Iz pokrajinske i gradske kase 240 miliona za somborsku industrijsku zonu

Decenije iza nas ugasle su prometejsku ulogu nekada najmnogoljudnijeg novovekog grada Južnih Slovena (beše Somboraca više i od Novosađana, Beograđana ili Zagrepčana početkom 19. veka), kao vojvođanske trgovačke i privredne perjanice, ali, po svemu sudeći, užurbanom (a neki bi rekli – i konačnom) izgradnjom Industrijske zone, sva je prilika da je Sombor na najboljem putu da povrati nekadašnju slavu, čemu se nada i prva žena na čelu ovdašnje izvršne vlasti, gradonačelnica Dušanka Golubović.

– Industrijska zona svakako jeste jedan od naših priroteta koje smo postavili 2016. godine, pre svega s ciljem da obezbedimo kvalitetan prostor za grinfild investicije svih zainteresovanih potencijalnih investitora, svesni činjenice da su to radile i brojne druge lokalne samouprave i da je to nešto što je njima donosilo određene benefite, da su to investitori prepoznavali i da su njihove privredne aktivnosti od formiranja industrijskih zona značajno uvećane. Kad govorimo o Somboru, to je grad koji je u svojim planskim dokumentima i po dugoročnim urbanističkim projekcijama bio jedan od prvih koji su formirali Industrijsku zonu, ali se tu, nažalost, nije mnogo odmaklo od planskih dokumenata. Pod tim podrazumevam da Sombor u tim dokumentima ima oko 500 hektara ucrtane Industrijske zone, ali oni nisu sprovođeni do kraja i nisu se do kraja realizovale sve planirane aktivnosti. Svesni činjenice da su ti problemi podrazumevali i konstantno angažovanje i odgovarajući prioretizaciju njihovog rešavanja da bismo na kraju došli do toga da pričamo o Industrijskoj zoni u Somboru, odmah smo preduzeli sve one aktivnosti koje su za nas bile značajne, a podrazumevale su, pre svega, rešavanje imovinskopravnih odnosa. Naime, za razliku od mnogih drugih lokalnih samouprava u Srbiji, Sombor nije imao tu sreću da ima državno poljoprivredno zemljište u blizini grada i da na bazi toga relativno lako i bez većih imovinskopravnih problema formira industrijsku zonu, pošto je najveći deo takvog zemljišta bio u privatnom vlasništvu, i to je nešto što je otežavalo realizaciju ideje o Industrijskoj zoni- kaže u razgovoru za „Dnevnik“ Dušanka Golubović.

Kada smo 2016. godine počeli da se bavimo tim problemom, postojao je deo koji je u privatnom vlasništvu, ali i deo koji je bio pod brojnim zakupima investitora koji svoje investicije nisu nikada realizovali. Naš cilj je bio, za početak, da makar te zakupe „oslobodimo“, odnosno da se to građevinsko zemljište vrati u vlasništvo lokalnoj samoupravi, što je i učinjeno, a za drugi deo ušli smo u odgovarajuće postupke eksproprijacije, prethodno utvrdivši postojanje javnog interesa, i time obezbedili deo Industrijske zone u vlasništvu Grada Sombora, nakon čega smo krenuli u izradu projektno-tehničke dokumentacije a sada, u saradnji s Pokrajinskom vladom, i u realizaciju, odnosno opremanje tog dela Industrijske zone.

Bilo je određenih zakupa, kaže gradonačelnica Sombora, koji su bili oročeni na realizaciju investicije od tri godine, a mi ni posle više od deset godina nismo imali raskinute ugovore o tim problematičnim zakupima. U tom smislu možemo govoriti i o neažurnosti i neprioretizaciji Industrijske zone kao jednog od značajnih, strateških ciljeva ako kao lokalna samouprava želimo da radimo na privrednom oporavku naše sredine.

– Pokrajinska vlada i Grad Sombor su prošle i ove godine uložili oko 240 miliona dinara u opremanje Industrijske zone, pri čemu je odnos takav da je oko 70 miliona dinara uložio sam grad, a 170 miliona Pokrajinska vlada. Iz tih para su rađena dva projekta: jedan je podrazumevao izgradnju trafostanice, saniranje stare toplane objekta koji je bio opasan i po životnu sredinu, kao i izgradnju velikog kanalizacionog magistralnog voda, koji ne samo da prolazi kroz Industrijsku zonu već je podrazumevao i mogućnost da se i sadašnja fabrika akumulatora poveže s postojećim prečistačem otpadnih voda (UPOV), dok je drugi projekat koji je realizovan izgradnja vodovoda, kanalizacije, saobraćajnica, javne rasvete, biciklističkih staza na delu zemljišta koji je u vlasništvu Grada. Iz toga očekujemo da do kraja juna imamo oko 40 hektara gradskog građevinskog zemljišta koje je potpuno komunalno opremljeno i dostupno svakom investitoru. Govoreći o kapacitetatima zone, gradonačelnica Sombora kaže da je jedan deo, od 40 hektara, sada zaokružen. Ukupna površina Industrijske zone je 500 hektara, što podrazumeva i činjenicu da je deo poodavno priveden nameni svojevremenom izgradnjom Fabrike ulja, „Zadrugarke“, pogona bivše „Panonke“...

– Tokom prošle godine imali smo velik broj investitora koji su, prvenstveno u saradnji s Agencijom za razvoj Srbije i Razvojnom agencijom Vojvodine, dolazili ovde kao na jednu od potencijalno dobrih lokacija za njihovo ulaganje, pa očekujemo da tokom ove godine neki od pregovora daju rezultate. Za sada je izvesna izgradnja fabrike „Proggeti“, koja je već delom otkupila parcelu u Industrijskoj zoni jer im je potrebno još zemljišta da bi kompletirali svoj kompleks, u čiju izgradnju će, nadam se, ući tokom ove godine. U toku je i izgradnja jedne mini-mlekare, a očekujemo da će, u saradnji s Republičkom i Pokrajinskom vladom, toga biti još više - kaže Dušanksa Golubović. – Kada govorimo o 500 hektara Industrijske zone, bitna je preporuka Kancelarije za strana ulaganja da kod izgradnje industrijskih zona treba biti vrlo oprezan jer je komunalno opremanje izuzetno skupo i ukoliko nemate zonu za koju će investitori biti stvarno zainteresovani, takva ulaganja neće biti opravdana. Upravo zbog toga je potrebno opremati deo po deo Industrijske zone i kako ti delovi počnu da se popunjavaju, tako raditi dalje na njenom proširenju.

– Naš cilj za sada je, a to smo već pokrenuli kroz postupke eksproprijacije, da krakove saobraćajnica koji se trenutno izrađuju povežemo s Industrijskim putem i nastavimo komunalno opremanje, čime ćemo dobiti još nekih 30 hektara. Za ostatak zemljišta u Industrijskoj zoni u ovom trenutku nije moguće proceniti ukupnu vrednost jer govorimo pre svega o postupcima eksproprijacije, na čiju cenu će uticati samo komunalno opremanje i procesi transakcija unutar Industrijske zone - ističe gradonačelnica. -  S druge strane, tek kada se to uradi, biće moguće naručivati projektno-tehničku dokumentaciju i govoriti o daljoj izgradnji. Kada pričamo o uloženih 240 miliona dinara, to je novac Pokrajine i Grada uložen u samu izgradnju, a pošto tu nismo ubrojali i sve one pare prethodno utrošene za otkup zemljišta, izradu planske i projektno-tehničke dokumentacije, reč je o daleko većoj sumi uloženoj u Industrijsku zonu – pojašnjava Dušanka Golubović.                                            

Milić Miljenović