Intervju, Ištvan Pastor: U Srbiji kod kuće na sopstvenoj zemlji   

Mislim da je s aspekta političke stabilnosti i normalnog funkcionisanja parlamentarne demokratije izuzetno važno da ističe pun mandat i jednog i drugog parlamenta i lokalnih samouprava, navodi Pastor.

Kakvu kampanju očekujete?

Spremamo se za opšte izbore, manje-više znamo da će oni biti u rano proleće. S aspekta predstojećeg posla nije bitno da li je to mart ili april jer do tada ima dovoljno vremena. Na kraju krajeva, moram da vam kažem da za nas kampanja sama po sebi ništa ne znači, malo će biti drugačiji tempo i malo će biti drugačija sadržina dana, ali mi permanentno radimo kroz čitavo trajanje mandatnog perioda. U tom smislu kampanja neće doneti ništa novo. Doneće praktično novi zadatak, a to je prikazivanje četvorogodišnjeg učinka na državnom, pokrajinskom i lokalnim nivou i viziju, sliku predstojećeg perioda, u odnosu na koju ćemo tražiti podršku i legitimitet od biračkog tela, 

Da li će SVM izlaziti samostalno na izbore?

U principu, Savez vojvođanskih Mađara uglavnom na svim izborima izlazi samostalno. O tome sada formalna odluka nije doneta, ali se to u suštini podrazumeva. Iz pozicije samostalno osvojenog legitimiteta ćemo tražiti partnerske veze ili graditi partnerski odnos, ukoliko se budemo mogli dogovoriti oko sadržine, što mislim da je moguće. Računam da će i posle izbora sledeće godine u suštini politička scena u Srbiji ostati nepromenjena i da će se stvoriti uslovi da se nastavi i saradnja i trend koji je danas prisutan u Srbiji. Ne isključujem mogućnost da ćemo u lokalnim sredinama gde nas je malo, i gde to ljudi smatraju racionalnim, eventualno ući u predizborne dogovore i koalicije, ali u principu, što se tiče državnog i pokrajinskog nivoa i što se tiče osnovnog stava, i na lokalne izbore ćemo sigurno ići sami.

Na pitanje kada će biti održana naredna sednica Skupštine Vojvodine posle godišnjih odmora i šta je u planu da se stavi na dnevni red, Pastor je odgovorio:

Očekujem prvu sednicu Pokrajinske skupštine na samom kraju leta, možda će to biti kraj avgusta ili rani početak septembra. S velikom dozom sigurnosti mogu da kažem da će na toj sednici na dnevnom redu biti rebalans budžeta. Osim toga, u međuvremenu će sigurno pristići i drugi materijali, ali mislim da će kičmu sednice predstavljati rebalans budžeta.

Koliko je SVM zadovoljan odnosima u vladajućoj koaliciji čiji je deo, a koju predvodi SNS?

I stranka je zadovoljna i lično sam zadovoljan. Trudili smo se da damo doprinos i na državnom, i na pokrajinskom, i na lokalnom nivou, da budemo korektni partneri, onako kako smo se dogovorili. A dogovorili smo se da se to partnerstvo zasniva na obostranom poštovanju, bez obzira na veličinu, i da se sprovodi ono što je dogovoreno, da se ispoštuje data reč. Primećujem i vidim isti napor i kod našeg partnera, što praktično znači da je saradnja bila korektna, bila je u opštem interesu, kao i u interesu vojvođanskih Mađara. Kažem to javno i glasno, bez obzira na to kakve komantare izaziva. U proteklom periodu bilo je situacija da smo se pojavljivali u medijima u formi čitulja, ali me to nešto posebno ne znaima, zato što znam da ono što radimo ti ljudi u tom trenutku nisu razumeli, ili nisu želeli razumeti da je to u interesu države i naroda.  Mislim da se ta saradnja u protekle četiri godine dokazala i pokazala. Što se nas tiče, mi bismo, ako situacija bude takva, tu saradnju rado nastavili. U toj saradnji nije bilo i nema problema i trzavica. Ima na lokalnim nivoima, na još nižim nivoima, možda banalno zvuči, ali nije banalno, na nivoima mesnih zajednica, ali to je deo normalnog života. Veoma je dobro to što se ti problemi, kad se pojave, rešavaju. Da li na lokalu ili na drugom nivou, ali se rešavaju. Očito, i nama i našim partnerima je stalo do toga da odnosi budu normalni. To je najvažnije.

Kao predsednik najjače stranke Mađara u Vojvodini kako biste ocenili republičke investicije u Vojvodini, možemo li biti zadovoljni?

Mislim da su u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini realizovane dosta značajne investicije, pri čemu se to uvek može posmatrati i tako da li je čaša napola puna, ili napola prazna. Samo u odnosu na ono što predstavlja deo koalicionog dogovora između SVM-a i SNS-a mogu da kažem da sve investicije koje su deo koalicionog sporazuma ili su okončane ili su u fazi okončanja. Završavaju se projekti koje smo planirali i o kojima smo pričali čak 30 godina. Primera radi, obilaznica oko Subotice. To nije političko pitanje, to je pitanje čovekove okoline, kvaliteta vazduha u gradu... Pre nekoliko dana Republička vlada je donela odluku kojom je odobreno dodatnih 330 miliona dinara, kojima će se taj veliki poduhvat praktično biti okončan do kraja godine. Drugi ogroman investicioni projekat, takođe deo koalicionog sporazuma, jeste rekonstrukcija železničke pruge od Subotice do Segedina, čime će se putovanje skratiti na četrdesetak minuta. To će značiti da se na jednom mestu može živeti, a na drugom raditi, značiće potpuno drugačiju dinamiku života i značiće oživljavanje sela pored te železničke pruge. Taj projekat je u pripremnoj fazi i početak realizacije može se očekivati krajem ove godine ili početkom naredne. Ako svemu tome dodam rekonstrukciju subotičkog Narodnog pozorišta, koja se završava, ulaganje u razvoj Palića, što je započeto, rešeno grejanje u Senti iz republičkih sredstava, desetine i desetine škola obnovljenih u proteklim godinama, velike investicije u zdravstu čija se realizacija priprema... to nisu politička pitanja i nisu samo u interesu vojvođanskih Mađara, nego u interesu svih građana Vojvodine.

Pastor je istakao da je u protekle tri godine mandata vođeno računa o tome da Vojvodine ne zaostaje.

Egzaktno matematički ne mogu dokazati da, ne da nije bilo zapostavljanja, nego je bilo želje da se izlazi u susret i da se brže povlače potezi, tako da sam u tom smislu apsolutno zadovoljan. Velike investicije u Vojvodini, od Novog Sada i dalje su realizovane i danas se pripremaju ogromni investicioni projekti. Moram reći i to da su prošle godine doneli odluke o izgradnji četiri prečistača otpadnih voda u Vojvodini, dva se finansiraju iz republičkih izvora, dva i pokrajinskih, tako da u smislu posmatranja čaše da li je napola prazna ili puna – smatram da je napola puna.

Šta za Mađare u Vojvodini znači finansijska podrška mađarske vlade? Da li je to podsticaj da ostanu ovde?

Pre nego što odgovorim na to pitanje, moram da kažem da je zadatak svake matične države da pomaže svoju manjinu na teritoriji druge države. To je prostor na kojem sve nacije istovremeno žive i kao manjina i kao većina. Iz tog razloga moram i ovom prilikom da podvučem da će Savez vojvođanskih Mađara i u republičkom i pokrajinskom parlamentu i na svakom drugom mestu uvek podržati napore republičke, pokrajinske i druge vlasti koji budu išli u prilog tome da se pomognu srpske zajednice na drugim teritorijama. Jer, osećamo na sopstvenoj koži šta znači kada matična država to radi, ili kada to ne radi. Mi smo decenije provodili a da matična država to nije radila. Sada, naročito u poslednjih četiri-pet godina od kad je budžet Mađarske stabilizovan i finansijske mogućnosti su drugačije, vidimo šta znači kada matična država, osim političke i moralne podrške, daje i finansijsku, pri čemu smo u situaciji da sami definišemo ono što nam je potrebno, za šta ćemo tu pomoć koristiti. Tako mislim i u odnosu na podršku Republike Srbije s bilo kojeg nivoa vlasti. U suštini, mogu definisati dva osnovna pravca finansijske podrške. Jedan se odnosi na očuvanje identiteta, a drugi na pitanje egzistencijalnog ojačavanja. To je ono što ide preko Fondacije „Prosperitate” već tri i po godine. Potpuno je sigurno da, za razliku od drugih okolnih država, dolazak te finansijske podrške u Srbiji se doživljava pozitivno, ne prave se političke i administrativne prepreke. To je potpuno racionalno jer se taj novac ovde opredmećuje i ovde zadržava ljude. Generalno, ako govorimo o učinku, koalicija sa Srpskom naprednom strankom za mene je najveći učinak jer strašno je važno što je napravljena društvena klima u kojoj se manjinske zajednice ne doživljaju kao faktor političke nestabilnosti. Došli smo u situaciju da se različitost proširila na pitanje legitimnog stava u različitosti ocene zajedničke prošlosti. Mislim da je to civilizacijski iskorak. To se ne može izraziti u novcu jer je to ogromna vrednost i s te platforme se gradi osećaj sigurnosti, međusobno poštovanje i osećaj da si kod kuće na sopstvenoj zemlji.   

Eržebet Marjanov