Косово и Каталонија, селективно право и политичка тумачења

Србија је, без увијања, узвратила оценом, коју ће, према најави после консултација код председника Александра Вучића, и званично доставити Бриселу, да је Европска унија, не први пут, манифестовала склоност двоструким стандардима и селективној примени међународног права.

На други, политички аспект образложења става Брисела да Каталонија и Косово нису упоредиви указали су саговорници Танјуга, из чијих реаговања се може "ишчитати" не само колико је образложење Европске комисије увредљиво и šтетно по проевропски ентузијазам грађана Србије, који је и иначе, у паду, већ и колико оно заправо - не стоји.

Косово и Каталонија и те како су упоредиви, сматра истраживач Института за међународну политику Душан Пророковић, којем истовремено, јако неуверљиво звучи формулација о некаквим декларацијама и резолуцијама УН, на које се у понедељак позивао портпарол Европске комисије. 

Пророковић, наиме, тврди да резолуција УН, пре свега 1244, врло изричито говори о територијалном суверенитету и интегритету Србије: 

"Оно што су посејали, сада жању, тако да ни ту портпарол ЕК у доброј мери није у праву", рекао је Пророковић за Танјуг. 

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић иде даље, па такав став ЕК назива "реторичком мимикријом" и покушајем да се двоструким аршинима камуфлира учешће Европске уније у сецесији Косова и Метохије.  

"Аргумент да је Косово специфичан случај и да је Шпанија чланица ЕУ, па се унутар Шпаније не могу одржавати референдуми са питањем какво је било јуче, просто не стоји. Јер, ако прихватате право на самоопредљење једног народа и његово отцепљење, онда то право нема везе са чињеницом да ли је нека држава чланица ЕУ. Већ има везе с тим  да ли и у којој мери подржавате такав политички принцип", рекао је Вук Станковић Танјугу. 

О двоструким аршинима говори и професор Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић, те илуструје такав став чињеницом да ЕУ сада брани територијали интегритет Шпаније, што није учинила у случају Србије приликом једностраног пролгашења независности Косова и Метохије.  

"Требало је да примени једнообразно понашање и поштује међународно право", уверен је Милисављевић и казе да су то ти двоструки аршини, у којима ЕУ у једној прилици инсистира на територијалној целовитости и уставном уређењу, док у случају Србије то није била политика коју је следила Европска унија. 

Он, међутим, указује на још једну нелогичност. 

"Ако штити устав и политику Шпаније, поводом овог референдума, онда ЕУ треба да стане иза одлуке Шпаније да не призна једнострано проглашену независност Косова, чега се Шпанија доследно држи свих ових година", напоменуо је Милисављевић.

 Много је проблема везаних за јучерашњи референдум у Каталонији, од упитног легалитета, до атмосфере у којој је организован и одржан, сматра потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић, због чега саветује обазриво тумачење резултата изјашњавања.

Ђукановић каже и да му није јасно шта је портпарол Европске комисије желео да каже тиме да случајеви шпанске покрајине и Косова нису упоредиви, уз образложење да је Сспанија држава чланица, те подсећа да ЕУ увек инсистира на поштовању парламентарних и других уставних процедура. 

То и јесте разлог због којег се референдум сматра нелегалним, примећује.  

"Међутим, ово је новонастала ситуација, где се мора узимати у обзир и расположење грађана ово покрајне и ЕУ ће морати да утиче да се тамо ситуација смири", указује Ђукановић.

А на питање да ли ће пример Каталоније охрабрити сепаратистичке покрете у другим деловима Европе, он је потврдио да ће такви и слични преседани свакако пробудити аспирације региона који желе да стекну независности у ЕУ.

"Имали смо пример са Шкотском и са многим другим регионима не само у Западној Европи него и у читавој Европи, то ће свакако пробудити те неке нове очекивања сепаратистицких покрета који су јаки и у Италији, Великој Британији, па и на Балкану", објашњава. 

Европска комисија је, иначе, у понедељак поновила и правни став који су заступале неке prеthodnе комисије, а то је да када би референдум био организован у складу са шпанским уставом, то би значило да би се територија која се отцепљује нашла изван Европске уније, šто би, такође, могло бити озбиљно преиспитано с гледишта међународног права. 

Влада Србије ће, иначе, с питањима која је јуче поменула премијерка након хитно сазваног састанка државног врха, да се обрати Европској унији. 

То је новинарима саопштила синоћ након састанка, односно консултација које су код председника Србије одржане након саопштења у којем Европска комисија оцењује да је каталонски референдум нелегалан, али и да се случајеви Каталоније и Косова не могу поредити. 

Према мишљењу ЕК, ти случајеви нису упоредиви зато што је Шпанија чланица ЕУ.

За Србију, али и грађане, тај је став веома изненађујући, па је Брнабић најавила да ће питати и постоје ли ипак можда неке норме и стандарди које важе за све државе, те постоји ли макар једна од ти силних декларација или резолуција УН, а на основу којих је неко сматрао да има право да призна једнострану независност. 

"Ми нисмо свесни ни једне такве, па могу да нам кажу да су погрешили или да нам кажу да постоји нека, а да ми нисмо тога свесни", рекла је председница владе и поручила да ће србија посебно захвалити државама које нису признале Косово, писмо.

Такође, навела је да ће у својству председнице владе највише инсистирати на објашњењу како то да питање референдума регулише устав Шпаније и како по том уставу гласање није било легално. 

Како је приметила, када је Косово прогласило независност нити је било референдума, нити је то било легално са позиције Устава ни тадашње СРЈ ни Устава Србије, а опет, упитала је, зашто је то сада другачије.

Коначно, а са тим се слажу и аналитичари, премијерка је поручила да би ЕК јасно требало да казе да за Србију не важе иста правила, исте норме и међународно право као за друге државе, посебно ако су чланице ЕУ, али би истовремено требало да се српском народу и држави извине. 

"Или да причамо о томе да ли та независност Косова стоји или о томе да се повлачи проглашење независности", закључила је Брнабић.  

После свега, ваљда је јасно колико је тешко чувати независност Србије, рекао је председник Александар Вучић. 

"Како сте легалним прогласили отцепљење Косова чак и без референдума, и како су то 22 земље Евроспке уније легализовале то отцепљење, рушећи европско право и темеље европског права, на којем се темељи европска политика и политика ЕУ", запитао је Вучић. 

Вучић је јавно запитао како ће сад грађанима Србије да образлаже европске интеграције Србије, иако, без дилеме, Србија своју будућност види у ЕУ, и због типа друштва којем тежимо и због боље економије и других разлога.

  "И шта ћу ја сада када одем у Брисел, које питање да поставим? Зашто смо ми Срби најгоре третирани?", навео је председник Србије. 

Ово је најбољи пример двоструких аршина и лицемерја светске политике, закључио је Вучић.

Према његовим речима, Србима остаје да се боре за своју будућност, да раде са својим комшијама Албанцима и да буду захвални за подшку свим европским земљама, Спанији, Словачкој, Румунији, Кипру и Грчкој које нису признале независност Косова.