Грубјешић: Да 2025. буде могући датум бар за Србију и ЦГ

Коментаришући поруку Петера Бајера да нема уласка Србије у ЕУ без признања Косова, Грубјешић наводи да је он ту изјаву дао као посланик ЦДУ у Бундестагу, који има значајну улогу, али подсећа да пет земаља чланица није признало независност Косова, те да се то од Србије не може тражити.

То се од Србије не може ни тражити, ни очекивати, нити смо ми спремни да то урадимо, каже Грубјешић и додаје да свакако пре уласка у ЕУ треба разрешити односе Београда и Приштина, кроз дијалог.

Бајеров став није усамљен, али сигурна сам да он не одражава слику немачке владе, ни позицију Немачке према уласку Србије у ЕУ, сматра Грубјешић.

Како каже, ЕУ би требало више да се ангажује у економској помоћи региону - изградњом инфраструктуре, већим улагањима у здравство, социјалне услуге, образовање, како би се регион припремио за чланство.

Она каже проширење Уније неће бити тема током избора за европски парламент, јер није популарна и нико неће желети да је стави у први план. 

Очекујемо да након избора ЕУ редефинише однос према Западном Балкану и да потенцијална 2025. година постане година када би макар Србија и Црна Гора могле да уђу у ЕУ да постану пуноправне чланице, рекла је Грубјешић.

Она наводи да је неопходна „реконструкција европске архитектуре“, како би ЕУ и у будућности могла да остане главни актер или међу главним актерима на светској сцени.

Додаје да је већина популистичких странака постигла успех у националним парламентима, па је за очекивати да ће постићи успех и на европским изборима, осим уколико проевропске снаге успеју да мобилишу бираче да изађу на изборе у већем броју.

Популизам је једна од највећих претњи за опстанак и будућност ЕУ и тога су сви свесни и уложиће напоре да се утицај популиста у парламенту смањи на најмању могућу меру, нарочито либерална коалиција коју предводи Емануел Макрон, уз холандског премијера Марка Руета, мишљења је Грубјешић.

На питање колико ће криза у ЦДУ и повлачење Ангеле Меркел утицати на став ЕУ о проширењу, Грубјешић каже ће сигурно имати утицаја, јер је Меркел велики заговорник проширења и подршка земљама региона.

Ипак, указује да је Немачка озбиљна држава, која спољну политику не прави према лидерима, већ има дугорочну стратегију, па верује да неће бити већих промена.

Када је реч о Француској, Грубјешић каже да је та земља увек имала „млак однос“ према проширењу и никада није била његов велики заговорник.

Подсећа да Макронове речи да није време за прошрење док се ЕУ не трансформише нису нове, али да ће се тек видети како ће његов предлог реформи сада наићи на пријем у Немачкој, јер позиција Меркелове није више иста.

Свима нам је у интересу да ЕУ из ове кризе изађе јача, јер уколико јача ЕУ, боље ће бити свима на Балкану, подвукла је Грубјешић.