Izmene Zakona o poreklu imovine pred poslanicima 23. februara

Kako je najavljeno iz parlamenta, predsednik Skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev 239 narodnih poslanika, treće vanredno zasedanje za 23. februar.

Pored izmena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, na dnevnom redu će se naći i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW po zaduženju A.D. "Elektromreža Srbije" za Regionalni program za energetsku efikasnost u prenosnom sistemu II.

Takođe, poslanici će odlučivati i o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW i Srbije za projekat "Energetska efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja - Ozelenjavanje javnog sektora".

Na dnevnom redu biće i potvrđivanje Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između vlada Srbje i Meksika, kao i potvrđivanje Sporazuma o statusu između Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji.

Takođe, poslanici će odlučivati i o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Prema predloženom dnevnom redu, na sednici bi trebalo da se nađe i Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2019. godinu.

Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu počeće da se primenjuje za manje od mesec dana - 12. marta, a sledeće nedelje će skupština raspravljati o izmenama tog zakona kojima se preciziraju termini.

Najvažnija izmena se odnosi na promenu termina "nezakonito stečena imovina" u "imovina na koju se utvrđuje poseban porez", kako se taj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom "imovina proistekla iz krivičnog dela".

Promena se odnosi na dodavanje izraza "izdaci za privatne potrebe fizičkog lica" koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.

Zakon predviđa da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.

Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, donoće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.

Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Zakon inače uvodi takozvanu "unakrsnu proveru imovine", koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi.

Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.