Građani biraju predsednika i poslanike, Kula i Sečanj i odbornike

U skladu sa odlukom RIK  glasački listić za predsedničke izbore je plave, a za parlamentarne sive boje. Štampano je 6.501.689 listića što je jednako ukupnom broju birača upisanih u Jedinstveni birački spisak, koji je zaključen 18. marta u ponoć. Svoje pravo oni mogu da ostvare na 8.267 biračkih mesta, od kojih je 29 u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i 77 u inostranstvu. Rekordan broj ljudi ovoga puta se prijavio za glasanje u inostranstvu,  39. 777 birača.  Najviše u regionu, u BiH više od 11.000, Nemačkoj 8.000, Austriji 4.000 glasača. Na vanrednim parlamentarnim izborima bira se 250 poslanika za novi skupštinski saziv. Pravo glasa u Beogradu ima 1.600.214 birača, a oni treba da izaberu novih 110 odbornika za gradsku skupštinu.

Mandat predsedniku Srbije traje pet, a poslanicima i odbornicima četiri godine. Brojevi na glasačkom listiću za parlament određeni su prema redosledu proglašenja liste kandidata. Kada je o šefu države reč, po slovu zakona, kandidati su poređani žrebom.

U trku za poziciju na Andrićevom vencu ušlo je osam kanidata - aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, Zdravko Ponoš, Miloš Jovanović, Boško Obradović, Miša Vacić i tri dame - Milica Đurđević Stamenkovski, Biljana Stojković i Branka Stamenković. Za mesta u poslaničkim klupama nadmeće se 19 izbornih lista :”Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, „Ivica Dačić - premijer Srbije”, „Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor”, „Dr Vojislav Šeselj - Srpska radikalna stranka”, „Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu srbije - Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM - VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga”, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Vlaška stranka”. Među listama su „Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju - Srpska koalicija Nada - Nacionalno demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DS S) - Za kraljevinu Srbiju (Monarhisti) - Vojislav Mihailović„, „Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici”, „Muftijin amanet - Stranka pravde i pomirenja (SPP) - Usame Zukorlić„, „Moramo - Akcija - Ekološki ustanak - Ćuta - Ne davimo Beograd - Nebojša Zelenović„, a prva tri imena na listi su Aleksandar Jovanović Ćuta, Biljana Đorđević i Nebojša Zelenović. Zatim su tu i lista „Suverenisti - Saša Radulović (D jB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (Ž ZS)”, „Boško Obradović - Srpski pokret Dveri - POKS - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu kraljevine Srbije”, „Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani (Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Zajedno za Vojvodinu), „SDA Sanyaka - dr Sulejman Ugljanin”. Na listi su i „Boris Tadić - Ajmo ljudi - Socijaldemokratska stranka - Nova stranka - 1 od 5 miliona - Tolerancija srbije - Ujedinjeni pokret zelenih Srbije - Bošnjačka građanska stranka - Bošnjačka građanska stranka - Stranka Crnogoraca”, „Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa”, „Koalicija Albanaca doline”, „Otete bebe - Ana Pejić„, „Romska partija Srđan Šain” i „Ruski manjinski savez - Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin - Srpsko ruski pokret, Srpsko-ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza „.

O važećim i nevažećim glasačkim listićima

Osim u slučaju kad je zaokružen jedan redni broj ispred naziva izborne liste ili kandidata, listić je važeći, ako može nedvosmisleno da se utvrdi za koga je birač glasao,  recimo ako  zaokruži, ili podvuče  ime i prezime samo jednog kandidata, ili naziv ili deo naziva samo jedne izborne liste. Glasački listić je važeći, ako je ispravno popunjen, a na njemu budu ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke. Isto tako, biće važeći i ako je birač na listiću precrtao jedan ili više rednih brojeva, jedan ili više naziva izbornih lista, a zaokružio redni broj ispred imena i prezimena kandidata ili liste.

Nevažeći je nepopunjeni glasački listić, kao i listić koji je popunjen tako da se ne može jasno i nedvosmisleno utvrditi za koga je birač glasao. Ukoliko je birač zaokružio više izbornih lista ili kandidata, odnosno ako je jednu listu zaokružio, a drugu podvukao, ovaj listić smatra se nevažećim jer nije moguće da se prepozna izborna volja birača.

Glasači sa KiM, ovoga puta glasaće u četiri opštine u Srbiji - u Bujanovcu, Kuršumliji, Raški i Tutinu. U birački spisak sa KiM ima nešto više od 93.000 birača.

Žitelji Kule biraju 37 odbornika za lokalnu skupštinu, za koju se kandidovalo sedam izbornih lista. Na prvom mestu je lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, slede Socijalistička partija Srbije, „Zajednica Srba”, Dosta je bilo, Narodna stranka i Ruska stranka. Za lokalni parlament bori se i grupa građana „Kritična masa - za pobedu”. Na pretposlednjem mestu je Srpska radikalna stranka, dok lista Grupe građana „Kuljani i naš grad - Ujedinjeni za pobedu Kule” zaokružuje ovu izbornu ponudu.

Na glasanje sa ličnom kartom ili pasošem

Niko ne može da glasa umesto drugo birača i to je zabranjeno. Da biste glasali, morate da dođete na biračko mesto na kome ste upisani u izvod iz biračkog spiska.  Birač može da glasa van biračkog mesta samo ukoliko to nije u mogućnosti zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta. U tom slučaju treba da obavesti izbornu komisiju, ili birački odbor najkasnije danas do 11 sati.

Prvo se na biračkom mestu UV lampom proverava da li je birač već glasao, a potom daje ličnu kartu ili pasoš kako bi se utvrdio njegov identitet. Ukoliko su ova dokumenta istekla, a birač nije dobio nova do izbornog dana, identitet može da dokaže isteklim dokumentom i potvrdom MUP-a o podnetom zahtevu za izdavanje novog. Poziv za glasanje nije uslov da bi se ostvarilo biračko pravo i ako ga birač nije dobio može da glasa. Biraču se na desni kažiprst nanosi nevidljivi sprej i tek nakon toga mu se daju listići za glasanje.

U opštini Sečanj za 23 odbornička mesta nadmeće se četiri stranke i koalicije.

Na svim biračkim mestima biće i predstavnici i domaćih i stranih posmatrača, a ove godine se prijavilo rekordnih 5.300 ljudi. Ovogodišnja izborna kampanja u Srbiji od početka je „pod budnim okom” tri nadzorna tela, Regulatornog tela za elektronske medije, Privremenog tela za praćenje medija i Nadzornog odbora za izbornu kampanju. Njihov zadatak je praćenje medija, zastupljenosti političkih stranaka i političkih aktera i njihovi nastupi tokom izborne kampanje.  Ova tela će, kako obećavaju, danas pomno pratiti glasanje.

Zakon je  uredio pojedina pitanja značajna za situaciju u kojoj se izbori za narodne poslanike i izbori za predsednika Republike sprovode istovremeno, kao što je sada slučaj. Navodi se da će se glasati na istim biračkim mestima i da će postupak sprovoditi isti birački odbori. Glasački listići, kao i kontrolni listovi za proveru ispravnosti glasačke kutije ne mogu biti iste boje. Za svako biračko mesto obezbeđuju se zasebni  izvodi iz biračkog spiska, zasebne glasačke kutije i zasebne vreće za pakovanje izbornog materijala, koje takođe ne mogu biti iste boje.

Za predsednika Republike biće izabran kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Tu se utvrđivanje rezultata razlikuje od parlamentarnih izbora, gde se broj birača koji su glasali konstatuje na osnovu izvoda iz biračkog spiska, a na predsedničkim prema broju listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. U slučaju da na glasanju nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti u roku od 15 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su na prvom glasanju dobila najveći broj glasova. Za predsednika Republike u tom slučaju biće izabran kandidat koji je dobio veći broj glasova.

Šta je zabranjeno na biračkom mestu

Na biračkom mestu ili neposredno ispred njega zabranjeno je isticanje propagandnog materijala i simbola političkih stranaka i podnosioca proglašene izborne liste. Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih osoba koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora. Nije dozvoljena upotreba mobilnog telefona i drugih sredstava za vezu, kao i snimanje i fotografisanje dešavanja na biračkom mestu.  Nije dozvoljeno da se, van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska, prave spiskovi birača koji su, ili nisu izašli na glasanje, kao i dopisivanje birača u birački spisak.

Predstavnici medija mogu doći na biračko mesto da bi pripremili izveštaj o toku glasanja, uz prethodnu najavu lokalnoj izbornoj komisiji ili koordinatoru RIK, i mimo toga se ne smeju zadržavati na biračkom mestu.  Pripadnici policije i komunalne milicije na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo na poziv predsednika biračkog odbora, ako su na biračkom mestu narušeni red i mir.

Što se parlamenta i lokalnih izbora tiče, izbori se sprovode u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, glasanjem za izborne liste uz primenu proporcionalnog izbornog sistema, odnosno raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. Glasa se, dakle, za izborne liste, a ne za konkretnog kandidata na izbornoj listi. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića. Za osvajanje poslaničkih i odborničkih mandata potrebno je dobiti više od tri posto glasova. Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, takozvanim Dontovim sistemom.

Za stranke manjina važi takozvani prirodni prag, što bi značilo u poređenju sa prethodnim izborima oko U prevodu – ako se poslužimo primerom prethodnih izbora, neophodnih 15 hiljada glasova za parlamentarni status. Prilikom raspodele mandata, po novom se količnici lista tih stranaka uvećavaju za 35 odsto. Primera radi, glasovi koji su vredeli za jedan i po mandat, uvećani za trećinu obezbedili bi dva poslanika umesto samo jednog.

Rezultate izbora Republička izborna komisija objavljuje u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U roku od deset dana od objavljivanja rezultata izbora, RIK dodeljuje mandate kandidatima prema redosledu na izbornoj listi.

Novi saziv Narodne skupštine startuje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika, dok mandat predsedniku Srbije počinje danom polaganja zakletve u parlamentu.

        Svetlana Stanković