Intervju: Đorđe Milićević, potpredsednik Pokrajinske vlade

Dobri su parametri i u robnoj razmeni Vojvodine. Ukupna vrednost spoljno­trgovinske razmene APV iznosila je 12,1 milijardi evra, i to predstavlja povećanje od 17,3 procenta u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend razvoja će se, kako navodi Milićević, nastaviti i u ovoj godini.

Privređivanje u Srbiji je, mereno rastom bruto domaćeg proizvoda, u prošloj godini ostvarilo najveći rast u poslednjih deset godina. Kako je tome doprinela Vojvodina?

– Bruto domaći proizvod povećan je u Srbiji 4,4 procenta u odnosu na 2017. godinu. To je najveći rast u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, i taj ključni podatak, uz niz drugih koji govore o tome kako raste srpska ekonomija, može sve nas da raduje. Rast srpske privrede i ekonomije je proistekao pre svega iz rasta koji je ostvaren u poljoprivredi, građevinarstvu, industriji i sektoru usluga, gde poseban doprinos daje razvoj turizma. Rastu od 4,4 procenta na godišnjem nivou, trećinom je doprinela poljoprivreda. Tome su pogodovale povoljne vremenske prilike u prošloj godini, ali i konstantna modernizacija proizvodnje u agraru, njeno osavremenjavanje i svakako dobro osmišljena agrarna politika koja se vodi s nivoa Republičke vlade, ali i mere koje u oblasti poljoprivrede preduzima Pokrajinska vlada. Kada je reč o merama Pokrajinske vlade, one su u najvećoj meri usmerene ka registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i malim pro­izvođačima da bismo ih ojačali da budu konkurentni u tržišnoj borbi. To su one mere koje u poslednjim godinama agrar, iz razvojne šanse, pretvaraju u razvojnu polugu naše ekonomije. U prošloj godini pokrajinski budžet za poljoprivredu je iznosio 8,3 milijardi dinara. To je najveći budžet za poljoprivredu u poslednjih desetak godina po finansijskom obimu, ali i najsadržajniji po spektru mera pomoći poljoprivredi.

Na šta konkretno mislite?

– Mislim na to da su uvedene potpuno nove mere, prepoznate su nove kategorije proizvođača koje ranije nisu bile subvencionisane, poput mladih do 40 godina, žena i poljoprivrednika koji žive u otežanim uslovima rada. Širok je dijapazon tih mera, počev od podsticaja biljne proizvodnje, stočarske proizvodnje, nabavke najsavremenije opreme za povrtarstvo i voćarstvo, plastenika, hladnjača, mehanizacije, opreme za navodnjavanje, protivgradnih mreža, pomogli smo proizvođače vina, pečurki, pčelare. Deo tih mera se odnosi i na ruralnu politiku, poput izgradnje i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže u selima, atarskih i šumskih puteva. Dakle, radi se o zaista brojnim merama kojima Pokrajinska vlada podstiče razvoj agrara. Nastavićemo tu politiku i u ovoj godini. Već su u toku brojni konkursi koji su upućeni i prema poljoprivrednim gazdinstvima i prema lokalnim samoupravama. Ovom prilikom želim da najavim i jednu novinu u okviru podsticajnih mera poljoprivredi: nova mera odnosi se na subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u okviru zemljoradničkih zadruga. Do sada, zemljoradničke zadruge nisu bile dovoljno prepoznate kao organizacioni oblik u konkursnim linijama. Želeli smo da nađemo način i model da posebno podržimo i reafirmišemo zadrugarstvo, koje je u prethodnim decenijama bilo zapostavljeno uz rizik da potpuno nestane kao oblik organizovanja malih proizvođača. Nakon sastanka s predstavnicima zadruga i Zadružnog saveza Vojvodine krajem prošle godine, uočili smo da je potrebno dodatno pomoći razvoj zadrugarstva. Brzo smo reagovali i već u budžetu za 2019. godinu 50 miliona dinara je opredeljeno za nabavku nove opreme za zemljoradničke zadruge. Da ne budem previše subjektivan, verujem da je to način kako jedna savremena i efikasna administracija treba da radi.

Kada se može očekivati raspisivanje tog konkursa?

– Javni poziv će u najskorije vreme biti objavljen u okviru podsticajnih mera koje sprovodi Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, u saradnji s Razvojnom agencijom Vojvodine. Inače, u toj oblasti, u toku su konkursi za otvaranje radnih mesta i za nabavku nove opreme, za koje smo opredelili 300 miliona dinara bespovratno, a mogu konkurisati svi privredni subjekti koji posluju u APV.

U kojoj meri su ostale grane koje spominjate uticale na rast bruto domaćeg proizvoda?

– U građevinarstvu, pre svega inicijativom privatnog sektora, pokrenuti su veliki ciklusi stanogradnje, posebno u velikim gradovima, ali je i država veliki investitor, posebno u sektoru infrastrukture. Grade se koridori, auto-putevi, velike investicije su usmerene u rekonstrukciju železničke mreže. Jedna od najvećih investicija je rekonstrukcija pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta. Pokrajinska vlada je u prošloj godini imala značajna ulaganja u infrastrukturu na lokalnom nivou. Često se ti projekti realizuju kroz sufinansiranje s lokalnim samou­pravama. Nema nijedne opštine ili grada od 45 u Vojvodini u kojima nije realizovan neki infrastrukturni projekat. Turizam već nekoliko godina beleži značajan rast, a samim tim i prihod –  broj turista koji posećuju Srbiju povećan je 55 odsto u poslednjih pet godina! Samo u prošloj godini ostvaren je rast od 11 procenata na nivou Srbije, odnosno za 8,4 odsto u Vojvodini. Raste i broj turista koji dolaze, ali i broj noćenja. Izuzetne rezultate imamo i u ostalim sektorima, kao što je IT sektor, a rasta ima i u industrijskoj proizvodnji.

Kakvi su ekonomski pokazatelji za 2018. godinu?

– Svi trendovi u Vojvodini prate trendove ekonomskog rasta u Srbiji. Osim poljoprivrede, građevine i usluga, raste i industrijska proizvodnja. Na nivou Srbije u prošloj godini rast je iznosio 1,3 procenat, nešto viši je u Vojvodini, gde je zabeleženo 2,5 procenata. Rast industrijske proizvodnje dolazi uglavnom iz prerađivačke industrije. Dobri su parametri kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene APV iznosi 12,1 milijardi evra, i to predstavlja povećanje od 17,3 procenta u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupno realizovane spoljnotrgovinske razmene Srbije, vojvođanski privrednici su realizovali 31,7 procenat.

Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, pad broja nezaposlenih je u 2018. godini procentualno najveći u Vojvodini. Koje mere Pokrajinska vlada preduzima da taj trend bude nastavljen i u 2019?

– U pogledu rešavanja pitanja nezaposlenosti, ostvareni su posebno dobri rezultati. U 2018. godini, u APV zabeležen je pad nezaposlenosti od 14,4 odsto, ili blizu 20.000 ljudi manje je nezaposleno. To je jedan od najvažnijih pokazatelja da se vodi ispravna ekonomska politika jer toliki broj novih radnih mesta dolazi kao plod jače ekonomske aktivnosti i sve većeg broja investicija. Od juna 2016. godine, Pokrajinska vlada preduzela je niz mera koje doprinose stvaranju dobrog poslovnog ambijenta za investiranje. Ulagano je u opremanje 15 industrijskih zona, od čega su šest potpuno nove, otvoreno je na desetine novih fabrika i proizvodnih pogona. Za manje od dve godine, kroz novoosnovanu Razvojnu agenciju Vojvodine investirano je 670 miliona dinara u subvencionisanje pri­vrede i na taj način je otvoreno 1.490 novih radnih mesta u 52 kompanije koje posluju  u APV, a podrška tim kompanijama je inicirala investicije tih kompanija u iznosu od 30 miliona evra.

– U poljoprivredi za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu planirano je 250 miliona dinara, odnosno 25 odsto više za start-ap program u odnosu na prethodnu godinu. To je konkretna podrška mladima da ostanu na selu i da započnu svoj biznis jer subvencija iznosi do 1,5 milion dinara, ili 90 odsto od planirane investicije – kazao je Milićević.

         E. Marjanov