Građani Srbije se ne odriču Kosova iako žele dijalog

BEOGRAD: Mišljenje građana Srbije o kosovskom sporu karakterišu suprotstavljeni stavovi - podržavaju dijalog Beograda i Prištine, a ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca, podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona, ali ne vide korist od njih.



To je pokazalo najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku.Iako većina građana Srbije veruje vlastima i podržava rešavanje kosovskog spora, polovina ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom.



Istraživanje je pokazalo da polovina građana Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, iako više od 90 odsto ljudi ne oseća nikakvu korist od njega i skoro tri četvrtine njih smatra da nije ništa promenio.



Dakle, građani veruju u potencijal dijaloga za rešavanje problema, ali misle da je on protraćen na bavljenje sporednim stvarima od čega nemaju korist, ocenjuje se u istraživanju.



Navodi se da samo petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244, dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora.



Međutim, kako se napominje, većinski negativni stavovi prema kosovskim Albancima, zatim sumnje u pozitivan ishod pregovora i mogućnost trajnog mira između Srba i Albanaca na Balkanu, ukazuju na postojanje kognitivne disonance.



Istraživanje je pokazalo da se građani ne odriču Kosova, dok u isto vreme žele pomirenje i normalne odnose, ali ne misle da takvi pregovori vode tome.



Otuda i skeptičnost u vezi sa ishodima dijaloga, budući da polovina misli da sporazum nikada neće biti postignut, a tek četvrtina veruje da će to biti u sledećih tri do pet godina.



Čak dve trećine građana smatra da u skorijoj budućnosti neće doći do normalizacije odnosa bez obzira na ishod dijaloga, dok ostatak vidi sporazum kao preduslov za to.



Otuda 70 odsto smatra da neće biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu u bliskoj budućnosti.



Čak tri četvrtine građana ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu.



Donekle ohrabruje da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije.



U saopštenju se kaže da podaci iz istraživanja "ukazuju na moć vlasti da utiče na stavove građana i oblikuje javno mnjenje, budući da se većina građana (64 odsto) informiše o odnosnima Kosova i Srbija preko televizije i to javnog servisa".



"Vlast očigledno ima ''alate'' da utiče na građane da joj bezuslovno veruju, ali ih ne koristi da normalizuje odnose između dve zajednice i dva naroda, već, sudeći po nalazima istraživanja, podstiče stvaranje podela", navodi u saopštenju Beogradski centar za bezbednosnu politiku.