Ko kuca, otvoriće mu se

ovoj temi u nedelju diskutovati sa članovima Glavnog odbora SNS. Vučić odluku o otvaranju prevremenih birališta za Skupštinu Srbije treba da donese u atmosferi kada je za to i dobar deo njegovog stranačkog vrha, a naša saznanja su da bi onda datum ubacivanja glasačkih listića mogao biti 24. april, ali i nedelja pre toga, zbog svetkovanja Lazareve subote. Neki izvori ne isključuju kao mogućnost ni da izborni datum bude 27.mart. U tom slučaju bi Vučić odluku o vanrednim izborima mogao da saopšti 12. februara, uoči održavanja Skupštine SNS. Tek, izvesno je da će se voditi debata naprednjaka o vanrednim izborima i da će Vučić zatražiti od članova GO pravo da i pre 13. februara donese odluku o njima.

– Iz onoga što je do sada rečeno, mislim da će Vučić nesumnjivo dobiti odrešene ruke da po sopstvenoj proceni odluči hoće li izbora biti ili ne – ocenjuje pred današnju sednicu GO SNS analitičar Dragomir Anđelković.

Komentarišući šta javnost može očekivati od današnje debate naprednjaka, Anđelković ukazuje da će svakako sve voditi tome da Vučiću dobije odrešene ruke.

– To ne znači da će Vučić doneti odluku, ali svakako hoće u narednim nedeljama – konstatuje sagovornik „Dnevnika”.

On kaže da bi premijer, u momentu kada Vlada i on sam imaju praktično dvotrećinsku podršku u parlamentu, ovaj potez mogao da povuče „zato što se u jednom velikom delu javnosti stvara predstava da Vučićev rejting pada, odnosno da je Vlada sve nepopularnija”.

– Takođe i deo opozicije, a pre svega DS i partije proizašle iz nje, svakodnevno traže izbore pozivajući vlast da odmere snage. I ovim potezom Vučić hoće da pokaže da se ne krije i da nema razloga da se plaši izbora, već da ako opozicija to traži, on će na njih izaći. To je jedna vrsta podizanja uloga – ukazuje Anđelković.

U odgovoru na dilemu šta vanredni parlamentarni izbori zapravo mogu i treba da reše, kada se strateški kurs zemlje zasigurno neće menjati, Anđelković je precizan da se u ovom slučaju ne radi o strateškim odlukama, već o političim igrama.

– Vlada ne želi da se stvori predstava da je slaba, odnosno da se plaši izbora, već, ako postoji atmosfera u političkoj javnosti da su izbori potrebni, da će na te izbore i izaći. Jednostavno, u mentalitetu srpskog birača je da kažnjava ono što procenjuje da je slabost, odnosno da nagrađuje snagu – smatra analitičar.

Komentarišući aktuelni položaj opozicije u biračkom telu, Anđelković primećuje da je ona „nesumnjivo vrlo slaba”.

– Takozvana građanska opozicija je podeljena na mnoštvo partija proizašlih iz jedne, urušene Demokratske stranke. I takvo stanje nije dobro, jer građani polaze od razmišljanja da ako su se do juče delili, kako sada mogu danas da se ujedinjuju. I narod bi sa vrlo velikom skepsom gledao na njihov blok. Kada se, pak, radi o drugom delu opozicije, nacionalno-patriotskoj sceni, i ona je ozbiljno potresana i oslabljena u prethodnom periodu, ali tu postoje nešto veći potencijali. O tome svedoči ujedinjavanje DSS i Dveri, ali ni tu ne treba očekivati neke prevelike efekte. Dakle, opozicija je u teškom položaju i na izborima ne može da očekuje neki veći rezultat – smatra Anđelković.

Po oceni profesora FPN dr Zorana Stojiljkovića, sa zahtevom koji je Vučić uputio GO SNS realne su šanse da se Srbija uskoro ponovo nađe na biralištima.

– Definitivnu odluku o izborima na nacionalnom nivou oni nisu još doneli, a kada kažem oni mislim pre svega na Vučića, jer je to stranka koja svom šefu prepušta da on donosi takvu vrstu odluke– kaže Stojiljković.

On objašnjava zbog čega bi se premijer i lider SNS, i pored sa nedvosmislene podrškom u parlamentu, odlučio na prevremene izbore:

– Prvi razlog je procena da je ovo optimalno najpovoljniji trenutak za izbore da se tako „kupe“ još dve godine na vlasti, što je jako važno. To može biti i proizvod procene da je ono što dolazi dosta teško i nepopularno i da ne treba ulaziti u taj rizik gubitka popularnosti a samim tim i eventualno vlasti. Mislim da je to već manir ove vlasti, kojoj izbori postaju neka vrsta masovnih sondaža javnog mnenja. Međutim, u zemljama poput Srbije, prečesti izbori nisu funkcionalno rešenja, jer kao što se zna iz prakse i iz političke teorije, godine izbora su godine izgubljene za reforme i dobre rezultate – upozorava Stojiljković.

U svom pogled na opoziciju i njeno uporište u biračkom telu, Stojiljković naglašava da je na delu „poslovično gubitnički status koji opozicija ima”.

– Mislim da se radi u velikoj meri o sujeti opozicionih lidera i naviknutosti na nekoliko godina opozicionog statusa – konstatuje naš sagovornik. – Opozicija i njeni lideri bi što pre trebalo da shvate da moraju da vode novu i drugačiju politiku, i neka tu potraže iskustvo bližeg i daljeg okruženja Srbije. Treba da idu na izbore u onoliko opozicionih kolona u koliko sigurno preskaču cenzus i ozbiljno plediraju na vlast. Samo će tako izvršiti mobilizaciju svog biračkog tela, koje se u ovom trenutku u najvećem broju odlučilo na apstinenciju.

Vladimir Đuričić

U Vojvodini će se preslikati vlast sa republičkog nivoa

Dajući projekciju kakvu će scenu oblikovati pokrajinski, a kakva bi ona mogla biti na nivou države nakon republičkih izbora, Anđelković kaže da će izjašnjavanje birača u Vojvodini biti u velikoj meri rezultat preslikane situacije sa republičkog nivoa. „I u Vojvodini je DS slaba i u rasulu i potpuno je jasno da će tu doći do političkih promena. Posle izbora imaćemo na čelu vladajuću koaliciju na čelu sa SNS, uz SPS i eventualno još neku stranku. A ako se dese i republički izbori, oni ne bi doveli do bilo kakve promene, već bi samo potvrdili postojeće stanje”, zaključuje Anđelković.

Rezultat izbora u APV možda nagovesti političke promene

Kada je reč o postizbornoj slici Vojvodine i pokrajinskim izborima, Stojiljković kaže da ne vidi šta to revolucionarno mogu doneti ovi izbori doneli, pogotovo što se očekuje da rezultati neće biti radikalno drugačiji od onih na republičkim izborima 2014. „Drugim rečima, mislim da će jako teško biti održati vlast u ovoj formaciji koju ima Vojvodina. No, ukoliko bi, recimo, rezultat bio častan poraz DS, uz situaciju u kojoj naprednjaci ne bi mogli sami da formiraju vlast u Vojvodini, možda bi to bila i neka vrsta nagoveštaja početka širih političkih promena”, stav je profesora FPN.