Mirel: Srbija i Crna Gora samo dobijaju novom metodologijom proširenja

On je rekao da bi "klasterskim" pristupom, koji donosi nova metodologija, proces proširenja trebalo da bude ubrzan u ekonomskim sektorima, i to prevashodno kada je reč o unutrašnjem tržištu.

U cilju podsticanja reformi u zemljama Zapadnog Balkana, potrebno je da Evropska unija ponudi obiman finansijski paket koji bi odgovorio potrebama regiona, izjavio je Mirel u intervjuu za sajt "European Western Balkans".

Iako je mnogo toga urađeno, a i dalje se radi, to ipak nije dovoljno, i finansijska pomoć bi, između ostalog, trebalo da bude upućena zdravstvenim sektorima zemalja regiona, kao i sektorima obrazovanja, koji su u veoma lošem stanju, ističe Mirel.

Finansijska pomoć treba da bude zasnovana na principu "više za više", što bi značilo da bi priliv novca iz stukturnih fondova direktno zavisio od napretka reformi, kaže Mirel, dodajući da, u suprotnom, nije siguran da bi lideri zemalja regiona bili zaista zainteresovani za preduzimanje ključnih reformi koje bi predstavljale "dubok izazov" za njihovu moć.

Upitan da li nova metodologija proširenja EU i otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom predstavljaju dokaz da unutar EU sada postoji politička volja za proširenjem, Mirel je odgovorio da je, osim u slučaju te dve države, do sada postojao "začarani krug" u kojem su se zemlje koje žele da pristupe EU pretvarale da sprovode reforme, dok se EU pretvarala da ih prihvata.

Zašto bi lideri EU bili voljni da sa svoje strane doprinesu napretku procesa proširenja, kada, uprkos obavezivanju na reforme i pomirenje, većina lidera Zapadnog Balkana ne radi na pretvaranju reči u dela, pita Mirel, koji je napomenuo da su Albanija i Severna Makedonija, koje su u protekle tri godine preduzele duboke temeljne reforme, u tom smislu bile jasan izuzetak, omogućavajući EU da ispuni svoje obećanje.

Bez obzira na metodologiju, obostrana politička volja ključna je za dalji napredak proširenja, podvlači on.

EU je regionu trebalo da ponudi obiman finansijski paket posle samita u Solunu 2003. godine, stavljajući na prvo mesto privredu, ali je veoma potcenila ratno nasleđe i izostanak većih investicija u bivšoj Jugoslaviji od 1980-tih godina, kaže Mirel.

Štaviše, kako je naveo, EU je predugo stabilnost pretpostavljala demokratiji, nadajući se da će glavna bilateralna pitanja razrešiti jaki lideri - rezultat su takozvana "stabilokratija" i bilateralna pitanja koja su i dalje otvorena, a pojačava se mešanje od strane nekih zemalja čiji uticaj u regionu raste.