Miloš Vučević: Bez Vučića ni stranka ni Srbija ne bi bile iste

– To nije dobro ni za stranku ni za celu Srbiju – navodi Vučević. – Nije isto SNS s Vučićem i bez Vučića, time nije ista ni Srbija. Ipak, SNS ima najveću podršku građana i najodgovorniji je prema građanima. Mislim da je SNS bez Vučića mnogo slabija priča. Verujem da ćemo uspeti da dogovorimo to da Aleksandar ostane na čelu SNS-a i posle vidovdanskog kongresa ili Skupštine stranke. Što se mene tiče, tu nemam dilemu. Teško je, prosto je nemoguće zamisliti nekoga drugog na čelu SNS-a. To više ne bi bila ista stranka. Bila bi slabija, lošije organizovana. Nama je potreban snažan lider, čovek koji može da pokreće, neko ko stvara rezultate, napravi da plate i BDP rastu, da se Vojska naoružava, da se škole grade, putevi završavaju, da se borimo za Kosovo i Metohiju, pomažemo Republiku Srpsku, budemo dobri partneri u regionalnoj saradnji i odlični partneri s Evropskom unijom i Kinom. Da gradimo dobre odnose sa SAD… Ne vidim nikoga do njega, tako da zaista ne mogu da podržim takav stav. Razumem možda motive kada to iznosi…

Da li ste na Glavnom odboru razgovarali o mogućim izbornim koalicijama?

– Ne, nismo pričali ni o kakvim koalicijama. To smo odložili za Predsedništvo i Glavni odbor u februaru, neposredno pred izbore. Tada ćemo razgovarati i o koalicijama i našim listama, našim kandidatima. Mi smo načelno otvoreni za saradnju, to je nešto što je politički realno,  ako je to u interesu Srbije.

Kada se očekuje raspisivanje izbora?

– Nismo pričali o tome, rokovi su u skladu sa zakonom. Nedelju dana gore ili dole ništa ne znači. To su tehničke stvari koje ne interesuju građane – da li će biti pet dana ranije, ili deset dana kasnije, to ne menja suštinu. Građane ne zanimaju tehniče stvari, ali ih zanima kada će biti izbori... U drugoj polovini aprila.

Vučić je najavio velike kadrovske promene u stranci, koji su razlozi?

– Kada je stranka jaka, onda je sposobna i da sprovodi promene. Ako ne želite da menjate sebe, onda ne pokazujete da je stranka otvorena nego da je zatvorena za podršku, učešće, napredovanje i nove mlade ljude. Kako možete onda i dalje da budete vitalni i uspešni? Kako možete da pokažete građanima da ste spremni da snosite odgovornost, da ste odgovorni za sve ono za šta su vas birali? To je nužan uslov za napredak SNS-a. Princip promenljivosti je jedan od bitnih principa – da je stranka otvorena, da ulaze ljudi, da mladi dobiju šansu, da se neki ljudi posle izvesnog vremena zamene jer su se umorili na određenim pozicijama. Neko nije dobro radio, ili je dobro radio, ali je u međuvremenu izgubio energiju, želju i borbenost. Prosto je prirodno da menjate, kao što i u sportu trener menja igrače, nije stalno ista postavka. Ponosan sam na to što je na Glavnom odboru predstavljeno 66 – ako sam dobro zapamtio – mladih članova naše stranke. Oni su završili stranačku akademiju, koja je zaista bila organizovana kao što organizuju i velike svetske stranke. Mladi su imali zaista priliku da uče od ljudi koji su pozvani iz vrlo različitih oblasti. Imali su kvalitetna predavanja i praktičnu primenu te teorije.  Nažalost, ja nisam prolazio tu akademiju i u pozitivnom smislu zavidim toj deci što danas imamo takav pristup. Aleksandar je insistirao na tome da stranka mora da krene da edukuje ljude koji će preuzeti odgovornost i radi s njima.

Da li možete i konkretnije da nam kažete o najavljenim personalnim promenama?

– Ne mogu se sve karte otkriti. Nismo ulazili u personalna rešenja, ali je predsednik rekao da će promene biti 60 odsto. Na pokrajinskoj listi će biti velikih promena. Biće promene i na republičkoj listi i lokalu... Mi pokazujemo da ne treba isti ljudi da se pojavljuju na našim listama 20 godina. Menjamo se, treba ubaciti sveže, razigranije ljude, koji možda danas bolje vide nego što vi vidite. Dolazi nova generacija koja bolje prepoznaje situaciju. 

Gde vidite sebe posle tih promena, u javnosti se spekuliše da ćete biti novi premijer Srbije?

– Lepo ste to rekli. To su spekulacije. Ja sebe vidim kao Novosađanina, kao građanina Srbije, oca Mihajla i Danila, člana SNS-a. Šta ću biti, da li ću nešto biti, to će se videti. Ja sam ovde prezadovoljan, više nego počastvovan, imam velike obaveze i odgovornosti prema Novosađanima. To mi je drugi mandat na čelu grada, zadovoljan sam što živim tu gde živim, što sam potpredsednik stranke. Nemam nekih neostvarenih ambicija. Možda neki imaju neke druge, veće ambicije, ja ih nemam. Na raspolaganju sam Novom Sadu i državi i svojoj stranci apsolutno, i spreman sam da radim sve najbolje, a ne mislim da znam da radim sve najbolje. Mnogi drugi misle da sve znaju, ja ne mislim da sve znam.

Čini nam se da u društvu vlada mržnja: predsednik se označava kao meta, spaljuju se knjige, Obradović izaziva incidente u Narodnoj skupštini... Kako to komentarišete?

– Nije to mržnja u društvu, nego pokušaj tajkunske grupacije da se radikalizuje pre svega stanje u medijima. Da ima podele u društvu, onda bismo na izborima imali odnos 55 : 45, ili 60 : 40... Imate potpun disbalans u odnosu na ono što se želi prikazati. Nema podele u društvu, postoji politička manjina koja je vrlo radikalna kroz medije. Ne govorim o celoj opoziciji, govorim o tajkunskom delu opozicije, o uskom delu koji predvode Đilas, Mišković i Šolak, trojica najmoćnijih ljudi u državi s ogromnim kapitalom i ogromnim uticajem u medijima. Lako je napadati Boška Obradovića da je ljotićevac. To svi znamo, ali je mnogo je teže napasti tu trojicu zato što su oni kao hobotnica što se tiče medija. A tu je ključ sve ove nervoze. Oni su pokušali radikalizaciju političke scene. Ta mržnja najbolje odslikava njihove planove, ciljeve, raspoloženje i njihov karakter. Ja mislim da to narod vidi i prepoznaje. Zato ih i prezire.

Ali, ni Đilas ni drugi nisu nikad optuženi ni procesuirani?

– Nemojte to mene da pitate! Ja ne mogu da govorim u ime Tužilaštva. Znam samo jedno: da sam uradio i deseti deo toga, bio bih sigurno procesuiran. Nemam nikakvu dilemu. Ne vredi kukati i jadikovati, videćemo da li će državni organi reagovati i procesuirati. Politički, borićemo se da oni ne dođu opet na poziciju da pune svoje yepove, da opštine i gradovi ne budu zaduženi, plate smanjene, nezaposlenost, putpuno devalviran dinar, a njihovi džepovi puni. To nam se dešavalo od 2008. do 2012. Povećali su penzije bez osnove 2008. a svi su videli da je to spirala propasti. Kad imate stabilnu državu, ekonomiju i dobru investicionu politiku, onda možete da povećavate. Ljudi žele više, i to je prirodno. Penzioneri su podneli najveći teret finansijske konsolidacije države, oni su bili najveće podrška u tom procesu koji nije bio prijatan.

Kako biste ocenili godinu na izmaku?

– Mnogo stvari se desilo u Srbiji. Završeni su neki auto-putevi, rast BDP-a je veći nego što je bio projektovan. Što se tiče Novog Sada, došli su novi investitori, dolaze nove investicije, buyet je bio dobar, veći nego ikada, dobro smo se ispromovisali kao Evropska prestonica mladih i zaista smo to na najbolji mogući način iskoristili kao šansu za osnaživanje mladih i njihovih organizacija, a naravno i za promociju Novog Sada i cele Srbije.

Koje biste tri želje izabrali za 2020. godinu ?

– Prvo, poželeo bi svoj porodici i svim ljudima dobro zdravlje.

Drugo da bude mira i stabilnosti u regionu. Treća želja je da još više radimo i verujemo da budućnost zavisi od nas.

Priča o bojkotu je potpuno deplasirana priča. Biće mnogo opozicionih lista na izborima. Nemojte u to da sumnjate. Siguran sam da će neki od lidera Saveza za Srbiju, te tajkunske organizacije izaći na izbore, prikriće se kroz grupe građana. Hoće li Zelenović izaći na izbore u Šapcu, Paunović u Paraćinu? Hajde da vidimo to. To će biti vrlo zanimljivo. Oni su puni laži i obmana. Đilas je imao veći promet preko firmi nego što je koštao put od Bačkog Brega sve do Kikinde. Taj put, koji treba da umreži severni deo Srbije, da spoji Zapadnobački okrug dodirujući Južnobački okrug i Severnobanatski okrug, jeftiniji je nego što je Đilas zaradio preko svoje firme i marketinški...

Kao gradonačelnik da li ste zadovoljni onim što je urađeno?

– Nisam nikad u potpunosti zadovoljan. Nisam zadovoljan što Novi Sad nije čistiji, što nismo upisali još veći broj dece u vrtiće, što nismo okrečili, nismo sredili još veći broj fasada, što još postoje rupe na ulicama, što ljudi nemaju kanalizaciju, kolovoz, javnu rasvetu. Nisam zadovoljan što nemamo još manju stopu nezaposlenosti, što nismo izgradili još jedan most, što nije sređena deponija. To su decenijski problemi, nije to od juče, kao što ovi pričaju. Kažu: imate problem s deponijom – pa imamo problem s deponijom od pamtiveka. A treba istovremeno sve da uradimo da budemo Prestonica, da bude besplatno u vrtićima, da kupimo 100 novih autobusa, da dovedemo fabrike, završimo „Žeželjev” most, da proširujemo škole, da gradimo nova obdaništa... Ako neko zamišlja da će neko doći čarobnim štapićem da reši sve probleme, taj vas u najmanju ruku obmanjuje. To ne postoji. Ja sam zadovoljan rezultatima, ali bih uvek voleo više. I ne bežim od onoga da sam nezadovoljan. Prirodno je, ako volite svoj grad, da kažete da smo mogli još više uraditi.

Eržebet Marjanov