Мирел: Србија и Црна Гора само добијају новом методологијом проширења

Он је рекао да би "кластерским" приступом, који доноси нова методологија, процес проширења требало да буде убрзан у економским секторима, и то превасходно када је реч о унутрашњем тржишту.

У циљу подстицања реформи у земљама Западног Балкана, потребно је да Европска унија понуди обиман финансијски пакет који би одговорио потребама региона, изјавио је Мирел у интервјуу за сајт "Еуропеан Western Балканс".

Иако је много тога урађено, а и даље се ради, то ипак није довољно, и финансијска помоћ би, између осталог, требало да буде упућена здравственим секторима земаља региона, као и секторима образовања, који су у веома лошем стању, истиче Мирел.

Финансијска помоћ треба да буде заснована на принципу "више за више", што би значило да би прилив новца из стуктурних фондова директно зависио од напретка реформи, каже Мирел, додајући да, у супротном, није сигуран да би лидери земаља региона били заиста заинтересовани за предузимање кључних реформи које би представљале "дубок изазов" за њихову моћ.

Упитан да ли нова методологија проширења ЕУ и отварање приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом представљају доказ да унутар ЕУ сада постоји политичка воља за проширењем, Мирел је одговорио да је, осим у случају те две државе, до сада постојао "зачарани круг" у којем су се земље које желе да приступе ЕУ претварале да спроводе реформе, док се ЕУ претварала да их прихвата.

Зашто би лидери ЕУ били вољни да са своје стране допринесу напретку процеса проширења, када, упркос обавезивању на реформе и помирење, већина лидера Западног Балкана не ради на претварању речи у дела, пита Мирел, који је напоменуо да су Албанија и Северна Македонија, које су у протекле три године предузеле дубоке темељне реформе, у том смислу биле јасан изузетак, омогућавајући ЕУ да испуни своје обећање.

Без обзира на методологију, обострана политичка воља кључна је за даљи напредак проширења, подвлачи он.

ЕУ је региону требало да понуди обиман финансијски пакет после самита у Солуну 2003. године, стављајући на прво место привреду, али је веома потценила ратно наслеђе и изостанак већих инвестиција у бившој Југославији од 1980-тих година, каже Мирел.

Штавише, како је навео, ЕУ је предуго стабилност претпостављала демократији, надајући се да ће главна билатерална питања разрешити јаки лидери - резултат су такозвана "стабилократија" и билатерална питања која су и даље отворена, а појачава се мешање од стране неких земаља чији утицај у региону расте.