Лихт: Да ли је Србија спремна да учини више за Европу?

Фото: Танјуг/Сава Радовановић

БЕОГРАД: Тврд, непријатељски однос према ЕУ у јавности у време пандемије довео је у питање целу нашу европску будућност и зато Србија мора другачије да се постави и покаже да је спремна да учини више за Европу, ако озбиљно остаје на путу европских интеграција као стратешком приоритету, каже председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт.

“Ако хоћемо озбиљно да радимо на европским интеграцијама Србије и региона, ако нам је стало да се мењамо, онда морамо себи да постављамо питање шта можемо да учинимо за Европу и свет, а не само шта Европа може да учини за нас”, рекла је Лихт у онлајн панел дискусији „Србија и Европска унија, сарадња у доба короне“, у организацији Националног конвента о Европској унији и Радне група за поглавље 31 (Заједничка спољна, безбедносна и одбрамбена политика).

Сматра да је изјава председника Александра Вучића од 15. марта да европска содлидарност више не постоји била погрешна и навела пример грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса за кога каже да је показао одговоран однос и ниједном речју се није негативно осврнуо на ЕУ и њене чланице што, каже, није лако земљи која је 10 година трпела многе притиске и уцене.

Важно је, додаје, да Србија иступи са другачијим ставом у којем ће показати да се неће борити само за себе, него и за регион, и да у регионалном оквиру покаже да може да буде кооперативна и спремна на уступке.

“Што не бисмо подржали визну либерализацију са Косовом, јер нам то чини више доброг, него злог, ако ЕУ буде направила и тај корак према Косову и учини да се то друштво осећа делом шире целине”, упитала је Лихт.

Наводи и да Србија, као и регион, мора да има много изнијансиранији однос према целој ЕУ и да покаже да јој је стало до глобалних тема до којих је стало Европи, наводећи пример климатских промена.

“Ми као Србија и регион својом борбом за чистији ваздух и воду, и борбом против климатских промена треба да ставимо до знања да нам је стало до тих тема. То мора да нам буде прироритет, да покажемо да може да будемо део решења за глобалне проблеме”, каже Лихт.

Говорећи о ЕУ после пандемије, Лихт је рекла да ће један од најважнијих изазова за ЕУ бити њен однос према САД у ери коју је, каже Карл Билт назвао “постамеричком ером” која је почела пре пандемије и која се озбиљно заоштрава.

Сматра да је, без озбира на изазове којих је било и пре, а нарочито у “трамповском период”, чињеница да се Европа тешко навикла и тешко ће се навићи да живи без САД.

Лихт каже да ће врло велики изазов бити и то како превазићи поделе унутар ЕУ које су ојачале и наводи да је зато важан однос Србије са сваком државом чланицом.

“То нам некако стално измиче, као да не разумемо до које мере је свака појединчна чланица врло значајна у доношењу одлука. Очигледно је да ће у овом тренутку и постоковид фази нови изазови да чине тежим реформе унутар ЕУ које су сигурно неопходне”, каже Лихт.

У панел дискусији учетвовали су и потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак, ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду Филип Ејдус и новинар Бошко Јакшић.