KORAK PO KORAK KROZ PARLAMENTARNE IZBORE Sve o IZBORNIM JEDINICAMA, BIRAČKIM SPISKOVIMA, KANDIDATIMA I KOALICIJAMA

Evo šta treba da znate o izborima:

Izbori na svim nivoima, osim predsedničkih, čekaju se pokrajinski

U nedelju, 17. decembra, biće održani vanredni parlamentarni izbori (prethodni su bili 3. aprila 2022) na kojima će se birati 250 poslanika Narodne skupštine. Takođe, biće održani i lokalni izbori u 65 gradova i opština u Srbiji (u preostalih stotinak jedinica lokalne samouprave biće održani sredinom 2024), a tek treba da se raspišu i prevremeni pokrajinski izbori u Vojvodini, pošto je za četvrtak, 16. novembar najavljeno raspuštanje Skupštine Vojvodine.

Lokalni izbori biće održani u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Pirotu, Vranju, Leskovcu, Loznici, Prokuplju, Smederevu i Šapcu, kao i u opštinama Brus, Varvarin, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladimirci, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Despotovac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Knić, Koceljeva, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo, Lapovo, Lebane, Ljig, Ljubovija, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Osečina, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Požega, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Rača, Rekovac, Sokobanja, Topola, Trgovište, Trstenik, Ćićevac, Ćuprija, Ub, Crna Trava, Aleksandrovac, Babušnica, Batočina, Bela Palanka, Blace, Bogatić i Bojnik.

Prevremeni pokrajinski izbori biće održani, ako se zakažu, u svim izbornim jedinicama u Vojvodini: Novi Kneževac, Čoka, Kikinda, Novi Bečej, Nova Crnja, Žitište, sečanj, Plandište, Vršac, Alibunar, bela Crkva, Kovačica Opovo, Pančevo, Kovin, Stara Pazova, Zrenjanin, Inđija, Irig, Sremska Mitrovica, Šid, Ruma, Pećinci, Beočin, Novi Sad, Sremska Kamenica, Titel, Žabalj, Temerin, Bački petrovac, Bačka Palanka, Bač, Odžaci, Vrbas, Kula, Srbobran, Bečej, Ada, Senta, Čoka, Novi Kneževac, Kanjiža, Subotica, Sombor, Kula, Apatin i Bačka Topola.

Liste

Republička izborna komisija je do sada proglasila osam izbornih lista: “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” (SNS), “Ivica Dačić premijer Srbije” (SPS), “Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka”, listu koalicije Dveri i Zavetnici “Nacionalno okupljanje — državotvorna snaga”, listu “Dr Miloš Jovanović – NADA za Srbiju”, listu Saveza vojvođanskih Mađara, listu koalicije “Srbija protiv nasilja” i listu “Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu SPP–DSHV”.

Redosled izbornih lista na zbirnoj utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene.

Izborne liste i za parlamentarne i za lokalne izbore podnose političke stranke, koalicije političkih stranaka, kao i grupe građana. Da bi izborna lista na parlamentarnim izborima bila proglašena, potrebno je prikupiti 10.000 overenih potpisa građana koji podržavaju listu, dok je za manjinske stranke dovoljno 5.000 potpisa.

Za proglašenje liste na lokalnim izborima potrebno je da je potpisima podrži od 200 do 3.000 birača, u zavisnosti od broja registrovanih birača u jedinici lokalne samouprave. Birač potpisom može podržati samo jednu izbornu listu, koja mora biti overena kod javnog beležnika ili u opštinskoj, gradskoj upravi ili sudu.

Cenzus

Narodni poslanici biraju se u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika. Poslanički mandati dodeljuju se kandidatima prema redosledu na izbornoj listi.

Da bi neka stranka ili koalicija ušla u Narodnu skupštinu Srbije neophodno je da “preskoči” cenzus od tri odsto, koliko je propisano od 2020. godine. Iako je bilo najava da bi za ove izbore granica mogla da bude vraćena na nekadašnjih pet odsto, to se nije dogodilo. Za manjinske partije ne važi cenzus, već se primenjuje tzv. prirodni prag. Na primer, ukoliko glasa više od tri i po miliona birača, jedno poslaničko mesto vredi oko 12.000 glasova, i to je u stvari taj prirodni prag za manjine.

Gradonačelnik Beograda

Na parlamentarnim izborima će se glasati za 250 poslanika u Narodnoj skupštini, dok će Beograđani birati 110 odbornika u Skupštini grada Beograda. Za razliku od predsednika Srbije koji se bira direktnim putem, prvog čoveka prestonice biraju odbornici i za njegov izbor je potrebna prosta većina, odnosno 56 glasova. Da bi neko bio izabran za gradonačelnika mora da ispuni prvi i glavni uslov: da se nalazi na listi gradskih odbornika. Dakle, ne može da bude izabran niko “sa strane”, niko ko nije među tih 110 odbornika.

SNS je kao svog kandidata istakla Aleksandra Šapića, SPS advokata Tomu Filu, koalicija “Srbija protiv nasilja” Vladimira Obradovića, Zavetnici i Dveri profesora Ratka Ristića... Kako je najavljeno listu SDS-ĐB predvodiće Duško Vujošević, a na listi NADA bivši košarkaš Vladimir Štimac je najavljivao kandidaturu za gradonačelnika prestonice.

Birački spisak na uvid

Pravo glasa u Srbiji ima oko 6,5 miliona ljudi, među kojima je i oko 40.000 koji su upisani u biračke spiskove u inostranstvu. Rok za zaključivanje biračkog spiska i utvrđivanje broja birača je 1. decembar, do kada građani imaju rok da podnesu zahtev za upis u birački spisak, odnosno promenu u njemu.

Pravo na uvid u birački spisak ima svaki građanin u cilju i može se izvršiti neposredno u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u kojoj ima prebivalište, kao i elektronskim putem na stranici Ministarstva – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Biračka mesta u nedelju 17. decembra biće otvorena od 7 do 20 časova. Iz inostranstva se ne može glasati na lokalnim izborima, a ne postoji ni mogućnost da se glasa putem pošte ili onlajn.

Novac

“Za finansiranje kampanje za parlamentarne izbore učesnicima će biti isplaćeno 1.142.750.000 dinara, odnosno nešto više od 9,7 miliona evra”, rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Na sličan način kampanja će biti finansirana i iz budžeta gradova i opština, ali su u pitanju daleko skromniji iznosi koji u zbiru verovatno neće preći 1,5 miliona evra.

- Može se pretpostaviti da će svaka izborna lista koja položi izborno jemstvo dobiti oko 200.000 evra za kampanju, a oni koji pređu cenzus još oko 23.000 evra po poslaničkom mandatu - napominje Nenadić.

Ulazak u Narodnu skupštinu veoma je isplativ strankama i pokretima. Dvanaest izbornih lista koje su osvojile mandate 2022. dobile su ukupno 115.316.250 dinara na mesečnom nivou iz republičkog budžeta.

- Na poslednjim izborima lista SNS osvojila je oko 44 odsto glasova (120 mandata), a na konto toga na mesečnom nivou 50.318.513 dinara iz državne kase - izračunala je TS,

Stranke koje na izborima ne osvoje najmanje 1% važećih glasova, odnosno 0,2% kada su u pitanju manjine, moraće u roku od 30 dana od proglašenja konačnih rezultata da vrate novac.

Koalicije

Neke liste su već predate, neke su u pripremi, a već na prvi pogled se može videti da je, bez obzira što je cenzus ostao na tri odsto, mnogo više koalicija nego stranaka koje su se odlučile za samostalan nastup.

Na listi SNS, u prvih 120, šest mesta dobili su SDPS Rasima Ljajića i PUPS Milana Krkobabića, po dva SPO, Zdrava Srbija, Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Srpska narodna partija Nenada Popovića, dok su naprednjaci na lokalu odlučili da se udruže i sa Šešeljevom Srpskom radikalnom strankom.

Evropska opozicija mahom će biti objedinjena na listi Srbija protiv nasilja, dok se SDS Borisa Tadića odlučila da se udruži sa DJB Saše Radulovića i pokretom “Otete bebe”. Na desnoj strani političke scene već su formirane tri kolone: jednu čine Dveri i Zavetnici, drugu koaliciju NADA (Novi DSS i POKS), a treću Jeremićev Narodni pokret.

Socijalisti će i ovog puta izaći na izbore sa Palminom Jedinstvenom Srbijom, dok su se pomalo neočekivano udružile dve manjinske stranke - Stranka pravde i pomirenja Usame Zukorlića i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova.

Izlazak na izbore najavio je i Čeda Jovanović (LDP). Da li samostalni ili u nekoj koaliciji, još uvek se ne zna.

Tri dana izborne tišine

Izborna tišina tokom koje je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, predstavljaju kandidati/liste na izborima i njihovi programi i pozivaju birači da glasaju, počinje 14. decembra u ponoć i traje do 17. decembra u 20 časova, odnosno do zatvaranja biračkih mesta.

Javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka i drugih političkih subjekata. Medijima je zabranjeno 30 dana pre izbornog dana da izveštavaju o javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ako na njima učestvuju funkcioneri koji su kandidati za narodne poslanike, ili za skupštine AP i lokalnih samouprava.

Pravilo ne važi za funkcionere koji nisu kandidati na listama.

Dnevnik, Blic