KOMESARIJAT: SRBIJA NE SME ZABORAVITI ZLOČIN, odgovorno brinemo o izbeglicama i raseljenim

 "Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i Komesarijata uz punu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića", saopštila je komesarka Nataša Stanisavljević.

U Komesarijatu navode da je "u ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe još skoro 8.000  porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica".

"Sećanje na "Oluju" nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove“, rekla je komesarka.

Pogrom trajao 4 dana, posledice osećamo i danas

Kako je podsetila, dana 4. avgusta 1995. godine, započeo je Pogrom koji je trajao četiri dana, a "njegove posledice osećamo i danas".

Ova operacija prouzrokovala je progon više od 250.000 Srba iz njihovih domova, a veliki broj civila je izgubio živote oko 1700 ljudi, a više od 700 se i dalje vodi kao nestali. Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin, saopšteno je iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U protekle dve i po decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Komesarijat  za izbeglice i migracije je do danas, kako podsećaju, pomogao ukupno 53.445 porodica koju su dobili neku vrstu pomoći, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije.

Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12000 porodica. Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.

Srbija primila preko 600.000 ljudi

Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine.  

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171  interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine  više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN.

Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju. 

Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

Nikad se nećemo složiti s Hrvatskom po pitanju pogroma

„Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju Pogroma koji se desio tokom Oluje koju oni slave kao svoju ratnu pobedu, a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni", istakla je komesarka.

"Uvek ćemo podsećati i njih i međunarodnu zajednicu da je sama priroda ovog zločina anticivilizacijska i antievropska i da je nedopustivo da bude nekažnjena i osuđena što predstavlja sramotu i jednih i drugih s obzirom da za ovaj zločin i etničko čišćenje još niko nije odgovarao", rekla je ona.

Prema njenim rečima, državotvorno rukovodstvo, koje brine o svim Srbima, van granica Srbije, daje jasnu poruku, da matica Srbija, je uvek bila i biće siguran dom svim Srbima ma gde se oni nalazili.