Metju Mori za "Dnevnik": Vojvodina među vodećim regionima Ist. Evrope

Mori je u novembru prisustvovao konferenciji „Biomasa: Potencijal za rast“, koja je održana u Skupštini Vojvodine i privukla više od 200 domaćih i međunarodnih učesnika, kao i proizvođača biomase koji su govorili o svojim iskustvima u toj oblasti. U razgovoru za „Dnevnik“ analizirao je značaj efekata te konferencije, koju je, između ostalih, organizovao i AER.

– Nadamo se da ćemo takvim skupovima podići svest kod javnosti i lokalnih donosilaca odluka, i u isto vreme obezbediti bolju promociju ideje za izgradnju kapaciteta na biomasu, kao jednog od najznačajnijih obnovljivih izvora energije. Takođe, želeli bismo da tu konferenciju pretvorimo u vodeću evropsku konferenciju za gradove i regione na temu biomase jer AP Vojvodina predstavlja idealno mesto s obzirom na njene kapacitete – kazao je Metju Mori. – Iz perspektive Skupštine evropskih regija, izuzetno smo zadovoljni aktivnostima AP Vojvodine jer svojim inicijativama pomažu i AER-u u borbi protiv klimatskih promena. Mi, kao najveća asocijacija regija, koja okuplja više od 150 regija iz šireg geografskog područja Evrope, imamo za cilj i promovisanje regija koje su naše članice. AP Vojvodina je izuzetno agilan član, koji svojim radom i primerima dobre prakse izuzetno doprinosi aktivnostima AER-a, i zato mi podržavamo organizovanje ovakvih konferencija

• Koliko evropskih regiona koristi obnovljive izvore energije i koji regioni prevladavaju u tome?

– Poznato je da većina evropskih regija u određenoj meri koristi obnovljive izvore energije. Smatramo da su gradovi i regioni zaista bolji u smanjivanju emisije gasova s efektom staklene bašte nego centralne vlasti. Bogatije regije sa zapada, ali i regije s juga Evrope, obično su bolje u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije od svojih matičnih država, a to je zbog toga što su bolje u pristupanju fondovima EU iz te oblasti. Skupština evropskih regija tesno sarađuje s globalnom NVO R-20 po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova, a u skladu s Pariskom deklaracijom.

• Koliko razmena iskustava u toj i drugim oblastima doprinosi razvoju evropskih regija i kakve su razvojne mogućnosti Vojvodine u tom smislu?

– Jedan od glavnih ciljeva AER-a je da pomaže regijama-članicama da razmenjuju svoja iskustva i uče jedne od drugih. To je zaista srce našeg rada. Nije na nama da kažemo Vojvodini šta i kako da radi u tom pogledu, već da joj stvorimo mogućnost da promoviše svoje potencijale, pa i privredne, razmenjuje svoja znanja, iskustva i mogućnosti u mreži koju čine 150 drugih evropskih regija.  

Nezavisna mreža 150 evropskih regiona

AER je najveća nezavisna mreža regiona u Evropi, osnovana 1985. godine, a okuplja više od 150 regiona iz 30 zemalja, uključujući i 15 međunarodnih organizacija. Ta institucija ima veliku ulogu u prepoznavanju regiona kao ključnih aktera u procesu donošenja odluka i daljoj izgradnji Evrope, a AP Vojvodina je punopravani član od 2002. godine. Regije predstavljaju izabrani političari na najvišim funkcijama u regiji. Svaki susret koji organizuje AER predstavlja skup najznačajnijih regionalnih predstavnika Evrope. Regije-članice su iz zemalja Evropske unije, ali i iz zemalja kandidata za ulazak u EU, kao i sa šireg područja Evrope i Rusije.

• Kako procenjujete aktivnosti predstavnika Vojvodine u Skupštini AER-a i koje su prednosti koje ovaj region ima i šta treba razvijati u budućnosti?

– Izuzetno smo zadovoljni i aktivnostima i angažovanošću potpredsednika AER-a za međuregionalnu diplomatiju Damira Zobenice, koji je izuzetno aktivan u izvršnom telu naše organizacije. Treba napomenuti da je AP Vojvodina često domaćin sastancima AER-a i da je na taj način predstavila najbolje ideje učesnicima sastanaka, a to su najviši politički predstavnici regija-članica. Ali, evo, daću vam dva konkretna primera, koja sam naveo i prilikom obraćanja na konferenciji. AP Vojvodina je tokom 2017. godine konkurisala sa četiri projekta iz oblasti zaštite životne sredine – uglavnom upravljanjae otpadom – u okviru konkursa koji je AER sproveo za globalne organizacije R-20 i Fondaciju „Leonardo di Kaprio“. Vaša četiri projekta su prošla prvi krug, od 550 predatih projekata iz cele Evrope, i verujem da je to veliki uspeh. Ti projekti su u procesu dalje evaluacije, a na osnovu dobrog rada pokrajinske administracije, AP Vojvodina je, posredstvom AER-a, dobila mogućnost da besplatno obuči zaposlene u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine za korišćenje softvera koji je razvila Svetska banka za pisanje projekata iz oblasti zaštite životne sredine. I ne samo to, AP Vojvodina će dobiti i sam softver, pomoću kojeg će lakše moći da aplicira na međunarodne projekte iz oblasti zaštite životne sredine.

Drugi primer je direktno povezan s radom potpredsednika AER-a za međuregionalnu diplomatiju Damira Zobenice. Naime, regija Nordland s krajnjeg severa Norveške i AP Vojvodina su tokom zajedničkog susreta na Generalnoj skupštini AER-a, u leto 2016. godine pronašle istorijske događaje koji ih povezuju. Reč je o stradanju više od 2.000 ljudi iz bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rada, koji poreklo vode uglavnom iz Srbije. Tokom ove godine, regija Nordland je pozvala najviše predstavnike AP Vojvodine da obeleže 75 godina od stradanja ratnih zarobljenika u Norveškoj. Ceremoniji je prisustvovao i norveški kralj Harald Peti. Regija Nordland, s obzirom na to da ima nadležnosti u oblasti obrazovanja, obezbedila je da se od ove godine u školskom kurikulumu izučava i stradanje ljudi iz Srbije u regiji Nordland. Takođe, grad Kikinda i grad Narvik su posle 50 godina ponovo potpisale povelju prijateljstva. Na taj način, dve regije su se dodatno zbližile, a značaj koji takva saradnja ima za dve države je nemerljiv. Naravno, očekujemo da će kulturnu i istorijsku saradnju pratiti i privredna u budućnosti, to može biti primer dobre prakse u 2018. godini. Iskreno se nadam da sam uspeo da dočaram prednosti koje AP Vojvodina ima kao članica AER-a.                       

 Aleksandar Savanović