Kinezi će graditi Fruškogorski koridor
Potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović najavila je da će u ponedeljak u Beogradu početi završne razgovore o zaključenju komercijalnog ugovora s kineskom kompanijom CRBC za izgradnju Fruškogorskog koridora.
– Naš plan je da najkasnije u novembru imamo komercijalni ugovor, a u isto vreme da se šalje aplikacija kineskoj Eksim banci radi finansiranja i s nadom da sledeće godine možemo početi radove – kazala je Zorana Mihajlović juče u Novom Sadu. – Ja znam da će biti dosta kritika zašto to nije bilo ranije, ali mislim da su mnoge stvari morale da se urade vezano za dokumentaciju jer smo se mi opredeli da sve što radimo, pre svega, radimo onda kada imamo sve što je potrebno.
Ona je posebno istakla predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića koji je na zajdničkim sastancima na kojima se utvrđivala investiciona strategija insistirao na tome da se sastanci ne završe dok se ne iznesu sve potrebne informacije vezane za Fruškogorski koridor.
Mirović je informaciju o skorom izboru izvođača radova i finansijera okarakterisao kao dobre vesti i zahvalio se svima koji su do sada učestvovali u tom projektu
– Petrovaradin s obilaznicom, Irig s obilaznicom, Ruma s obilaznicom, Novi Sad s jednim velikim mostom – to je naša već opipljiva budućnost. Ostaje nam samo da kažemo: hvala svima koji su do danas učestvovali u projektu i koji će to činiti od danas – kazao je Mirović.
Novac za dokumentaciju pojačao zdravstvo
Govoreći o auto-putu Novi Sad – Zrenjanin – Borča, koji je i u pripremnom delu preuzet od Vlade Srbije, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kazao je da je Direkcija za puteve pripremila projektni zadatak za tu putnu deonicu.
– Imali smo inicijalni ideju da zajednički finansiramo projektnu dokumentaciju, a onda je Vlada Srbije odlučila da je finansira samostalno. Koliko sam upoznat, u toku je priprema projektne dokumentacija i verujem da će biti završena u narednih šest meseci – izjavio je Mirović.
On je rekao da je Pokrajina 250 miliona dinara, koje je opredelila za projektnu dokumentaciju, usmerila na rekonstrukciju dela Klinike za ginekologiju i akušerstvo.
– Za pet-šest dana krećemo tamo s radovima. Dakle, nismo novac tako bacili uludo – zaključio je Mirović.
Ministarka Mihajlović izjavila je da će rebalansom buyeta biti izdvojena dodatna svota za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata i da će u novembru moći da počnu radovi na izgradnji auto-puta i brze saobraćajnice Ruma–Šabac–Loznica.
– Počinjemo radove na mostu kod Šapca početkom ili sredinom novembra – rekla je Zorana Mihajlović, i dodala da Srbija, zahvaljujući stabilnoj finansijskoj situaciji 2019. i 2020. godine, počinje izgradnju šest auto-puteva, što je ozbiljan investicioni plan.
Na molbu da prokomentariše zbog čega su nosioci poslova na svim velikim kapitalnim projektima strane kompanije i zbog čega se prednost ne daje domaćim putarskim preduzećima, ministarka je odgovorila da, bez obzira na to što su nosioci poslova inostrane firme, domaće firme su angažovane kao izvođači radova na svim projektima u državi.
– Svaki ugovor koji se radi s Kinezima definiše se na taj način da minimum 50 procenata moraju biti domaće srpske firme, kao i oprema. Recimo, ugovor na kojem sada radimo s „Behtelom” za Moravski koridor, kao i zakon koji smo doneli preporučuje i pretpostavlja da mora biti korišćena domaća oprema, domaći građevinski materijal i da moraju biti uključene domaće građevinske kompanije. Mi smo imali na nekoliko deonica konzorcijume domaćih kompanija – kazala je Zorana Mihajlović.
Ona je dodala da je deonicu Koridora 10 Srpska kuća – Levosoje radila je domaća kompanija. Međutim, i pored toga što su domaće građevinske firme angažovane najmanje 50 odsto u svakom infrastrukturnom projektu, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izrazila je zabrinutost što one nemaju dovoljno kapaciteta.
– Sve nas brine kapacitet naših građevinskih kompanija i koliko uopšte mogu da isprate sve od tih poslova koje sada radimo, a koji se mere milijardama evra. One su od sredine devedesetih pa posle 2000. godine prošle pakao kada govorim o građevinarstvu Srbije. Kompanije se sada dižu i danas država razmišlja i razgovara, upravo zbog velikih infrastrukturnih projekata, o tome da pokušamo kao država da stanemo iza naših građevinskih kompanija da bi uspevale da se pojave kao glavni izvođači. One nemaju finansijski kapacitet da se pojave kao glavni izvođači, i to je ono na čemu se sada radi – zaključila je Zorana Mihajlović.
A. Savanović