Макрон потврдио да ЕУ мења циљеве, Србија да се прилагоди

Он напомиње да Србија и регион морају прихватити нову реалност да нема приступања у ЕУ, те да је потребан нови модел сарадње јер је досадашња политика проширења, била нефикаснаи у случају земаља кандидата и у случају ЕУ.

Ниједна од земаља на Западном Балкану не могу постати чланица ЕУ дуги низ година. Пре свега сада зато што ЕУ се неће ширити, а секундарни разлог је то што не испуњавају услове. Неке промене се морају догодити, а Србија би морала да се прилагоди том новом тренду, сматра Самарџић.

Како каже потребна је једна нова врсту уговорног модела између ЕУ и земаља региона, јер, подсећа, постојећи Споразум о стабилизацији и придруживању је имао за сврху да се систем дражава кандидата комплетно мења како би земље биле спремне за улазак.

Ако нема уласка онда ту врсту уговорног односа треба мењати. Макрон даје неке елементе за то и требало би одговорни чиниоци Србије да се конкретније позабаве једном таквом иницијативом, објашњава он.

На питање да лиочекује да ЕУ може покренути дијалог Београда и Приштине, он каже да сумња и да Србија сада треба да извуче консеквенце из досадашњих преговора и, додаје он, предложи алтернативни пут за решавање.

Јер се ЕУ, каже, није показала и као кредибилан посредник у преговорима и није била спремна да натера косметске Албанце да испуне један једини услов из Бриселског споразума, формирање Заједнице спрских општина на КиМ.

Ово што сада видимо значи одлагање дијалога јер ово не води никуда. Сада не постоји чак ни она шаргарепа која је постојала пре десет година, да постоји некаква реална могућност да се приступи ЕУ. Сада су се циљеви променили, па мора да се мења политика и метод преговарања, наглашава Самарџић.

Србија би према његовим речима требало да реагује и тражи да се решавање косовског проблема заустави на неко време док се не преиспитају садашњи путеви који нису довели до решења.

Није реч о губљењу времена, већ о штедњи времена да би се стало на зелену преговарачку грану и да би се кренуло неком другом методом са мање амбиција у погледу коначног решења, али са амбицијама да се донесе подношљиво решење, које би било прихватљиво за обе стране у конфликту, објашњава Самарџић.

На питање да ли би Француска и Макрон можда могли да се наметну као кључни посредници у дијалогу између Београда и Приштине, Самарџић каже да ако Французи мисле да уђу у дијалог само да би натерали неког, условљавањем, на коначно решење, “треба да знају да то није коначно решење”.

Такво решење није могуће у догледно време. Потребна су фазна решења. Ако је Француска спемна на то, онда је добродошла, али мислим да они немају такву идеју, наглашава Самарџић.

Када је реч о порукама које је Макрон упутио земљама ЕУ да се окрену себи и да се не ослањајју на САД, Самарџић подсећа да већ постоје озбиљни проблеми између Вашингтона и Брисела.

Трговински односи између САД и ЕУ нису прихватљиви за обе стране. ЕУ није била срећна што уводи санкције Русији 2014. године мислећи да су оне кратког века, а ми видимо да су оне и даље на снази, подсећа Самарџић.

Како каже, има земље које прихватају санкције према Русији,а то су пре свега нове земље источне Европе, док земље Централне и Западне Европе нису срећне због тога, а пре свега Немачка.

САД инсистирају на томе, а ЕУ има велику штету од тога. И у својој енергетској трговини и у другим областима сарадње са Русијом, пре свега Немачка је против тога јер трпи штету, наводи он.

Тако да Европљани сматрају, каже Самарџић, да је време да се ЕУ у том погледу осамостали и да поведе своју политику и према Русији и према Кини.

Макронова изјава иде управо у том правцу да ЕУ буде самосталнија од утицаја Вашингтона када је реч о њеном односу према Русији и европским интересима, закључио је Самарџић.