Marineli: KFOR ostaje, vojska Kosova teško političko pitanje
BEOGRAD: Šef Kancelarije NATO za vezu u Srbiji Ćezare Marineli izjavio je da se snage KFOR neće povlačiti sa Kosova, niti će se njihov broj smanjivati, a da je transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova "veoma teško političko pitanje".
Marineli, koji je na funkciji u Beogradu poslednje tri godine, u intervjuu za "Glas Amerike" ponovio je stav generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, u koji, kako kaže, i sam čvrsto veruje, a to je da je KFOR veoma cenjen, kao i njegova uloga na Kosovu.
Marineli je nedavne razgovore Stoltenberga sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem okarakterisao kao pozitivne, iako kaže da postoje teme o kojima imaju različita mišljenja.
Podseća se da je Stoltenberg prilikom susreta sa Vučićem naglasio da "NATO poštuje svaku odluku jedne suverene države o tome da li želi da uđe u Alijansu ili ne želi", ali je naveo i da Srbija i NATO jačaju partnerstvo započeto 2006. godine.
Marineli je konstavova i da NATO veoma ceni važnost KFOR-a, dodajući da je sve što se dešava u tom smislu veoma uslovljeno i da stoga "KFOR nema drugu budućnost već da ostane tamo gde jeste".
On je poručio i da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine, kao i sve napore koji će dovesti do smanjenja tenzija i rešiti nesporazume.
U vezi sa amandmanima koje je usvojio kosovski parlament, a koji omogućavaju transformaciju KBS u vojsku, čemu se, kako navodi "Glas Amerike", političari u Srbiji snažno protive, Marineli je kazao da je to "tema o kojoj će se tek rapravljati u Alijansi, na Severnoatlantskom savetu".
"Kada je reč o KBS, priznajemo ih u njihovom trenutnom mandatu. Ako dođe do neke promene, o tome treba raspravljati na nivou Severnoatlantskog saveta", rekao je Marineli.
Glas Amerike navodi da je šef kancelarije NATO u Beogradu, koji završava mandat za godinu dana, poručio da o tome kada će se desiti transformacija KBS u Vojsku Kosova ne može da spekuliše, jer je to prema njegovoj oceni, veoma teško političko pitanje.
Na pitanje koliko pozicija Beograda, kao zemlje koja je okružena NATO članicama, osim Bosne i Hercegovine i Makedonije, utiče na politiku Srbije, Marineli je naveo primere mnogih drugih zemalja koje nisu NATO članice, a takođe su okružene Alijansom i sa kojom imaju odličnu saradnju.
"Recimo vajcarska, Austrija, vedska. Tu ne postoji isključivanje, da ako niste članica NATO ne radite sa NATO. Dakle, nije bitno kojim zemljama ste okruženi, sve je pitanje saradnje", rekao je Marineli.
On je naglasio da NATO ima veoma dobru partnersku saradnju sa Austrijom i sa Švedskom, te ponovio da nije problem ako niste pristupili NATO.
"Mi znamo da je Srbija neutralna zemlja i da ne želi da pristupi NATO i za nas je to apsolutno normalno, tu nema problema, mi ne forsiramo. Cenimo partnerski odnos sa Srbijom koji imamo u okviru Partnertsva za mir", naveo je Marineli.
Pomenuo je i da Alijansa od 1999. godine ima 13 novih članica, navodeći da je članstvo u NATO Crnoj Gori, za samo godinu dana udvostručilo nivo stranih investicija.
"To je za nas važno, jer biti članica NATO je put ka miru, stabilnosti, razgovorima jednih s drugima. Takođe to se i odnosi na mnogo bolju ekonomsku situaciju, kao što vidimo u Crnoj Gori", rekao je Marineli.