava obezbedi za realizaciju projekata u Vojvodini.

- Nemate kraja u kojima nije rekonstruisan veliki regionalni sistem za navodnjavanje ili manji u tehničkom smislu, dvonamenski sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje. To su stvari koje menjaju slike Vojvodine i stvaraju osnov za još ambicioznije zahvate u budućnosti - navodi Mirović.

Po njegovim rečima, još uvek imamo ne mali broj opština u Vojvodini koje po razvijenosti spadaju u treću ili četvrtu kategoriju, poput Opova, gde ima još puno posla. Reč je o 16, 17 opština u koje je potrebno mnogo više investirati i u dogovoru sa Vladom RS pripremaju se projekti koji će omogućiti privredni razvoj tih opština, dolazak domaćih i stranih investitora, otvaranje malih pogona i fabrika.

- Tome će sasvim sigurno doprineti izgradnja budućih saobraćajnica u Banatu i Bačkoj, auto-puta od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Sada i brze saobraćajnice od Sombora do Kikinde, jer će brojne opštine, pa i nerazvijene, biti naslonjene na te buduće saobraćajnice. To će doprineti i lakšem infrastrukturnom i poslovnom povezivanju sa zainteresovanim investitorima - navodi Mirović. - Ne čekajući to, mi smo izgradili industrijske zone u nerazvijenim opštinama, poput zone u Plandištu ili Kovačici. S druge strane, imamo primere opština koje su došle u sam vrh razvijenosti u našoj zemlji, poput Rume, Inđije, Bačke Topole, Subotice, Sremske Mitrovice, Stare Pazove, zatim  Kule, u kojoj danas imamo šest, sedam fabrika i bolju ekonomsku i socijalnu situaciju u odnosu na 2010.

Mirović je vodio i izgradnju industrijske zone u Šidu, a na izgradnju prve faze industrijske zone u šta je Pokrajina uložila 300 miliona, Republika je najavila novo ulaganje od 500 miliona dinara i dodatne podsticaje, te Šid polako sustiže razvijenije opštine.

- Vodili smo računa da ravnomerno ulažemo i razlike u stepenu razvijenosti smanjujemo, iako zaista još ima problema. Naša uloga je bila da opštine osnažimo u tehničkom i finansijskom smislu, jer ulaže se i u druge delove naše zemlje, a morali smo da budemo konkurentni - smatra Mirović. - Puno smo uložili u prerađivačku industriju kako bi u male opštine i sela došli investitori. Dobar primer je prerada krastavca u žabaljskoj opštini i ulaganjem pokušavamo u manjim sredinama da napravimo kooperaciju sa meštanima, odnosno između proizvodnje i prerade sa modernijim linijama. To će biti omogućeno i preko programa Ipard 3 i to je velika šansa za Vojvodinu i da ljudi ostanu u svojim sredinama.

        Maša Stakić