Mali: Šoškić kampanjom pokriva svoje loše rezultate
BEOGRAD: Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ponet vestima o kandidaturi u opozicionim medijima vodi kampanju kojom prikriva svoje loše rezultate iz prošlosti, ocenio je danas ministar finansija Siniša Mali.
"Na čak šest strana gospodin Šoškić, koji ''nije zainteresovan za bavljenje politikom'', detaljno analizira našu fiskalnu i monetarnu politiku, i pere se od svojih loših rezultata. Za nekog ko nije zainteresovan za politiku i predstojeće izbore, gospodin Šoškić se prečesto pojavljuje u medijima, i to po pravilu u onim koje kontroliše Dragan Đilas", ocenio je Mali, saopštilo je ministarstvo.
Ministar kaže da je po tome jasno da je Šoškić čovek koji ne zna za stid, pa mu tako nije neprijatno da uprkos svojim lošim rezultatima govori o njima pravdajući se lošim izgovorima.
Mali je opovrgao Šoškićeve tvrdnje o uspešnoj ekonomskoj politici koja je vođena od 2010. do 2012. godine.
"Tvrdnja o uspešno vođenoj ekonomskoj politici u periodu do 2012. godine je krajnje neprimerena, imajući u vidu da su visoka i volatilna inflacija i snažna deprecijacija deviznog kursa uticale na opšti privredni ambijent i na životni standard stanovništva. Teza da je deprecijacija kursa od 11 odsto u kratkom vremenskom periodu poželjna i zdrava za ekonomiju jedne zemlje i njene građane, a u uslovima neodgovorno vođene politike javnih finansija, opovrgao je i MMF suspenzijom aranžmana već tokom prve revizije Programa krajem 2011. godine" istakao je Mali.
On je ocenio da su rezultati rada bivšeg guvernera NBS-a stagnacija ekonomske aktivnosti, zaoštravanja dužničke krize, visoka i rastuća nezaposlenost, usporavanje kreditne aktivnosti i rast problematičnih kredita u bankarskom sektoru.
"Nedostajale su strukturne reforme kojima bi se otklonile ključne prepreke privrednom rastu. U oblasti spoljne trgovine zabeleženo je povećanje trgovinskog i posledično tekućeg deficita platnog bilansa sa 6,5 procenata BDP-a 2010. godine na 10,3 odsto BDP u 2011 i 10,9 odsto BDP-a u 2012. godini. Na tržištu rada zabeležen je nastavak pada zaposlenosti i povećanje stope nezaposlenosti. Prema Anketi o radnoj snazi, sa 20,9 odsto 2010. na 24,9 procenata u 2011. godini i 25,9 procenata u 2012.” naveo je Mali.
On je dodao da je kao posledica loših odluka došlo i do povlačenja investicija i do stvaranja izuzetno lošeg poslovnog okruženja.
"Fiskalna pozicija Srbije je značajno pogoršana, zbog rasta sive ekonomije i njenog uticaja na smanjenje prihoda i zbog značajnog rasta i nepovoljne strukture javne potrošnje, što je dovelo do neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga", ocenio je Mali.
Dodao je da visoka, volatilna i dvocifrena inflacija u tom periodu, koja je tokom 2011. bila 11odsto, bila je posledica snažne deprecijacije deviznog kursa.
"Kao posledica opšte ekonomske klime, imali smo povlačenje dela investicija, rast premije rizika, pad poslovnog i potrošačkog poverenja, urušavanje javnih finansija. Pored krize javnog duga, državi je pretila i kriza likvidnosti. Računi države su se topili, a sredstva kojima se raspolagalo nisu bila dovoljna ni da se pokrije redovna dotacija za penzije, s obzirom na to da je u julu 2012. godine na računima države bilo svega 8,5 milijardi dinara“ istakao je ministar Mali.
Naveo je i da je veoma lako osporiti tvrdnju Šoškića da se jakim dinarom skriva istina o platama i BDP-u.
"Naime, NBS je u prethodnih pet godina bila neto kupac preko četiri milijarde evra deviza i svojim intervencijama je sprečila preterano jačanje dinara, a ne njegovo slabljenje. Lako je zaključiti da bi bez intervencija NBS-a devizni kurs bio jači, a ne slabiji. Dakle, dinarski iznos plata i BDP preračunat u evre bi bio veći, a ne manji da su izostale intervencije NBS na deviznom tržištu. Kada je reč o stabilnosti deviznog kursa i njegovim efektima na javni dug, strategija dinarizacije je važeće opredeljenje i Vlade i NBS-a", naveo je ministar finansija.
On je kazao da o negativnim efektima deviznog kursa na izvoz govori podatak o rastu izvoza i značajno unapređenoj strukturi izvoza.
"Izvoz srpske ekonomije raste po dvocifrenim stopama u prethodnih devet godina, tako je robni izvoz 2012. iznosio 8,7 milijardi evra, a krajem 2021. će iznositi preko 21 milijardu evra. Dakle, biće više nego dupliran. To govori da politika deviznog kursa nije bila prepreka u ekspanziji srpskog izvoza, već sastavni element ukupne makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti", ocenio je Mali.