Kako bi Novosađani „krstili” novi most na Dunavu (3)
Žeželjev most je bio železničko-drumski betonski lučni most na Dunavu u Novom Sadu. Ukupna dužina mu je bila 377 metara. Postajao je od 1961. godine do NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. Povezivao je Novi Sad i Petrovaradin.
Građen je od 1957. do 1961. godine, kao jedinstven primer gradnje uz korišćenje prednapregnutog betona. U prvoj fazi su izgrađeni lukovi, a zatim je izgrađen kolovoz koji je „visio” na čeličnim sajlama zakačenim za lukove mosta. Projekat je uradio građevinski inženjer Branko Žeželj. Zbog izraženih sumnji u bezbednost mosta, Žeželj se prilikom probe, koja se sastojala od prelaska najtežeg teretnog voza preko mosta, vozio čamcem ispod njega da bi svima pokazao da veruje u svoje delo.
Most je gađan 12 puta, a 23. aprila 1999. godine s više direktnih pogodaka, konačno je srušen. Tada je presečen železnički saobraćaj između Subotice i Beograda.
Privremeni drumsko-železnički most, izgrađen je 2000. godine. Sada, 19 godina posle, niče novi most preko kojeg je planirano da vozovi krenu u martu. Grade se pristupne saobraćajnice, a lukovi su spojeni krajem oktobra 2017. godine te je tada Dunav konačno premošćen. „Dnevnik” je pokrenuo svojevrsnu anketu o tome kako nazvati novi most. Predlozi su raznorodni, ali većina kaže da, kakvo god zvanično ime bilo, zvaćemo ga „Žeželj”. Ima tu delom nostalgije i prkosa.
Sama građevina mosta na mene ostavlja utisak snage i jačine pa bi, u spomen na nekadašnji most, novi mogao poneti naziv Most borbe (Goran Bajšanski)
Dobitnik Novembarske nagrade grada Novog Sada za 2017. godinu, svetski prvak u savate boksu i humanitarni radnik Goran Bajšanski navodi za naš list da bi novi most preko Dunava trebalo da se zove Most borbe.
„Činjenica je da je novi most sa svoja dva luka i po funkciji drumsko-železničkog mosta sličan srušenom Žeželjevom mostu, što ga čini ne samo naslednikom Žeželja već i svojevrsnim spomenikom nekadašnjoj građevini preko Dunava koja je dugo odolevala NATO bombama“, kazao je Bajšanski.“ Imajući u vidu da je Žeželjev most bombardovan više puta i da je poslednji srušeni most preko Dunava u Novom Sadu 1999. godine, to mu daje svojevrsni atribut borbenosti i nesalomivosti. Sama građevina mosta na mene ostavlja utisak snage i jačine pa bi, u spomen na nekadašnji most, novi mogao poneti naziv Most borbe, da bi u sećanju grada ostalo rušenje mostova na Dunavu, s nadom da se tako nešto više nikada ne ponovi.“
Dr Vladimir Višković: Građani da odluče
Dr Vladimir Višković, bivši dugogodišnji lekar FK „Vojvodina”, smatra da bi novi most trebalo da nosi Žeželjevo ime.
„Novi most bi trebalo da nosi Žeželjevo ime“, kaže on. „Stari most, koji je srušen tokom NATO bombardovanja, bio je unikatan u Evropi, a to mi je potvrdio tokom razgovora i jedan nemački inženjer rekavši „Vi imate nešto što niko drugi nema”. Takođe, Branko Žeželj je bio vrhunski inženjer i zaslužuje da neko delo ponese njegovo ime. Ali, mislim da bi trebalo da se napravi šira akcija i da se anketiraju građani pa da oni odluče. Verujem da bi to bilo najpravednije.“
Dr Drago Njegovan, istoričar i direktor Muzeja Vojvodine, kaže da ne treba mnogo izmišljati nego i novi most treba nazvati „Žeželj”.„Novi most je građen modernijom tehnologijom, ali izgleda isto kao stari porušeni most, osim toga, narod ga zove „Žeželjevim mostom” i ja tu ne bih ništa ni menjao“, navodi Njegovan za naš list.
Nema potrebe da se menja. Žeželjev most treba da ostane Žeželjev most (Aleksandar Filipović, novinar)
Direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev opredeljuje se za Most nade.
„Fondacija „Novi Sad 2021” je nedavno predložila da se novom mostu da ime Most nade“, kaže Đurđev.“ Mislim da je to dobar predlog i Istorijski arhiv ga je podržao. Naime, slogan s kojim je Novi Sad pobedio za prestižnu titulu Evropske prestonice kulture je „Za nove mostove”, a u skladu s tim jedan od programskih „mostova” je dobio ime Nada.“
Inicijativu fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” da novi most na Dunavu ponese ime Most nade podržale su brojne gradske institucije, udruženja i istaknuti pojedinci: Novosadsko pozorište (Ujvidek sinhaz), Istorijski arhiv, Gradska biblioteka, Galerija Matice srpske, Kulturni centar Novog Sada, Turistička organizacija Novog Sada, Američki kutak, Škola za specijalno obrazovanje dece i odraslih „Milan Petrović”, Udruženje arhitekata DANS, Udruženje inženjera zaštite životne sredine, Muzička omladina Novog Sada, OPENS – „Novi Sad 2019 – Omladinska prestonica Evrope”, Egzit, „Bel art” galerija, udruženja „Visoko Ce”, „Čuvarkuća”, „Strada”, „Novo kulturno naselje” i mnogi drugi.
Ekipa „Dnevnikovih” novinara
