Gojković: Prvi izveštaj o posledicama bombardovanja 2020.

Gojković je, povodom predloga o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja na zdravlje građana i uticaj na životnu sredinu, koji je ušao u skupštinsku proceduru, rekla za TV Pink da se dugo radilo na tome i da je ovo finale šestomesecnog rada.

Nadam se da će predlog odluke biti usvojen jednoglasno, jer smatram da je ovo tema koja prevazilazi politička razmimoilaženja između poslaničkih grupa i da je ovo važno za budućnost građana Srbije, istakla je ona i dodala da “nema razloga da se bilo ko ljuti ili da misli da je predlog odluke o formiranju ove komisije usmeren protiv nekoga”.

Kako dodaje, Srbija želi da putem traganja za istinom, da li ima uticaja na zdravlje ljudi bombardovanje projektilima sa osiromašenim uranijumom, a ne da bi se ulazilo u svađu sa nekim.

S tim nekim i država i parlament Srbije ima odličnu saradnju. Želim da napomenem da parlamentarna skupština NATO pakta, posmatrači tamo su poslanici naše delegacije, te jednako sarađujemo dobro s njima, rekla je Gojkovićeva.

Ona je dodala da se polazi od saznanja koja je država dobila od strane italijanskog parlamenta koji je godinama, u dva ili tri mandata, radio na istraživanju koliki uticaj trpe njihovi vojnici koji su službovali ili službuju u misijama u inostranstvu.

Pritom jedan deo koji obrađuju odnosi se na Balkan i na Kosovo i Metohiju, da li je to uticalo na njihovo zdravlje, na veći porast oboljenja od karcinoma i drugih teških bolesti. Po njihovim izveštajima je uticalo, nisu imali adekvatnu zaštitu. Oni su se bavili samo svojim građanima, ali nama to izuzetno pomaže, naglasila je Gojković.

Doktor Darko Laketić je bio u italijanskom parlamentu, primio ga je senator, gospodin Skanu, koji je bio predsednik italijanske komisije, razgovarao je sa njim i predao mu veoma obiman izveštaj, kazala je Gojkovićeva.

Kako naglašava, ona je taj izveštaj prosledila drugim čelnicima naše države, a izveštaj je obiman i ima bar 1.000 stranica, i može da se prouči i koristi za početak rada naše komisije.

Ako je jednoj članici NATO pakta bilo dozvoljeno da se bavi tom ozbiljnom temom, da vidi da li su njihovi građani, koji su službovali na teritoriji mnogih država, pa i na teritoriji naše južne pokrajine, onda ne vidim zašto bi bilno sporno da se time bave parlamentarci u Srbiji, rekla je Gojkovićeva.

Ona je kazala da je važno da se kao parlamentarci posvete ovom bitnom poslu i da joj je veliki znak pitanja iznad glave zbog toga zašto ništa nije rađeno od 2000. do 2012. godine.

Kako je navela, sada kada se razgovaralo o tome u parlamentu, javljaju se poslanici stranaka koji su pripadali političkim opcijama koje su vodile državu, da žele da budu i na čelu komisije, da žele da učestvuju u tome, to je dobrodošlo, ali moje pitanje je bilo zašto se time nismo bavili do sada.

Izgubili smo dragoceno vreme. Doktor Darko Laketić je ozbiljan poslanik koga zaista interesuje ta tema i posvetio je svoj mandat ovom pitanju. On će biti na čelu komisije, istakla je Gojkovićeva.

Laketić će predložiti ko će biti ostali poslanici koji će učestvovati u radu komisije, kao i da komisija nije odbor, ni radno telo parlamenta, dodala je ona.

Komisija je nešto posebno, tako da se u njen rad mogu uključiti i naučna, stručna lica, predstavnici medija. Tu ljudi treba da daju iskreno izjave o svojim saznanjima. Očekujemo izveštaj na svakih šest meseci, a prvi preliminarni krajem 2020. godine jer je to ozbiljan posao i ne želimo od toga da pravimo nešto što će puniti naslovne stranice novina, rekla je Gojkovićeva.