Kosovo i Katalonija, selektivno pravo i politička tumačenja
BEOGRAD: Kakve veze ima činjenica da je Španija članica EU sa stavom da Katalonija, za razliku od Kosova, zbog toga ne može da proglasi nezavisnost - pitanje je koje je sebi mogao da postavi svaki građanin Srbije, ali i svaki građanin Evrope i sveta kojem se učinilo da nešto "ne štima" sa obrazloženjem Evropske komisije.
Srbija je, bez uvijanja, uzvratila ocenom, koju će, prema najavi posle konsultacija kod predsednika Aleksandra Vučića, i zvanično dostaviti Briselu, da je Evropska unija, ne prvi put, manifestovala sklonost dvostrukim standardima i selektivnoj primeni međunarodnog prava.
Na drugi, politički aspekt obrazloženja stava Brisela da Katalonija i Kosovo nisu uporedivi ukazali su sagovornici Tanjuga, iz čijih reagovanja se može "iščitati" ne samo koliko je obrazloženje Evropske komisije uvredljivo i tetno po proevropski entuzijazam građana Srbije, koji je i inače, u padu, već i koliko ono zapravo - ne stoji.
Kosovo i Katalonija i te kako su uporedivi, smatra istraživač Instituta za međunarodnu politiku Dušan Proroković, kojem istovremeno, jako neuverljivo zvuči formulacija o nekakvim deklaracijama i rezolucijama UN, na koje se u ponedeljak pozivao portparol Evropske komisije.
Proroković, naime, tvrdi da rezolucija UN, pre svega 1244, vrlo izričito govori o teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije:
"Ono što su posejali, sada žanju, tako da ni tu portparol EK u dobroj meri nije u pravu", rekao je Proroković za Tanjug.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ide dalje, pa takav stav EK naziva "retoričkom mimikrijom" i pokušajem da se dvostrukim aršinima kamuflira učešće Evropske unije u secesiji Kosova i Metohije.
"Argument da je Kosovo specifičan slučaj i da je Španija članica EU, pa se unutar Španije ne mogu održavati referendumi sa pitanjem kakvo je bilo juče, prosto ne stoji. Jer, ako prihvatate pravo na samoopredljenje jednog naroda i njegovo otcepljenje, onda to pravo nema veze sa činjenicom da li je neka država članica EU. Već ima veze s tim da li i u kojoj meri podržavate takav politički princip", rekao je Vuk Stanković Tanjugu.
O dvostrukim aršinima govori i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević, te ilustruje takav stav činjenicom da EU sada brani teritorijali integritet Španije, što nije učinila u slučaju Srbije prilikom jednostranog prolgašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Trebalo je da primeni jednoobrazno ponašanje i poštuje međunarodno pravo", uveren je Milisavljević i kaze da su to ti dvostruki aršini, u kojima EU u jednoj prilici insistira na teritorijalnoj celovitosti i ustavnom uređenju, dok u slučaju Srbije to nije bila politika koju je sledila Evropska unija.
On, međutim, ukazuje na još jednu nelogičnost.
"Ako štiti ustav i politiku Španije, povodom ovog referenduma, onda EU treba da stane iza odluke Španije da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, čega se Španija dosledno drži svih ovih godina", napomenuo je Milisavljević.
Mnogo je problema vezanih za jučerašnji referendum u Kataloniji, od upitnog legaliteta, do atmosfere u kojoj je organizovan i održan, smatra potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, zbog čega savetuje obazrivo tumačenje rezultata izjašnjavanja.
Đukanović kaže i da mu nije jasno šta je portparol Evropske komisije želeo da kaže time da slučajevi španske pokrajine i Kosova nisu uporedivi, uz obrazloženje da je Sspanija država članica, te podseća da EU uvek insistira na poštovanju parlamentarnih i drugih ustavnih procedura.
To i jeste razlog zbog kojeg se referendum smatra nelegalnim, primećuje.
"Međutim, ovo je novonastala situacija, gde se mora uzimati u obzir i raspoloženje građana ovo pokrajne i EU će morati da utiče da se tamo situacija smiri", ukazuje Đukanović.
A na pitanje da li će primer Katalonije ohrabriti separatističke pokrete u drugim delovima Evrope, on je potvrdio da će takvi i slični presedani svakako probuditi aspiracije regiona koji žele da steknu nezavisnosti u EU.
"Imali smo primer sa Škotskom i sa mnogim drugim regionima ne samo u Zapadnoj Evropi nego i u čitavoj Evropi, to će svakako probuditi te neke nove očekivanja separatistickih pokreta koji su jaki i u Italiji, Velikoj Britaniji, pa i na Balkanu", objašnjava.
Evropska komisija je, inače, u ponedeljak ponovila i pravni stav koji su zastupale neke prethodne komisije, a to je da kada bi referendum bio organizovan u skladu sa španskim ustavom, to bi značilo da bi se teritorija koja se otcepljuje našla izvan Evropske unije, to bi, takođe, moglo biti ozbiljno preispitano s gledišta međunarodnog prava.
Vlada Srbije će, inače, s pitanjima koja je juče pomenula premijerka nakon hitno sazvanog sastanka državnog vrha, da se obrati Evropskoj uniji.
To je novinarima saopštila sinoć nakon sastanka, odnosno konsultacija koje su kod predsednika Srbije održane nakon saopštenja u kojem Evropska komisija ocenjuje da je katalonski referendum nelegalan, ali i da se slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu porediti.
Prema mišljenju EK, ti slučajevi nisu uporedivi zato što je Španija članica EU.
Za Srbiju, ali i građane, taj je stav veoma iznenađujući, pa je Brnabić najavila da će pitati i postoje li ipak možda neke norme i standardi koje važe za sve države, te postoji li makar jedna od ti silnih deklaracija ili rezolucija UN, a na osnovu kojih je neko smatrao da ima pravo da prizna jednostranu nezavisnost.
"Mi nismo svesni ni jedne takve, pa mogu da nam kažu da su pogrešili ili da nam kažu da postoji neka, a da mi nismo toga svesni", rekla je predsednica vlade i poručila da će srbija posebno zahvaliti državama koje nisu priznale Kosovo, pismo.
Takođe, navela je da će u svojstvu predsednice vlade najviše insistirati na objašnjenju kako to da pitanje referenduma reguliše ustav Španije i kako po tom ustavu glasanje nije bilo legalno.
Kako je primetila, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost niti je bilo referenduma, niti je to bilo legalno sa pozicije Ustava ni tadašnje SRJ ni Ustava Srbije, a opet, upitala je, zašto je to sada drugačije.
Konačno, a sa tim se slažu i analitičari, premijerka je poručila da bi EK jasno trebalo da kaze da za Srbiju ne važe ista pravila, iste norme i međunarodno pravo kao za druge države, posebno ako su članice EU, ali bi istovremeno trebalo da se srpskom narodu i državi izvine.
"Ili da pričamo o tome da li ta nezavisnost Kosova stoji ili o tome da se povlači proglašenje nezavisnosti", zaključila je Brnabić.
Posle svega, valjda je jasno koliko je teško čuvati nezavisnost Srbije, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
"Kako ste legalnim proglasili otcepljenje Kosova čak i bez referenduma, i kako su to 22 zemlje Evrospke unije legalizovale to otcepljenje, rušeći evropsko pravo i temelje evropskog prava, na kojem se temelji evropska politika i politika EU", zapitao je Vučić.
Vučić je javno zapitao kako će sad građanima Srbije da obrazlaže evropske integracije Srbije, iako, bez dileme, Srbija svoju budućnost vidi u EU, i zbog tipa društva kojem težimo i zbog bolje ekonomije i drugih razloga.
"I šta ću ja sada kada odem u Brisel, koje pitanje da postavim? Zašto smo mi Srbi najgore tretirani?", naveo je predsednik Srbije.
Ovo je najbolji primer dvostrukih aršina i licemerja svetske politike, zaključio je Vučić.
Prema njegovim rečima, Srbima ostaje da se bore za svoju budućnost, da rade sa svojim komšijama Albancima i da budu zahvalni za podšku svim evropskim zemljama, Spaniji, Slovačkoj, Rumuniji, Kipru i Grčkoj koje nisu priznale nezavisnost Kosova.