Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Mirović: Plan razvoja AP Vojvodine je plod velikog rada

15.12.2022. 13:26 13:28
Piše:
Foto: vojvodina.gov.rs

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obratio se danas učesnicima javne rasprave u vezi sa Predlogom nacrta plana razvoja AP Vojvodine 2023–2030. godine istakavši da je reč o najvažnijem planskom dokumentu Pokrajine koji definiše ciljeve u svim oblastima društvenog života i mehanizme za njihovo ostvarivanje, kao i odgovornost svih kojima će primena tih mehanizama biti poverena.

„Prioritetni ciljevi ovog plana i mere za njihovo ostvarivanje integrisani su u četiri razvojna pravca: Vojvodina kao mesto neprekidnog rasta životnog standarda, interkulturalna Vojvodina, energetski održiva, digitalna i prostorno povezana Vojvodina, i zelena Vojvodina otporna na klimatske promene“, naglasio je Mirović.

Prema Mirovićevim rečima, ovakvo određivanje i grupisanje ciljeva je, pored rada velikog broja stručnjaka, istovremeno i rezultat pažljivog osluškivanja i prihvatanja mišljenja građana koji su, tokom skoro dve godine koliko je trajao rad na ovom dokumentu, u njega bili uključeni.

„Svi ti, kao i drugi ciljevi definisani u ovom dokumentu, zapravo su nastavak politike koju mi u Vojvodini realizujemo u poslednjih šest godina. Plan je definisan veoma ambiciozno i sveobuhvatno, uz oslanjanje na uspostavljene pozitivne trendove, na želju da se svim stanovnicima Pokrajine obezbedi bolji život, ali i na činjenicu da Vojvodina ima sve resurse – od ljudskih do prirodnih koji su od izuzetnog značaja za razvoj“, izjavio je Mirović i izrazio zahvalnost i Vladi Savezne Republike Nemačke, koja je izradu Plana podržala kroz projekte Nemačko-srpske razvojne saradnje „Podrška reformi javne uprave u procesu pristupanja EU“ i „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, koje sprovodi GIZ.

Oba projekta finansira Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke, dok se drugi projekat sprovodi uz kofinansiranje Vlade Švajcarske.

Štefan Hajek, šef Sektora za dobro upravljanje Nemačke razvojne saradnje u Republici Srbiji, istakao je da je Plan razvoja AP Vojvodine najvažniji strateški dokument Vojvodine, te da će uticati na kvalitet života svih njenih građana i građanki.

„Transparentnost i konsenzus svih aktera koji su obeležili proces izrade ovog dokumenta jednako su važni kao i sam njegov sadržaj. Zato se nadam da će iskustva iz tog procesa, kao primer dobre prakse, biti primenjena u kreiranju drugih strateških planova u oblasti nacionalnih i lokalnih javnih politika u Srbiji”, rekao je Hajek.

Šefica Odeljenja za demokratsko upravljanje Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji Melina Papageorgiju naglasila je da je Plan razvoja AP Vojvodine sveobuhvatan dokument koji određuje strateški pravac njenog razvoja. Istovremeno, Plan je instrument za usklađivanje sa Ciljevima održivog razvoja.

„Današnja javna rasprava je odlična prilika da građani, civilno društvo, akademska zajednica i privatni sektor iznesu svoje potrebe i prioritete kako bi bili uzeti u obzir i uključeni u Plan. Ova praksa participativnog kreiranja politika ukorenjena je u međunarodnim standardima dobrog upravljanja“, rekla je Melina Papageorgiju.

Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike Vlade Srbije Bojana Tošić izjavila je da je ovaj planski dokument primer dobre prakse koji će biti prezentovan lokalnim samoupravama u Pokrajini. Ona je izrazila zahvalnost Pokrajinskoj vladi, koja je uložila napor da se kreiraju ciljevi posvećeni pre svega mladim ljudima.

Nakon Novog Sada javne rasprave će biti održane i u Somboru, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu.

Javnoj raspravi su prisustvovali pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Aleksandar Sofić, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević i drugi.

Piše:
Pošaljite komentar