КОРАК ПО КОРАК КРОЗ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ИЗБОРЕ Све о ИЗБОРНИМ ЈЕДИНИЦАМА, БИРАЧКИМ СПИСКОВИМА, КАНДИДАТИМА И КОАЛИЦИЈАМА

Ево шта треба да знате о изборима:

Избори на свим нивоима, осим председничких, чекају се покрајински

У недељу, 17. децембра, биће одржани ванредни парламентарни избори (prеthodni су били 3. априла 2022) на којима ће се бирати 250 посланика Народне скупштине. Такође, биће одржани и локални избори у 65 градова и општина у Србији (у преосталих стотинак јединица локалне самоуправе биће одржани средином 2024), а тек треба да се распишу и превремени покрајински избори у Војводини, пошто је за четвртак, 16. новембар најављено распуштање Скупштине Војводине.

Локални избори биће одржани у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Пироту, Врању, Лесковцу, Лозници, Прокупљу, Смедереву и Шапцу, као и у општинама Брус, Варварин, Велика Плана, Велико Градиште, Владимирци, Владичин Хан, Власотинце, Гаџин Хан, Деспотовац, Димитровград, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житорађа, Кнић, Коцељева, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лапово, Лебане, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црниће, Медвеђа, Мерошина, Осечина, Параћин, Петровац на Млави, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сокобања, Топола, Трговиште, Трстеник, Ћићевац, Ћуприја, Уб, Црна Трава, Александровац, Бабушница, Баточина, Бела Паланка, Блаце, Богатић и Бојник.

Превремени покрајински избори биће одржани, ако се закажу, у свим изборним јединицама у Војводини: Нови Кнежевац, Чока, Кикинда, Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште, сечањ, Пландиште, Вршац, Алибунар, бела Црква, Ковачица Опово, Панчево, Ковин, Стара Пазова, Зрењанин, Инђија, Ириг, Сремска Митровица, Шид, Рума, Пећинци, Беочин, Нови Сад, Сремска Каменица, Тител, Жабаљ, Темерин, Бачки петровац, Бачка Паланка, Бач, Оџаци, Врбас, Кула, Србобран, Бечеј, Ада, Сента, Чока, Нови Кнежевац, Кањижа, Суботица, Сомбор, Кула, Апатин и Бачка Топола.

Листе

Републичка изборна комисија је до сада прогласила осам изборних листа: “Александар Вучић – Србија не сме да стане” (СНС), “Ивица Дачић премијер Србије” (СПС), “Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка”, листу коалиције Двери и Заветници “Национално окупљање — државотворна снага”, листу “Др Милош Јовановић – НАДА за Србију”, листу Савеза војвођанских Мађара, листу коалиције “Србија против насиља” и листу “Усаме Зукорлић – Уједињени за правду SPP–DSHV”.

Редослед изборних листа на збирној утврђује се према редоследу којим су проглашене.

Изборне листе и за парламентарне и за локалне изборе подносе политичке странке, коалиције политичких странака, као и групе грађана. Да би изборна листа на парламентарним изборима била проглашена, потребно је прикупити 10.000 оверених потписа грађана који подржавају листу, док је за мањинске странке довољно 5.000 потписа.

За проглашење листе на локалним изборима потребно је да је потписима подржи од 200 до 3.000 бирача, у зависности од броја регистрованих бирача у јединици локалне самоуправе. Бирач потписом може подржати само једну изборну листу, која мора бити оверена код јавног бележника или у општинској, градској управи или суду.

Цензус

Народни посланици бирају се у Републици Србији као једној изборној јединици. Посланички мандати расподељују се изборним листама сразмерно броју добијених гласова, а број мандата који припада листама утврђује се применом система највећег количника. Посланички мандати додељују се кандидатима према редоследу на изборној листи.

Да би нека странка или коалиција ушла у Народну скупштину Србије неопходно је да “прескочи” цензус од три одсто, колико је прописано од 2020. године. Иако је било најава да би за ове изборе граница могла да буде враћена на некадашњих пет одсто, то се није догодило. За мањинске партије не важи цензус, већ се примењује тзв. природни праг. На пример, уколико гласа више од три и по милиона бирача, једно посланичко место вреди око 12.000 гласова, и то је у ствари тај природни праг за мањине.

Градоначелник Београда

На парламентарним изборима ће се гласати за 250 посланика у Народној скупштини, док ће Београђани бирати 110 одборника у Скупштини града Београда. За разлику од председника Србије који се бира директним путем, првог човека престонице бирају одборници и за његов избор је потребна проста већина, односно 56 гласова. Да би неко био изабран за градоначелника мора да испуни први и главни услов: да се налази на листи градских одборника. Дакле, не може да буде изабран нико “са стране”, нико ко није међу тих 110 одборника.

СНС је као свог кандидата истакла Александра Шапића, СПС адвоката Тому Филу, коалиција “Србија против насиља” Владимира Обрадовића, Заветници и Двери професора Ратка Ристића... Како је најављено листу СДС-ЂБ предводиће Душко Вујошевић, а на листи НАДА бивши кошаркаш Владимир Штимац је најављивао кандидатуру за градоначелника престонице.

Бирачки списак на увид

Право гласа у Србији има око 6,5 милиона људи, међу којима је и око 40.000 који су уписани у бирачке спискове у иностранству. Рок за закључивање бирачког списка и утврђивање броја бирача је 1. децембар, до када грађани имају рок да поднесу захтев за упис у бирачки списак, односно промену у њему.

Право на увид у бирачки списак има сваки грађанин у циљу и може се извршити непосредно у општинској, односно градској управи у којој има пребивалиште, као и електронским путем на страници Министарства – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Бирачка места у недељу 17. децембра биће отворена од 7 до 20 часова. Из иностранства се не може гласати на локалним изборима, а не постоји ни могућност да се гласа путем поште или онлајн.

Новац

“За финансирање кампање за парламентарне изборе учесницима ће бити исплаћено 1.142.750.000 динара, односно нешто више од 9,7 милиона евра”, рекао је програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић.

На сличан начин кампања ће бити финансирана и из буџета градова и општина, али су у питању далеко скромнији износи који у збиру вероватно неће прећи 1,5 милиона евра.

- Може се претпоставити да ће свака изборна листа која положи изборно јемство добити око 200.000 евра за кампању, а они који пређу цензус још око 23.000 евра по посланичком мандату - напомиње Ненадић.

Улазак у Народну скупштину веома је исплатив странкама и покретима. Дванаест изборних листа које су освојиле мандате 2022. добиле су укупно 115.316.250 динара на месечном нивоу из републичког буџета.

- На последњим изборима листа СНС освојила је око 44 одсто гласова (120 мандата), а на конто тога на месечном нивоу 50.318.513 динара из државне касе - израчунала је ТС,

Странке које на изборима не освоје најмање 1% важећих гласова, односно 0,2% када су у питању мањине, мораће у року од 30 дана од проглашења коначних резултата да врате новац.

Коалиције

Неке листе су већ предате, неке су у припреми, а већ на први поглед се може видети да је, без обзира што је цензус остао на три одсто, много више коалиција него странака које су се одлучиле за самосталан наступ.

На листи СНС, у првих 120, шест места добили су СДПС Расима Љајића и ПУПС Милана Кркобабића, по два СПО, Здрава Србија, Покрет социјалиста Александра Вулина и Српска народна партија Ненада Поповића, док су напредњаци на локалу одлучили да се удруже и са Шешељевом Српском радикалном странком.

Европска опозиција махом ће бити обједињена на листи Србија против насиља, док се СДС Бориса Тадића одлучила да се удружи са ДЈБ Саше Радуловића и покретом “Отете бебе”. На десној страни политичке сцене већ су формиране три колоне: једну чине Двери и Заветници, другу коалицију НАДА (Нови ДСС и ПОКС), а трећу Јеремићев Народни покрет.

Социјалисти ће и овог пута изаћи на изборе са Палмином Јединственом Србијом, док су се помало неочекивано удружиле две мањинске странке - Странка правде и помирења Усаме Зукорлића и Демократски савез Хрвата у Војводини Томислава Жигманова.

Излазак на изборе најавио је и Чеда Јовановић (ЛДП). Да ли самостални или у некој коалицији, још увек се не зна.

Три дана изборне тишине

Изборна тишина током које је у медијима и на јавним скуповима забрањено да се објављују процене резултата избора, представљају кандидати/листе на изборима и њихови програми и позивају бирачи да гласају, почиње 14. децембра у поноћ и траје до 17. децембра у 20 часова, односно до затварања бирачких места.

Јавни функционер не може да користи јавне скупове на којима учествује и сусрете које има у својству јавног функционера, за промоцију политичких странака и других политичких субјеката. Медијима је забрањено 30 дана пре изборног дана да извештавају о јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти ако на њима учествују функционери који су кандидати за народне посланике, или за скупштине АП и локалних самоуправа.

Правило не важи за функционере који нису кандидати на листама.

Дневник, Блиц