Izbori na proleće, konac leta krajnji rok za novu vladu
Godina za nama protekla je, slobodno se može reći, u pripremama za politička dešavanja koja slede tek tokom 2020.
Samim tim što se Srbija većim delom 2019. „borila” s predizbornim temama, najveći deo posla odradila je upravo Skupština Srbije, kojoj za nekoliko meseci ističe mandat.
No, po najavama predsednice parlamenta Maja Gojković, i start nove godine biće u znaku skupštinskog rada jer će se poslanici već u januaru vratiti u skupštinske klupe da bi do kraja mandata usvojili sve predloge koji su im stigli iz Nemanjine. Kako je podsetila, u 2019. godini usvojeno je 180 zakona i otvoren je međustranački dijalog vlasti i opozicije. Maja Gojković je posebno istakla da se dijalog stranaka vratio u parlament.
– Ulica nije mesto za dijalog, niti plato ispred Skupštine ili ispred RTS-a. Velika pobeda demokratije je to što smo se vratili u parlament. Ubeđena sam u to da smo znatno poboljšali izborne uslove – smatra Maja Gojković, uz tvrdnju da je ispunjeno više od 95 odsto onoga što su vlast i opozicija dogovorili tokom dijaloga. – To je popunjavanje novih članova Saveta REM-a, a prvi put u istoriji višestranačja imamo komisiju koja će pratiti izborni proces.
Tokom cele protekle godine Skupština Srbije suočavala se s bojkotom parlamentarnih zasedanja. Opozicioni poslanici započeli su ga krajem januara, kada je u poseti srpskom parlamentu bio slovenački predsednik Borut Pahor. Bojkot je nastavljen i 11. februara. Tada su opozicioni poslanici na svako pola sata u skupštinskom holu držali konferencije za novinare o predloženim tačkama dnevnog reda. Iako su na startu bojkota u skupštinskoj sali bili samo poslanici vlasti i radikali, do kraja godine smanjio se broj opozicionih partija sklonih takvom vidu političke borbe pa su pri tom stavu za sada ostale samo članice Saveza za Srbiju. Parlament više ne bojkotuje deo samostalnih poslanika, ali ni Stranka moderne Srbije, LDP i LSV, Đorđe Vukadinović, Miladin Ševarlić, a ponekad je u sali predsednik Nove stranke Zoran Živković. To je u neku ruku olakšalo međustranački dijalog, koji je startovao upravo zbog zahteva opozicije, a naglasniji su u tome bili, koristeći i ulične proteste, predstavnici Saveza za Srbiju. Vlast je prihvatila posredničku ulogu evroparlamentaraca, ali ni to nije bilo dovoljno da sve opozicione stranke sednu za sto i razgovaraju s vladajućom koalicijom.
Nakon konstituisanja parlamenta počinje da teče rok od tri meseca za izbor nove vlade. Predsednik Aleksandar Vučić poveriće nakon konsultacija s parlamentarnim strankama mandat za sastav nove vlade onome ko ga uveri u to da ima većinu u Skupštini Srbije
Ustav propisuje da, ukoliko se vlada ne sastavi u roku od 90 dana od dana konstituisanja Skupštine, raspisuju se novi parlamentarni izbori. Nakon prošlih izbora, održanih 24. aprila 2016. godine, mandatar je imao zakonski rok da do 31. avgusta sastavi vladu, s tim što je novi tim za Nemanjinu izabran deset dana pre krajnjeg termina.
No, i pored toga što je SzS ostao pri bojkotu parlamenta i izbora, skupštinska većina usvojila je propise koji treba da poboljšaju uslove u kojima će se odvijati ovogodišnji, prolećni izbori. Usvojen je set zakona koji se odnose na zabranu funkcionerske kampanje i upotrebu javnih resursa u predizbornoj utakmici, Republička izborna komisija počela je obuku članova biračkih odbora da bi građani što lakše mogli ostvariti svoja prava, a birački spisak je prečišćen. Izabran je Nadzorni odbor parlamenta, čiji zadatak je da kontroliše ponašanje medija, političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika na izborima da bi svi mogli imati jednak tretman. Podršku vlasti dobila su i tri nova člana REM-a, kao organa koji će kontrolisati rad javnih elektronskih servisa .
Koji sled događanja nas očekuje u ovoj godini? Najpre, treba da bude određen datum održavanja izbora, a on će biti poznat kada ih raspiše predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Aktuelnom sazivu Skupštine mandat ističe 3. juna, pa će samim tim, 90 dana pre toga, šef države raspisati parlamentarne izbore, koji moraju biti okončani u roku od 60 dana od raspisivanja, s tim što ne mogu biti održani ranije od 45 dana. Samim tim, iskristalisala su se dva datuma. Naime, veruje se da Uskrs, 19. april, neće biti izborni dan, pa su preostali 26. april ili 3. maj.
Vojvođanski parlament konstituisan je 2. juna 2016. godine, tako da se termini uklapaju sa Skupštinom Srbije, koja broji mandat od dana kasnije, te izbori za oba nivoa vlasti mogu biti održani u istom danu. Izbore za poslanike Skupštine Vojvodine raspisaće predsednik Skupštine Ištvan Pastor takođe 90 dana pre isteka mandata, a od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60. Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan održavanja izbora, kao i dan od kojeg počinju da teku rokovi za vršenje izbornih radnji.
Odgovarajući na pitanje da li će možda biti predsednica Skupštine i u trećem mandatu, Maja Gojković je rekla da će „svoje dileme prvo podeliti s predsednikom SNS-a i kolegama”.
– Ovaj posao je zaista zahtevan, težak, mislim da sam dala sve od sebe da budem dobar predsednik i poslanik – zaključila je predsednica Skupštine.
Prvu sednicu Narodne skupštine nakon izbora saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Smatra se da je Narodna skupština konstituisana kada se potvrde mandati dve trećine narodnih poslanika, čime ujedno prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine.
Lokalne izbore raspisaće predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Skupština Srbije trebalo bi da usvoji izmene Zakona o lokalnim izborima, koje je predložila Vlada, a po kojima se izbori za odbornike moraju raspisati najkasnije 45 dana pre kraja mandata odbornika. Po još uvek važećem rešenju, izbori za odbornike moraju se sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja odborničkog mandata. Zakonska izmena se predlaže jer je, kako smatra Vlada, važnije odrediti krajnji rok za raspisivanje izbora nego za njihovo sprovođenje. Inače, i u slučaju lokalnih izbora važe isti termini kao i za parlamentarne: od dana rapisivanja do dana održavanja ne može proteći manje od 45 dana ni više od 60. Osim toga, dodaje se u obrazloženju, predloženo rešenje dopušta i veću fleksibilnost u pogledu određivanja roka za raspisivanje i samim tim i u pogledu određivanja dana održavanja lokalnih izbora, „što može biti korisno i od praktičnog značaja u određenim političkim okolnostima”.
Svetlana Stanković