Makron potvrdio da EU menja ciljeve, Srbija da se prilagodi

On napominje da Srbija i region moraju prihvatiti novu realnost da nema pristupanja u EU, te da je potreban novi model saradnje jer je dosadašnja politika proširenja, bila nefikasnai u slučaju zemalja kandidata i u slučaju EU.

Nijedna od zemalja na Zapadnom Balkanu ne mogu postati članica EU dugi niz godina. Pre svega sada zato što EU se neće širiti, a sekundarni razlog je to što ne ispunjavaju uslove. Neke promene se moraju dogoditi, a Srbija bi morala da se prilagodi tom novom trendu, smatra Samardžić.

Kako kaže potrebna je jedna nova vrstu ugovornog modela između EU i zemalja regiona, jer, podseća, postojeći Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je imao za svrhu da se sistem dražava kandidata kompletno menja kako bi zemlje bile spremne za ulazak.

Ako nema ulaska onda tu vrstu ugovornog odnosa treba menjati. Makron daje neke elemente za to i trebalo bi odgovorni činioci Srbije da se konkretnije pozabave jednom takvom inicijativom, objašnjava on.

Na pitanje da liočekuje da EU može pokrenuti dijalog Beograda i Prištine, on kaže da sumnja i da Srbija sada treba da izvuče konsekvence iz dosadašnjih pregovora i, dodaje on, predloži alternativni put za rešavanje.

Jer se EU, kaže, nije pokazala i kao kredibilan posrednik u pregovorima i nije bila spremna da natera kosmetske Albance da ispune jedan jedini uslov iz Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice sprskih opština na KiM.

Ovo što sada vidimo znači odlaganje dijaloga jer ovo ne vodi nikuda. Sada ne postoji čak ni ona šargarepa koja je postojala pre deset godina, da postoji nekakva realna mogućnost da se pristupi EU. Sada su se ciljevi promenili, pa mora da se menja politika i metod pregovaranja, naglašava Samardžić.

Srbija bi prema njegovim rečima trebalo da reaguje i traži da se rešavanje kosovskog problema zaustavi na neko vreme dok se ne preispitaju sadašnji putevi koji nisu doveli do rešenja.

Nije reč o gubljenju vremena, već o štednji vremena da bi se stalo na zelenu pregovaračku granu i da bi se krenulo nekom drugom metodom sa manje ambicija u pogledu konačnog rešenja, ali sa ambicijama da se donese podnošljivo rešenje, koje bi bilo prihvatljivo za obe strane u konfliktu, objašnjava Samardžić.

Na pitanje da li bi Francuska i Makron možda mogli da se nametnu kao ključni posrednici u dijalogu između Beograda i Prištine, Samardžić kaže da ako Francuzi misle da uđu u dijalog samo da bi naterali nekog, uslovljavanjem, na konačno rešenje, “treba da znaju da to nije konačno rešenje”.

Takvo rešenje nije moguće u dogledno vreme. Potrebna su fazna rešenja. Ako je Francuska spemna na to, onda je dobrodošla, ali mislim da oni nemaju takvu ideju, naglašava Samardžić.

Kada je reč o porukama koje je Makron uputio zemljama EU da se okrenu sebi i da se ne oslanjajju na SAD, Samardžić podseća da već postoje ozbiljni problemi između Vašingtona i Brisela.

Trgovinski odnosi između SAD i EU nisu prihvatljivi za obe strane. EU nije bila srećna što uvodi sankcije Rusiji 2014. godine misleći da su one kratkog veka, a mi vidimo da su one i dalje na snazi, podseća Samardžić.

Kako kaže, ima zemlje koje prihvataju sankcije prema Rusiji,a to su pre svega nove zemlje istočne Evrope, dok zemlje Centralne i Zapadne Evrope nisu srećne zbog toga, a pre svega Nemačka.

SAD insistiraju na tome, a EU ima veliku štetu od toga. I u svojoj energetskoj trgovini i u drugim oblastima saradnje sa Rusijom, pre svega Nemačka je protiv toga jer trpi štetu, navodi on.

Tako da Evropljani smatraju, kaže Samardžić, da je vreme da se EU u tom pogledu osamostali i da povede svoju politiku i prema Rusiji i prema Kini.

Makronova izjava ide upravo u tom pravcu da EU bude samostalnija od uticaja Vašingtona kada je reč o njenom odnosu prema Rusiji i evropskim interesima, zaključio je Samardžić.