Krstarenje Dunavom i Savom s pogledom na Beograd

Više od 200 zvanica BiH, RS, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Rumunije, Bugarske, kao i gosti iz Prištine, došli su u Srbiju da bi razgovarali o regionalnoj saradnji i pomirenju – kaže za „Dnevnik“ domaćin skupa, potpredsednik parlamenta iz redova SDPS-a Vladimir Marinković.

Podsećajući na to da u nekim susednim zemljama postoji jasna i vidljiva politička kriza, on je podvukao da je Beogradu uspeo da za isti sto stavi i one koji su na suprotstavljenim pozicijama, kao što je bio slučaj s opozicijom iz RS i premijerkom Željkom Cvijanović, u čijem društvu je bio  i ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak i predsednik Federacije Marinko Čavara.

– Mogli ste da vidite i Zorana Zajeva, koji je noć pre toga vodio proteste u Makedoniji, kako razgovara s kolegama poslanicima iz VMRO-a i ministrom odbrane. Cilj je da na takvom događaju dođe do takvih susreta. Srbiji, kao politički stabilnoj zemlji, ne odgovaraju bilo kakve nestabilnosti u regionu – naveo je Marinković, dodajući da su države s ovih prostora isuviše mala tržišta za investitore da bi ih posmatrali pojedinačno.

Kao domaćin, trudio se da sa svim gostima razmeni poneku rečenicu, naročito s parlamentarcima iz regiona, ali i s kongresmenima iz SAD koji su došli u dvadesetočlanoj delegaciji, predvođenoj republikancem Robertom Aderholtom. U toj delegaciji su bili i kongresmeni Bob Mekjuan i Yim Slejteri, guverner Severne Karoline Dejvid Bizli, ali i poslovni ljudi, koji su prvi put bili u Srbiji, a došli su da vide kakve potencijale naša zemlja ima.

Američka delegacija odsela je u hotelu „Falkenštajner“ na Novom Beogradu. Noćnog obilaska glavnog grada nije bilo.

– Mnogo je to dalek put koji su prešli, bili smo više posvećeni bilateralnim susretima i samom Molitvenom doručku, tako da nisu bili zainteresovani za neki noćni život. Nadam se da smo iskoristili priliku da još jednom pokažemo da je Srbija sposobna da organizuje ovakav događaj, da primi sve koji su zainteresovani i da je iskreno posvećena regionalnoj saradnji i pomirenju – kazao je Marinković.

Naš sagovornik otkriva da je za goste Molitvenog doručka organizovano dvočasovno krstarenje Dunavom i Savom.

– Na raspolaganju smo imali malo vremena i došli smo na ideju da im prikažemo Beograd s reke, gde mogu ujedno da se upoznaju s novim projektima, da vide da je to grad koji živi 24 sata. S broda su mogli da vide i kafee, restorane, ono što niče u okviru projekta „Beograd na vodi“, gde će biti hoteli, marina, kule apartmani, biznis-centri... – podvukao je on.

Interesovalo nas je zbog čega Molitveni doručak nije bio upriličen u nekom hotelu, nego u „Palati Srbije“. Marinković objašnjava da je želja bila da se visokim gostima pokaže baš to zdanje, kao jedna od naših najatraktivnih zgrada s više od 70.000 kvadrata, izgrađena još pre četiri decenije kao Palata federacije SFRJ. Ukazuje na to da su, uz obilazak našeg parlamenta na Trgu Nikole Pašića, gde im je bio priređen prijem, mogli da se bliže upoznaju s istorijom Srbije.

Interesovalo nas je kako teče na terenu molitvena priča Beograda i Prištine, ili Beograda i Zagreba. Objašnjava da saradnja između molitvenih grupa koje postoje u svim parlamentima, može unaprediti odnose. Navodi da je na ovom skupu iz Prištine bilo nekoliko ljudi, doduše bivših zvaničnika, poput Ahmet Šalje i Dritona Lajčija.

– Naravno da ima političkih pitanja o kojima se ne slažemo, ali moramo da počnemo s prvim koracima, da bismo došli do konačnih rešenja, da bismo obezbedili trajni mir, pomirenje i toleranciju – kaže naš sagovornik.

Što se Hrvatske tiče, gosti iz njihovog političkog života nisu bili, zato što i oni imaju krizu vlade i u samom parlamentu.

– Predsednik Sabora Željko Rajner me je obavestio da se duboko izvinjava i da upravo zbog toga neće moći da dođe, ali su prisustvovali ljudi iz nevladinog sektora i mnogo novinara. Mi smo svoja vrata otvorili i spremni smo da odemo tamo da bismo pomogli našoj vladi u prevazilaženju svih problema i blokada – dodao je Marinković.

S. Stanković

Bez forsiranja religije

Na molbu da objasni da li sam naziv skupa znači neki njegov religijski karakter, Marinković objašnjava da to nije verski samit, niti prilika za forsiranje ili promociju bilo koje religije.

– Suština cele priče je u tome da su u istoj sali sedeli pravoslavci, katolici, muslimani, prostestanti... To je bila prilika da se pomolimo jedni za druge, bez obzira ne veroispovest, u duhu hrišćanskih principa definisanih pre dve hiljade godina. Ujedno, da treba ono što pomislimo u tim našim molitvama da sprovodimo i na terenu, kroz saradnju i pomoć – kaže on.

Gibanica umesto kroasana

– Nismo hteli da kopiramo Amerikance, pošto tamo ponuda hrane i nije baš najprimamljivija. Hteli smo da svaki trenutak iskoristimo da promovišemo Srbiju, pa naravno i našu gastronomsku ponudu. Umesto krosana, bilo je i srpske proje, gibanice, pršute, sira, svega onog što je za nas karakteristično, ali veoma skromno, jer bismo napravili kontraefekat da smo za ovu priliku napravili bilo kakvu fensi priču – kaže Marinković.