Интервју: Ђорђе Милићевић, потпредседник Покрајинске владе

Добри су параметри и у робној размени Војводине. Укупна вредност спољно­трговинске размене АПВ износила је 12,1 милијарди евра, и то представља повећање од 17,3 процента у односу на prеthodnu годину. Такав тренд развоја ће се, како наводи Милићевић, наставити и у овој години.

Привређивање у Србији је, мерено растом бруто домаћег производа, у прошлој години остварило највећи раст у последњих десет година. Како је томе допринела Војводина?

– Бруто домаћи производ повећан је у Србији 4,4 процента у односу на 2017. годину. То је највећи раст у нашој земљи у последњој деценији, и тај кључни податак, уз низ других који говоре о томе како расте српска економија, може све нас да радује. Раст српске привреде и економије је проистекао пре свега из раста који је остварен у пољопривреди, грађевинарству, индустрији и сектору услуга, где посебан допринос даје развој туризма. Расту од 4,4 процента на годишњем нивоу, трећином је допринела пољопривреда. Томе су погодовале повољне временске прилике у прошлој години, али и константна модернизација производње у аграру, њено осавремењавање и свакако добро осмишљена аграрна политика која се води с нивоа Републичке владе, али и мере које у области пољопривреде предузима Покрајинска влада. Када је реч о мерама Покрајинске владе, оне су у највећој мери усмерене ка регистрованим пољопривредним газдинствима и малим про­извођачима да бисмо их ојачали да буду конкурентни у тржишној борби. То су оне мере које у последњим годинама аграр, из развојне шансе, претварају у развојну полугу наше економије. У прошлој години покрајински буџет за пољопривреду је износио 8,3 милијарди динара. То је највећи буџет за пољопривреду у последњих десетак година по финансијском обиму, али и најсадржајнији по спектру мера помоћи пољопривреди.

На шта конкретно мислите?

– Мислим на то да су уведене потпуно нове мере, препознате су нове категорије произвођача које раније нису биле субвенционисане, попут младих до 40 година, жена и пољопривредника који живе у отежаним условима рада. Широк је дијапазон тих мера, почев од подстицаја биљне производње, сточарске производње, набавке најсавременије опреме за повртарство и воћарство, пластеника, хладњача, механизације, опреме за наводњавање, противградних мрежа, помогли смо произвођаче вина, печурки, пчеларе. Део тих мера се односи и на руралну политику, попут изградње и реконструкције водоводне и канализационе мреже у селима, атарских и шумских путева. Дакле, ради се о заиста бројним мерама којима Покрајинска влада подстиче развој аграра. Наставићемо ту политику и у овој години. Већ су у току бројни конкурси који су упућени и према пољопривредним газдинствима и према локалним самоуправама. Овом приликом желим да најавим и једну новину у оквиру подстицајних мера пољопривреди: нова мера односи се на субвенционисање пољопривредне производње у оквиру земљорадничких задруга. До сада, земљорадничке задруге нису биле довољно препознате као организациони облик у конкурсним линијама. Желели смо да нађемо начин и модел да посебно подржимо и реафирмишемо задругарство, које је у prеthodnim деценијама било запостављено уз ризик да потпуно нестане као облик организовања малих произвођача. Након састанка с представницима задруга и Задружног савеза Војводине крајем прошле године, уочили смо да је потребно додатно помоћи развој задругарства. Брзо смо реаговали и већ у буџету за 2019. годину 50 милиона динара је опредељено за набавку нове опреме за земљорадничке задруге. Да не будем превише субјективан, верујем да је то начин како једна савремена и ефикасна администрација треба да ради.

Када се може очекивати расписивање тог конкурса?

– Јавни позив ће у најскорије време бити објављен у оквиру подстицајних мера које спроводи Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, у сарадњи с Развојном агенцијом Војводине. Иначе, у тој области, у току су конкурси за отварање радних места и за набавку нове опреме, за које смо определили 300 милиона динара бесповратно, а могу конкурисати сви привредни субјекти који послују у АПВ.

У којој мери су остале гране које спомињате утицале на раст бруто домаћег производа?

– У грађевинарству, пре свега иницијативом приватног сектора, покренути су велики циклуси станоградње, посебно у великим градовима, али је и држава велики инвеститор, посебно у сектору инфраструктуре. Граде се коридори, ауто-путеви, велике инвестиције су усмерене у реконструкцију железничке мреже. Једна од највећих инвестиција је реконструкција пруге Београд – Нови Сад – Суботица – Будимпешта. Покрајинска влада је у прошлој години имала значајна улагања у инфраструктуру на локалном нивоу. Често се ти пројекти реализују кроз суфинансирање с локалним самоу­правама. Нема ниједне општине или града од 45 у Војводини у којима није реализован неки инфраструктурни пројекат. Туризам већ неколико година бележи значајан раст, а самим тим и приход –  број туриста који посећују Србију повећан је 55 одсто у последњих пет година! Само у прошлој години остварен је раст од 11 процената на нивоу Србије, односно за 8,4 одсто у Војводини. Расте и број туриста који долазе, али и број ноћења. Изузетне резултате имамо и у осталим секторима, као што је ИТ сектор, а раста има и у индустријској производњи.

Какви су економски показатељи за 2018. годину?

– Сви трендови у Војводини прате трендове економског раста у Србији. Осим пољопривреде, грађевине и услуга, расте и индустријска производња. На нивоу Србије у прошлој години раст је износио 1,3 проценат, нешто виши је у Војводини, где је забележено 2,5 процената. Раст индустријске производње долази углавном из прерађивачке индустрије. Добри су параметри када је реч о спољнотрговинској размени. Укупна вредност спољнотрговинске размене АПВ износи 12,1 милијарди евра, и то представља повећање од 17,3 процента у односу на prеthodnu годину. Од укупно реализоване спољнотрговинске размене Србије, војвођански привредници су реализовали 31,7 проценат.

По подацима Националне службе за запошљавање, пад броја незапослених је у 2018. години процентуално највећи у Војводини. Које мере Покрајинска влада предузима да тај тренд буде настављен и у 2019?

– У погледу решавања питања незапослености, остварени су посебно добри резултати. У 2018. години, у АПВ забележен је пад незапослености од 14,4 одсто, или близу 20.000 људи мање је незапослено. То је један од најважнијих показатеља да се води исправна економска политика јер толики број нових радних места долази као плод јаче економске активности и све већег броја инвестиција. Од јуна 2016. године, Покрајинска влада предузела је низ мера које доприносе стварању доброг пословног амбијента за инвестирање. Улагано је у опремање 15 индустријских зона, од чега су шест потпуно нове, отворено је на десетине нових фабрика и производних погона. За мање од две године, кроз новоосновану Развојну агенцију Војводине инвестирано је 670 милиона динара у субвенционисање при­вреде и на тај начин је отворено 1.490 нових радних места у 52 компаније које послују  у АПВ, а подршка тим компанијама је иницирала инвестиције тих компанија у износу од 30 милиона евра.

– У пољопривреди за подршку младим пољопривредницима до 40 година, преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду планирано је 250 милиона динара, односно 25 одсто више за старт-ап програм у односу на prеthodnu годину. То је конкретна подршка младима да остану на селу и да започну свој бизнис јер субвенција износи до 1,5 милион динара, или 90 одсто од планиране инвестиције – казао је Милићевић.

         Е. Марјанов