Grubješić: Da 2025. bude mogući datum bar za Srbiju i CG
BEOGRAD: Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić smatra da bi EU, posle izbora za Evropski parlament, trebalo da redefiniše odnos prema Zapadnom Balkanu, kako bi barem Srbija i Crna Gora postale članice Unije 2025. godine.
Komentarišući poruku Petera Bajera da nema ulaska Srbije u EU bez priznanja Kosova, Grubješić navodi da je on tu izjavu dao kao poslanik CDU u Bundestagu, koji ima značajnu ulogu, ali podseća da pet zemalja članica nije priznalo nezavisnost Kosova, te da se to od Srbije ne može tražiti.
To se od Srbije ne može ni tražiti, ni očekivati, niti smo mi spremni da to uradimo, kaže Grubješić i dodaje da svakako pre ulaska u EU treba razrešiti odnose Beograda i Priština, kroz dijalog.
Bajerov stav nije usamljen, ali sigurna sam da on ne odražava sliku nemačke vlade, ni poziciju Nemačke prema ulasku Srbije u EU, smatra Grubješić.
Kako kaže, EU bi trebalo više da se angažuje u ekonomskoj pomoći regionu - izgradnjom infrastrukture, većim ulaganjima u zdravstvo, socijalne usluge, obrazovanje, kako bi se region pripremio za članstvo.
Ona kaže proširenje Unije neće biti tema tokom izbora za evropski parlament, jer nije popularna i niko neće želeti da je stavi u prvi plan.
Očekujemo da nakon izbora EU redefiniše odnos prema Zapadnom Balkanu i da potencijalna 2025. godina postane godina kada bi makar Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU da postanu punopravne članice, rekla je Grubješić.
Ona navodi da je neophodna „rekonstrukcija evropske arhitekture“, kako bi EU i u budućnosti mogla da ostane glavni akter ili među glavnim akterima na svetskoj sceni.
Dodaje da je većina populističkih stranaka postigla uspeh u nacionalnim parlamentima, pa je za očekivati da će postići uspeh i na evropskim izborima, osim ukoliko proevropske snage uspeju da mobilišu birače da izađu na izbore u većem broju.
Populizam je jedna od najvećih pretnji za opstanak i budućnost EU i toga su svi svesni i uložiće napore da se uticaj populista u parlamentu smanji na najmanju moguću meru, naročito liberalna koalicija koju predvodi Emanuel Makron, uz holandskog premijera Marka Rueta, mišljenja je Grubješić.
Na pitanje koliko će kriza u CDU i povlačenje Angele Merkel uticati na stav EU o proširenju, Grubješić kaže će sigurno imati uticaja, jer je Merkel veliki zagovornik proširenja i podrška zemljama regiona.
Ipak, ukazuje da je Nemačka ozbiljna država, koja spoljnu politiku ne pravi prema liderima, već ima dugoročnu strategiju, pa veruje da neće biti većih promena.
Kada je reč o Francuskoj, Grubješić kaže da je ta zemlja uvek imala „mlak odnos“ prema proširenju i nikada nije bila njegov veliki zagovornik.
Podseća da Makronove reči da nije vreme za prošrenje dok se EU ne transformiše nisu nove, ali da će se tek videti kako će njegov predlog reformi sada naići na prijem u Nemačkoj, jer pozicija Merkelove nije više ista.
Svima nam je u interesu da EU iz ove krize izađe jača, jer ukoliko jača EU, bolje će biti svima na Balkanu, podvukla je Grubješić.
