Liht: Da li je Srbija spremna da učini više za Evropu?
05.05.2020.
16:53
16:55
Komentari (0)
BEOGRAD: Tvrd, neprijateljski odnos prema EU u javnosti u vreme pandemije doveo je u pitanje celu našu evropsku budućnost i zato Srbija mora drugačije da se postavi i pokaže da je spremna da učini više za Evropu, ako ozbiljno ostaje na putu evropskih integracija kao strateškom prioritetu, kaže predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
“Ako hoćemo ozbiljno da radimo na evropskim integracijama Srbije i regiona, ako nam je stalo da se menjamo, onda moramo sebi da postavljamo pitanje šta možemo da učinimo za Evropu i svet, a ne samo šta Evropa može da učini za nas”, rekla je Liht u onlajn panel diskusiji „Srbija i Evropska unija, saradnja u doba korone“, u organizaciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Radne grupa za poglavlje 31 (Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika).
Smatra da je izjava predsednika Aleksandra Vučića od 15. marta da evropska sodlidarnost više ne postoji bila pogrešna i navela primer grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa za koga kaže da je pokazao odgovoran odnos i nijednom rečju se nije negativno osvrnuo na EU i njene članice što, kaže, nije lako zemlji koja je 10 godina trpela mnoge pritiske i ucene.
Važno je, dodaje, da Srbija istupi sa drugačijim stavom u kojem će pokazati da se neće boriti samo za sebe, nego i za region, i da u regionalnom okviru pokaže da može da bude kooperativna i spremna na ustupke.
“Što ne bismo podržali viznu liberalizaciju sa Kosovom, jer nam to čini više dobrog, nego zlog, ako EU bude napravila i taj korak prema Kosovu i učini da se to društvo oseća delom šire celine”, upitala je Liht.
Navodi i da Srbija, kao i region, mora da ima mnogo iznijansiraniji odnos prema celoj EU i da pokaže da joj je stalo do globalnih tema do kojih je stalo Evropi, navodeći primer klimatskih promena.
“Mi kao Srbija i region svojom borbom za čistiji vazduh i vodu, i borbom protiv klimatskih promena treba da stavimo do znanja da nam je stalo do tih tema. To mora da nam bude priroritet, da pokažemo da može da budemo deo rešenja za globalne probleme”, kaže Liht.
Govoreći o EU posle pandemije, Liht je rekla da će jedan od najvažnijih izazova za EU biti njen odnos prema SAD u eri koju je, kaže Karl Bilt nazvao “postameričkom erom” koja je počela pre pandemije i koja se ozbiljno zaoštrava.
Smatra da je, bez ozbira na izazove kojih je bilo i pre, a naročito u “trampovskom period”, činjenica da se Evropa teško navikla i teško će se navići da živi bez SAD.
Liht kaže da će vrlo veliki izazov biti i to kako prevazići podele unutar EU koje su ojačale i navodi da je zato važan odnos Srbije sa svakom državom članicom.
“To nam nekako stalno izmiče, kao da ne razumemo do koje mere je svaka pojedinčna članica vrlo značajna u donošenju odluka. Očigledno je da će u ovom trenutku i postokovid fazi novi izazovi da čine težim reforme unutar EU koje su sigurno neophodne”, kaže Liht.
U panel diskusiji učetvovali su i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Filip Ejdus i novinar Boško Jakšić.
